Vesti

Komemorativni skup povodom smrti prvakinje Opere Dobrile Bogošević, održan je u petak 3. marta na Velikoj sceni, u prisustvu članova porodice, prijatelja i kolega priznate umetnice, koja je tokom duge i bogate karijere ostvarila niz uloga koloraturnog i lirskog faha.
Nakon što je pozvao sve prisutne da joj minutom ćutanja odaju počast, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić je, između ostalog, istakao da je ta Kuća odlaskom Dobrile Bogošević u legendu izgubila još jednog velikog i značajnog stvaraoca iz perioda koji se, baš zbog njih, nazivao „Zlatno doba Beogradske opere“.
On se posebno osvrnuo na njenu bogatu i veoma uspešnu karijeru tokom koje je ostvarila niz glavnih uloga, od kojih je izdvojio Violetu iz Verdijeve "Travijate" koju je pevala punih 18 sezona i tom prilikom je zabeležila rekordnih 150 nastupa.
Takođe, ukazao je i da je Dobrila Bogošević, pored izuzetne umetničke karijere, bila i aktivan društveno-politički radnik čija je angažovanost, kako je naglasio, počivala na jednom posvećenom načinu inicranom nekim ispravnim idealima kojima su se ljudi u to doba, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, vodili.
Savić je poručio da će Narodno pozorište „u narednom periodu, koji je ispred nas, potražiti i naći način da ime Dobrile Bogošević ostane zauvek upisano u istoriju njenog i našeg teatra“.
Podsećajući da je uvek bolno i teško kada neko ode zauvek, primadona Milka Stojanović je kazala da je sigurna da „ove daske koje za nas umetnike zaista znače život, a u stvari su mozaik satkan od naših duša, pamte ljupki glas Dobrile Bogošević“.
– Nije bilo lako doći iz jedne male sredine i uputiti se u pohod osvajanja beogradske publike, prethodno prošavši mukotrpni put od ličnog do umetničkog sazrevanja, do priznate umetnice koja osvaja svojom prirodnošću, šarmom i glasom koji može ubedljivo da izvede sve vratolomije koloraturnog soprana. Tokom čitave karijere, imala je podršku porodice – svoja dva sina i supruga Pere koji je sa ljubavlju pratio sve njene predstave. U svom nesebičnom društvenom radu, Dobrila je bila vredna i uporna, ne tražeći nikakvu korist za sebe, što je danas skoro nezamislivo – istakla je gospođa Stojanović.
– Ja mislim da je život i dug i kratak i da nam on daje mogućnost izbora kako ćemo ostvariti sebe. Važno je šta ostavljamo onima koji dolaze posle nas. Dobrila nam je ostavila čaroliju svoga glasa, retko ljudsko poštenje i sve to, uz nezaboravni osmeh i krupne zapitane oči što ćemo kao jednu dragocenost pamtiti uvek. Hvala joj na tome – dodala je ona.
Tokom komemoracije, emitovano je nekoliko audio snimaka iz opera u kojima je Dobrila Bogošević nastupala, kao i insert iz televizijske emisije „Mera za muziku“, autorke Marine Nikolić.    
Dobrila Bogošević je rođena 20. avgusta 1929. godine u Uroševcu.
Neposredno po završetku Drugog svetskog rata, na insistiranje svoje sestre, otišla je u Prizren gde je završila malu maturu, a potom je u Peći upisala Trgovačku akademiju.
Školske 1947/1948. godine dobila je stipendiju za školovanje glasa u muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji u Beogradu.
Posle udaje, 1950. godine, prešla je u muzičku školu pri Konzervatorijumu u Zagrebu, u klasi profesorke Marije Borčić.
Školovanje je završila 1954, a dve godine kasnije, primljena je u stalni angažman Opere Narodnog pozorišta gde je ostala do penzionisanja. Debitovala je 11. novembra ulogom Đilde u ''Rigoletu''.
U nizu premijera na matičnoj sceni tumačila je vodeće uloge u predstavama "Figarova ženidba", ''Boris Godunov'', ''Bal pod maskama'', 'Faust'', ''Pokondirena tikva'', ''Don Paskvale'', ''Ivan Susanjin'', „Italijanka u Alžiru“, „Karmen“, „Boemi“, „Lučija od Lamermura“, „Pajaci“...
Za razna umetnička ostvarenja dobila je više priznanja.
Kao aktivni društveni radnik, bila je dva puta član programskog saveta ''Prosveta'', član Izvršnog odbora UMUS-a gde je ostvarila 7 mandata, delegat na VI i VIII kongresu Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije u Budvi i Novom Sadu.
Preminula je u Beogradu 12. januara u 88. godini, a sahranjena je pet dana kasnije, na Novom groblju.
M.B.