Вести

Народно позориште у Београду
БАЛЕРИНА ЗОЈА БЕГОЛИ КРЕМИРАНА НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
10.01.2017.

Некадашња прва солисткиња, а потом и репетитор Балета Народног позоришта у Београду Зоја Беголи (1949 - 2017), кремирана је у уторак 10. јануара на београдском Новом гробљу, у присуству чланова породице, пријатеља и колега.
Бираним речима, од уметнице, која је преминула 2. јануара у 68. години после дуге и тешке болести, опростили су се балетски играч, кореограф и редитељ Ђорђе Макаревић, Снежана Јандровић и Зојин млађи син Реља Поповић.
Зоја Беголи, девојачког презимена Ђоковић, рођена је 19. јануара 1949. у Београду.
Завршила је балетску школу "Лујо Давичо" 1965. као једна од најбољих ученица.
После двогодишњег усавршавања у Лењинграду у чувеној Академији "А. Ј. Ваганова", као стипендиста Народног позоришта, вратила се у Београд.
Чланица Народног позоришта, у којем је провела целу играчку, педагошку и репетиторску каријеру, постала је 1. септембра 1967. године.
У Академији "Ваганова" доживела је изузетно признање и част, јер је била једини страни студент изабран да игра на сцени Маринског театра у чувеним годишњим представама.
Од самог почетка своје играчке каријере у Народном позоришту, бавила се упоредо и педагошким радом, како у Народном позоришту са свим солистима, првацима и ансамблом, тако и у балетској школи "Лујо Давичо", по позиву.
Од 1993. до 1997. имала је своју класу, а такође је појединачно, са великим успехом, припремала ученике за разна такмичења у земљи и иностранству.
Радила је на Академији уметности у Београду као професор на Одсеку за балет, а такође и као професор сценске игре на глумачком одсеку од септембра 1995. до јула 2003. године. Асистент јој је била првакиња Балета Милица Бијелић.
Носилац је више значајних признања и награда.
Њене најзначајније улоге су Олимпија – Хофманове приче, Сванилда – Копелија, Половецка девојка – Кнез Игор, Мирта – Жизела, Солвеиг, Ингрид – Пер Гинт, Кити Шчербацка – Ана Карењина, Синфонијско коло, Синфонијски триптихон, Руска игра – Крцко Орашчић, Лас Пасионес, Форма вива, Кума – Тријумф Афродите, Краковјак – Иван Сусањин, Улична играчица – Дон Кихот, Соло пар - Еро с онога свијета, Фуријант – Продана невеста.
Уз Вишњу Ђорђевић, један је од чланова заслужних за ревитализацију Удружења балетских уметника Србије и покретање Фестивала кореографских минијатура.
М.Б.