Vesti

Ruska umetnica, sopran Katarina Klementijeva gostovala je 8. februara u Verdijevoj „Travijati“, koja je pod dirigentskom upravom, takođe gosta iz Rusije, Ilmara Lapinša izvedena na Velikoj sceni.
Na svom prvom nastupu pred beogradskom publikom, predstavila se u ulozi  pariske kurtizane Violete Valeri, rolu Alfreda Žermona, mladića zaljubljenog u nju, pevao je tenor Dušan Plazinić, a njegovog oca Žorža Žermona - bariton Vuk Zekić.
U ovoj popularnoj operi, koja sadrži muzikom ispričanu sveopštu istinu o životu punom prepreka, nesporazuma i događaja koji uglavnom ne dolaze u pravo vreme, a upravo je to ono u čemu se svako od nas prepoznaje, uloge su ostvarili i Ljubica Vraneš (Flora Brevoa), Jovana Belić (Anina), Sveto Kastratović (Doktor Grenvil), Miroslav Markovski (Baron Dufol), Igor Matvejev (Gaston), Mihailo Šljivić (Markiz), Stevan Karanac (Đuzepe) i Slobodan Živković (Komisionario).
U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Narodnog pozorišta u Beogradu.
Režiju Borislava Popovića iz 1991. godine obnovila je Ivana Dragutinović Maričić.
Scenografiju je uradio Boris Maksimović, kostime Božana Jovanović, a koreografiju Vladimir Logunov.
Libreto po romanu Dime-Sina napisao je Frančesko Pijave.
Omiljena kod publike širom sveta, deo "gvozdenog" repertoara velikih i ozbiljnih svetskih operskih kuća, "Travijata" je svetsku premijeru imala 6. marta 1853. godine u Teatru La Feniče u Veneciji, a u Narodnom pozorištu prvi put je izvedena 1921. godine.
M.B.

KATARINA KLEMENTIJEVA
Katarina je lirski sopran. Potiče iz porodice muzičara, njen otac je operski i simfonijski dirigent, majka je profesor violine, a deda joj je bio slavni ruski tenor – Lav Klementijev, solista carskih teatara Boljšoj i Marinski.
Katarina je učestvovala na simfonijskim koncertima i nastupala od svoje 10. godine. Njena izvođenja vokalnih dela su zapažena po izražajnoj intonaciji, neobičnom talentu za glumu i sposobnošću da osvoji publiku, a vokalni nastupi se mogu okarakterisati kao dirljivi, delikatni i duboko emotivni. Kao pevač, ona može da nastupa u raznim žanrovima vokalne muzike, poput opere, kamerne muzike, pa čak i džeza.
Obrazovanje:
2000 – 2005 Državna akademija kulture i umetnosti u Samari
Katedra: Vokalna akademska umetnost
Kvalifikacije: operski pevač, izvođač kamerne muzike
Značajniji nastupi:
2005-2010 – nastupala u ulozi Violete u Travijati Đ. Verdija u Državnom operskom i baletskom teatru u Samari.
2006 – nastupala u ulozi Marfe u Carevoj nevesti Rimski-Korsakova u Državnom operskom i baletskom teatru u Samari.
2008 – nastupala u ulozi Mikaele u Karmen Ž. Bizea u Državnom operskom i baletskom teatru u Samari.
2009-2012 – La Voix Humane, F. Pulenc, Novosibirski teatar
2009-2012 – Služavka gospodarica, Đ. Pergolezi, Novosibirski teatar
2012  - Rigoleto, Đ. Verdi, Irkutsk (Festival)
2012  - Impresario, V. A. Mocart, Irkutsk (festival)
2014  – Služavka gospodarica, Đ. Pergolezi, Irkutsk
2015 – Travijata, Đ. Verdi (Violeta), Irkutsk
Nagrade:
- Dobitnica nagrade na Regionalnom operskom takmičenju „M. Glinka“, Samara (1. nagrada, februar 2004)
- Dobitnica nagrade na Međunarodnom operskom takmičenju „Bella Voce“ u Moskvi (3. nagrada, jun 2005)
- april 2006. – učestvovala je na III međunarodnom festivalu „S. Rahmanjinov“ (Moskva)
- Dobitnica nagrade na Međunarodnom takmičarskom festivalu „Savremena umetnost“ u Moskvi (2. nagrada, april 2006)
- Dobitnica nagrade na Međunarodnom takmičenju „Vox Artis“ u Sibinju, Rumunija (1. nagrada, septembar 2011)

Repertoar
Njen repertoar uključuje veliki broj savremenih evropskih i kamernih vokalnih dela Baha, Boita, Gunoa, Mocarta, Belinija, Donicetija, Verdija, Masnea, Rahmanjinova, Čajkovskog, Štrausa, Dvoržaka; kao i uloge poput Violete (Travijata, Đ. Verdi), Đilde (Rigoleto), Mikaele (Karmen, Ž. Bize), Donja Ane (Don Đovani, Mocart), Mimi (Boemi, Đ. Pučini), Marfe (Careva nevesta, N. Rimski-Korsakov).

Njen glas se odlikuje velikim opsegom sa prelepim i nežnim vibratom i delikatnim pianom. Trenutno je angažovana u Državnom filharmonijskom društvu u Moskvi kao pevač i u Moskovskom državnom konzervatorijumu kao ilustrator
Sarađuje sa Kamernim orkestrom Državnog malog teatra u Moskvi i Državnim simfonijskim orkestrom u Samari.

ILMAR LAPINŠ

Rođen je 1949 u Rigi. Studirao je violu u Muzičkoj školi „Emil-Darzinš“ u Letoniji. Potom je studirao na Lenjingradskom muzičkom Konzervatorijumu kod maestra Musina, a usavršavao se i na seminarima Herberta fon Karajana. Njegov prvi profesionalni angažman bio je u Državnoj filharmoniji u Jaroslavu 1970, kao asistent šefa dirigenta. Od 1975–78. Lapinš je postavljen za direktora Tatarske Državne Opere. U svojoj bogatoj karijeri Lapinš je dirigovao u operskim kućama najvećih svetskih metropola, među kojima je i Opera Narodnog pozorišta u Beogradu. Dirigovao je i brojne koncerte u Rusiji, Belorusiji, Uzbekistanu, Kirgistanu, Jermeniji, Gruziji, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Jugoslaviji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Austriji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Švedskoj, Kini, Ukrajini, Mongoliji, Slovačkoj i Švajcarskoj. Od 2009. je generalni direktor i šef-dirigent Simfonijskog orkestra gubernije Irkutsk.