Вести

Опера Франческа Чилее „Адријана Лекуврер“, под диригентском управом Ђорђа Павловића, са сопраном Јасмином Трумбеташ Петровић у насловној роли славне француске глумице, поново је, од 18. марта, после паузе дуже од четири године, уврштена на репертоар Велике сцене.
У овом мелодијски веома богатом делу, писаном у ублаженој и мекој верзији веризма, улогу Мауриција, грофа од Саксоније, певао је тенор Душан Плазинић, Принцезе од Бујона мецосопран Наташа Јовић Тривић, а редитеља Мишонеа баритон Марко Калајановић.
Улоге су остварили и Вук Матић (Принц де Бујон), Игор Матвејев (Абате), Светлана Ловчевић (Госпођица Жувено), Наташа Рашић (Госпођица Данжевил), Стеван Каранац (Поасон) и Милош Ђуричић (Кино).
У представи је учествовао Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.
Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић
Сценограф је Александар Златовић, костимограф Весна Радовић, а кореограф Владимир Логунов.
Опера "Адријана Лекуврер" премијерно је изведена 7. октобра 1995. године у режији Радослава Златана Дорића.
Његову поставку, 27. новембра 2010. године, обновили су Александар Николић и Стеван Марковић.
Представа је последњи пут била на репертоару 1. децембра 2012. године.
"Адријана Лекуврер", четврта опера Франческа Чилеее, праизведена је 6. новембра 1902. године, у Театру “Лирико” у Милану.
Либрето је написао Артуро Колаути, према чувеном истоименом комаду Скриба и Легувеа, о животу и трагичном крају познате драмске уметнице Адријане Лекуврер, која је живела од 1692. до 1730. године и била је најславнија глумица свога времена у Француској.
Мада плод италијанског веризма, сама прича је смештена у далеко елегантније доба раног 18. века у Паризу и обједињује елементе комичне интриге и трагедије која на завршетку превладава.
Лик грофа Мауриција разапет је између искрене љубави према глумици Адријани и прорачунате везе са Принцезом од Бујона која му помаже да се одржи у свету политике…
М.Б.