Представе

Народно позориште у Београду
АЛЕКСАНДАР

Премиjера 15. новембра 2011. / Велика сцена

Балет у jедном чину
Музика Различити Аутори 
Кореографиjа и либрето Роналд Савковић 
Костими Jелена Милетић 
Декор Лукас Лерх
Уметнички сарадник Анина Станчу

Премијерна подела:
Александар Јован Веселиновић
Олимпија, краљица Мила Драгичевић
Роксана, бактријска племкиња Ана Павловић
Хефестион Игор Волошин
Краљ Филип II Милан Рус
Краљ Даријус III Јовица Бегојев
Статеира, персијска принцеза Тамара Ивановић
Дрипетис, персијска принцеза Бојана Жегарац
Багоас Игор Пастор
Време Дејан Коларов
Робови Страхиња Лацковић, Никола Томашевић
Жена Ратница Олга Олћан, Сања Нинковић
Харемске принцезе Иванка Козомара, Душанка Ђорђевић, Лидија Павловић, Ана Иванчевић, Нелка Лазовић, Смиљана Стокић, Тамара Силађи
Бактријске жене Маргарета Бата, Оливера Гаврилов, Инес Ивковић, Нада Стаматовић, Ива Игњатовић, Милена Ивић, Верица Станојевић
Војници Милош Маријан, Игор Чупковић, Милош Кецман, Чедомир Радоњић, Алекса Јелић, Михајло Стефановић, Балинт Раушер, Стефано Пескјули, Душан Милосављевић
Генерали Горан Станић, Небојша Станковић
Анубис Алекса Јелић
Учествују полазници балетског студија Народног позоришта Бранко Радовановић, Зоран Трифуновић

Коришћена музика: Dead can dance, Tyler Bates 300, Hans Zimmer, Nat King Cole
В.д, Директора Балета Милош Дујаковић
Организатори  Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић
Репетитор балета Иванка Лукатели
Дигитални мастеринг и монтажа Петар Антоновић
Асистент костимографа Срђан Перић
Мајстор шминке Драгољуб Јеремић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор позорнице Невенко Радановић
Мајстор тона Перица Ћурковић
Инспицијент Бранкица Пљаскић


 


 

 

 

РEЧ АУТОРА
Слојевита личност Александра Великог, војсковође, полубога, љубавника, освајача света, отвара различите могућности у драматуршком приступу. Александра чине људи који га окружују. Они га праве Великим, стално га уздижу (наводно су сви клечали  када би он пролазио). И сам је био уверен да је син Бога. Мој приступ подразумева да га људи чине бољим, јачим. Живео је између ратова. У том периоду је владао мир, али је њега константно пратио немир. Он га је и водио у нови рат. Кључна реч која га карактерише је немир. Није он бирао свој живот. Александар је велики меланхолик, гладан је знања и стално трага за непознатим. У исто време је и емотиван и хладан, одлучан и радикалан. Од малих ногу је показивао те црте карактера. Све што је радио  било је са много страсти, и ратни походи и љубавне везе. Можда помало причам и аутобиографску причу...
Одлучио сам да светско праизвођење буде баш у Београду, пре свега због значаја имена Александра Великог за ово подручје. Не говорим о потенцијалу ансамбла, о техничким могућностима  позоришта. Мислим на словенску душу, немир у срцу  који влада у овдашњем народу. Београдски ансамбл је спонтано реаговао на музику из представе. Њихов сензибилитет ми говори да могу да доживе и оживе моје идеје. Изузетно је важно са ким ћеш да делиш свој сан... Александрове идеје су претеча глобализације, велике Европе без граница. Није освајао територије, већ срца људи. Овдашњи људи то осећају, властити немир  препознају у њему. Зато сам ја овде...
Из: Бранкица Кнежевић, Роналд Савковић поставља балет о Александру Македонском,
„Позоришне новине“, Београд, октобар 2011.


АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ (356–323 пне)
Аександар је рођен у Пели, престоници древне Македоније, у јулу 356. пре нове ере. Отац му је био Филип Други Македонски, мајка Олимпија. Александров учитељ је био филозоф Аристотел. Када је Филип убијен, 336. године п.н.е, Александар је наследио моћно али нестабилно царство. Одмах се позабавио својим непријатељима код куће и утврђивањем македонске премоћи у Грчкој. Потом је кренуо у освајање моћног Персијског царства. Насупрот очекивањима, водио је своју војску до бројних победа преко персијских територија Мале Азије, Сирије и Египта, без иједног пораза. Највећу победу извојевао је у бици код Гаугамела (данашњи северни Ирак), 331. пре нове ере. Млади краљ Македоније, лидер Грка, врховни господар Мале Азије и фараон Египта, постао је „велики краљ Персије“ у својој 25. години. Током наредних осам година, као краљ, командант, политичар, научник и истраживач, Александар је водио своју војску преко 16.000 километара и оснoвао више од 70 градова, стварајући империју која се протезала на три континента, са површином од преко три милиона квадратних километара. Читаво подручје – од Грчке на западу, Дунава на северу, Египта на југу, па све до индијског Пенџаба на истоку – било је повезано у јединствени међународни систем трговине, који су спајали заједнички грчки језик и култура, а и сам краљ је, да би владао милионима етнички различитих становника, прихватао стране обичаје. Александар је био признат као војни геније који је примерно увек стајао на челу своје војске, док се његово често непромишљено ризиковање свог и живота војника, објашњава Александровим веровањем у сопствену неуништивост. Чињеница да је његова војска само једном у 13 година владавине и непрекидног ратовања одбила да га прати, доказ је лојалности коју је уживао. Умро је од грознице, у Вавилону, јуна 323. пре нове ере.
Извор: BBC History


РОНАЛД САВКОВИЋ
Рођен у Ријеци. Балетско школовање завршио у Будимпешти. Као првак балета ангажован у Словенском народном гледалишчу у Марибору, Хрватском народном казалишту у Загребу и Државној опери у Берлину. Остварио велики број првих улога у класичном, неокласичном и модерном репертоару. Сарађивао са најзначајнијим светским кореографима. Улоге: Лабудово језеро (у кореографским верзијама:П. Барт, Р. Нурејев, В. Кофтун, Д. Парлић), Жизела (П. Барт), Крцко Орашчић (П. Барт), Бајадера (Р. Нурејев, В. Малахов), Успавана лепотица (Р. Нурејев), Копелија (И. Сертић), Ромео и Јулија (П. Барт), Дон Кихот (П. Барт, В. Васиљев), Манон (К. Макмилан), Оњегин (Џ. Кранко), Силфиде (М. Фокин), Пепељуга (В. Малахов), Серенада, Ballet Imperial, Чајковски – pas de deux, Аполон и музе (Баланшин), Теме и варијације Хајдна (Т. Тарп), Fearful Symmetries (П. Мартинс), Ein Lindentraum (У. Шолц), Ring um den Ring (М. Бежар), Силвија (Ф. Аштон), No Step on Grass (И. Фавиер), Without Words (Н. Дуато), Return to the Strange Land (Ј. Килијан), Le Lac de fee (П. Лакот), Rin um der Ring (М. Бежар), Steptext, In the Middle Somewhat Elevated, The Second Detail (В. Форсајт), Чајковски (Б. Ејфман). Наступао је са значајним примабалеринама као што су: Полина Семјонова, Нађа Сајдакова, Орели Дупон, Маргарет Илман, Штефи Шерцер, Беатрис Кноп, Лариса Лезина, Диана Вишнева, Бетина Тил, Бојана Ненадовић, Виара Начева. Остварио је низ гостовања широм света, а у Народном позоришту у Београду наступао је више пута у балетима Дон Кихот и Лабудово језеро. Носилац је значајних признања и награда: Специјална награда Владимира Васиљева на такмичењу у Перму, Русија (Зигфрид у Лабудовом језеру), Награда Хрватске академије наука и уметности (за улогу Еспаде у Дон Кихоту), Награда ХНК за улогу у балету Falling Angels И. Фавијеа, као и за улогу Алберта у балету Жизела, Награда Superstar of 21 Century (Њујорк, 2007. и 2008). Последњих пет година се успешно бави кореографијом.

 

1.jpg
1.jpg
10.jpg
10.jpg
11.jpg
11.jpg
12.jpg
12.jpg
13.jpg
13.jpg
14.jpg
14.jpg
15.jpg
15.jpg
16.jpg
16.jpg
2.jpg
2.jpg
3.jpg
3.jpg
4.jpg
4.jpg
5.jpg
5.jpg
6.jpg
6.jpg
7.jpg
7.jpg
8.jpg
8.jpg
9.jpg
9.jpg