Vesti

U znak sećanja i poštovanja na primambalerinu, balet-majstora i repetitora Katarinu Obradović, Narodno pozorište u Beogradu priredilo je u nedelju 30. oktobra na Velikoj sceni prigodan program pod nazivom "Sećanje na Katarinu Obradović".
U prisustvu rodbine, prijatelja i kolega, sećanje na čuvenu baletsku umetnicu i dobitnicu brojnih nagrada, koja je posvetila ceo život i karijeru Baletu Narodnog pozorišta, čiji je šef bila u dva navrata, evocirali su v.d. upravnika Nacionalnog teatra Dejan Savić, predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije Anđelija Todorović, primabalerina u penziji Lidija Pilipenko, prvak baleta, koreograf, pedagog u penziji Vladimir Logunov, kritičarka Irena Krešić i zamenik v.d. direktora Baleta Miloš Dujaković.
Savić je podsetio da je Katarina Obradović ostavila dubok i neizbrisiv trag u istoriji Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu čiji je član postala pre više od sedam decenija, davnog 25. jula 1945. godine.   
– Njena biografija je toliko bogata da ne može da stane na papir. Vreme od 70 godina provedeno na ovoj sceni, ne može da stane na papir. Toliko godina ljubavi prema Baletu, prema Narodnom pozorištu, prema svojoj umetnosti i svima nama, to se veoma teško može opisati. Katarina će nam sigurno nedostajati. I, zaista, predivno je bilo imati Katarinu Obradović ovde kao prijatelja, saradnika, učitelja i našu zvezdu vodilju. Neka joj je laka zemlja i neka joj je večna slava – poručio je Savić.
Logunov se prisetio zajedničkog rada sa Katarinom Obradović u vreme kada je počinjao svoju karijeru.
– Te prve godine, kada sam postao član Baleta, imao sam sreću da u predstavi „Simfonija C“, u koreografiji Dimitrija Parlića, budem njen partner. Tu su bili neki okreti, piruete... i to je za mene bilo veliko i značajno iskustvo. Prišao sam tom zadatku bez ikakvog straha, jer je Katarina bila veoma dobronamerna, naročito prema mladim igračima. Podržavala ih je na svakom koraku i davala im impulse da veruju u sebe. Naše druženje trajalo je tokom cele njene karijere, a i kasnije. Poslednjih godina, često smo se sretali u Knez Mihailovoj ulici, kroz koju je često prolazila da bi, kako je govorila, održavala kondiciju. Uvek bi se lepo ispričali i kroz te razgovore bi se prisećali mnogih predivnih trenutaka koje smo proveli ovde, na ovoj sceni i u ovom pozorištu – rekao je Logunov.
On je podsetio da je Katarina Obradović tokom duge i veoma bogate karijere odigrala broje i veoma značajne uloge.
– Ja bih ovom prilikom izdvojio dve.  One su bile toliko upečatljive da bi bilo dovoljno, i da je samo njih dve odigrala, da, opet bude, u vrhu srpskog i baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. To su Tatarka i Mulatkinja. I danas ih se sećam kao nečega što predstavlja sami vrh u ovoj našoj umetnosti – istakao je Logunov.
Dujaković je kazao da je sa Katarinom profesionalno sarađivao oko 15 godina, ali i dodao da su njih dvoje bili prijatelji.
– Mnogo vrema smo proveli zajedno, ne samo radeći, nego i razgovarajući, analizirajući predstave, razmišljajući o nekim profesionalnim problemima koji su nas tada mučili. Uvek smo imali neke teme o kojima smo mogli da razgovaramo. Imali smo jedan veoma lep odnos, ne samo profesionalan, kolegijalni, već smo bili i iskreni prijatelji. Imala je stalnu želju za usavršavanjem i učenjem novih stvari. Često smo putovali zajedno, gledali predstave... Uvek je želela da vidi nešto novo. Imala je jednu fantastičnu meru i to je nešto što me je kod nje posebno oduševljavalo. To je bila mera u odnosu na sve; u odnosu prema ljudima, prema profesiji, prema prijateljima... Jedino gde se nije štedela, bio je rad. Pamtim je kao osobu koja je, zaista, mnogo volela da radi. To joj nikada nije bilo teško. Ta obrazovana gospođa, dama, prijateljica, uvek će mi nedostajati – naglasio je Dujaković.
Balerina Iva Ignjatović, koja je bila moderator programa, pročitala je pisma koja su povodom Katarininog odlaska uputili baletske kritičarke Milica Zajcev i Mirjana Zdravković,  kao i baletski umetnici Konstantin Tešea, Milica Bijelić, Milica Bezmarević...
Katarina Obradović je preminula  1. septembra u Beogradu u 89. godini.
Sahranjena je 6. septembra na Novom groblju u Beogradu.
Bila je jedan od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i Saveta za umetničku igru Jugoslavije (pri CID-UNESCO) i članica uprave te organizacije u Parizu.
Umetničko stvaralaštvo Katarine Obradović neraskidivo je vezano za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu.
Školovala se u baletskoj školi Lujo Davičo, a stručno usavršavanje u Moskvi i kod Gzovskog u Parizu, kao i završene studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odseku za istoriju umetnosti, uticali su na formiranje umetničkog profila širokog spektra i obrazovanja.
Posle završene karijere prima balerine 1970. godine, nastavila je umetnički rad kao pedagog-repetitor baleta i asistent domaćim i stranim koreografima.
Od 1965. do 1969. godine bila je šef Baleta Narodnog pozorišta. Svoje veliko znanje ugradila je u beogradski Balet kroz rad sa solistima i ansamblom; godine 1997. stekla je zvanje balet-majstora.
Bila je član žirija značajnih baletskih takmičenja u Moskvi, Varni, Tokiju, Osaki i Rimu.
Antologijsku predstavu Leonida Lavrovskog, "Žizelu", sa velikim uspehom obnovila je na matičnoj sceni 1991.
Ovu predstvu u vlastitoj autorskoj realizaciji ostvarila je i na scenama u Napulju - 1985, u Ljubljani - 1981 i Splitu-1978.godine.
Balet "Krcko Oraščić" postavila je u Klagenfurtu 1986, a naredne godine, "Labudovo jezero", u Ljubljani.
Fokinove "Polovecke igre" postvila je na scenama u Ljubljani, Skoplju i Novom Sadu. Prema originalnoj koreografiji Mihaila Fokina, postavila je Silfide i Polovecke Igre, u Narodnom pozorištu, 1999. godine.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja među kojima je i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem.
U jednom od intervjua, na pitanje šta je u bogatom i raznovrsnom repertoaru najviše odgovaralo njenom afinitetu, odgovorila je da je u prvom redu, volela igru, bez obzira da li je ona klasična ili karakterna.
- Meni je bilo važno da me ona ispunjava. U tradicionalnom klasičnom repertoaru čini mi se da sam imala osećaj za stil, a u karakternim ulogama sam se nekako 'osećala svojom'“.
Ugledna kritičarka umetničke igre Milice Zajcev ocenila je da se taj njen sud o sebi samoj "može u potpunosti prihvatiti, jer Katarina Obradović je bila polukarakterna igračica koja je sa istim uspehom igrala i jedan i drugi baletski repertoar, a koju su krasili precizna igračka tehnika i uvek studiozno prilagođen glumački izraz liku koji interpretira".
M.B.