Vesti

Premijera Čehovljevog „Ivanova“, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat, sa gostom iz Makedonije – Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi, biće održana 12. oktobra (19,30) na Velikoj sceni.
U velikom ansamblu su i Nada Šargin (Ana Petrovna, žena Nikolaja Aleksejeviča Ivanova, rođena Sara Abramson), Predrag Ejdus (Šabeljski, Matvej Semjonovič, grof, ujak Ivanova),  Branko Vidaković (Lebedev, Pavle Kirilovič, predsednik zemske uprave), Danijela Ugrenović (Zinaida Savišna, njegova žena), Hana Selimović (Saša, kći Lebedevih; 20 godina), Nenad Stojmenović (Ljvov, Jevgenije Konstantinovič, mladi zemski lekar), Branka Petrić (Avdotja Nazarovna, starica neodređene profesije), Bojan Krivokapić (Kosih, Dimitrije Nikitič, finansijski činovnik), Nikola Vujović (Borkin, Mihailo Mihailovič, dalji rođak Ivanova, upravnik njegova imanja), Vanja Milačić (Babakina, Marfa Jegorovna, mlada udovica, posednica, kći bogatog trgovca), Predrag Vasić (Jegoruška, gotovan kod Lebedevih), Jelena Živković (Gavrila), Nemanja Konstantinović (Gost), Jelena Halupa (Gošća) i muzičari  Nikola Dragović, Ivan Mirković i Nemanja Bubalo.
Autorsku ekipu čine Slavko Milanović (dramaturg), Branko Hojnik (scenograf), Bojana Nikitović (kostimograf), Irena Popović (kompozitor), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor) i Anđelija Todorović (scenski pokret).        
Milorad Jovanović je izvršni producent, Nemanja Konstantinović organizator, Sanja Ugrinić Mimica inspicijent, a Jelena Halupa sufler.
Saradnici na predstavi su student Akademije umetnosti Bisenija Mrdaković (organizator na praksi), Dunja Kostić (asistent scenografa) i Ivana Vasić (asistent kostimografa).
Istaknuti ruski pisac novela, pripovedaka i drama Anton Pavlovič Čehov napisao je „Ivanova“ 1887. godine.
M.B.

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 10. OKTOBRA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA
Drama “Ivanov” Antona Pavloviča Čehova, u režiji i adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat, s Nikolom Ristanovskim
u naslovnoj ulozi, biće premijerno izvedena 12. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a
prema rečima rediteljke, predstavlja svojevrsni muzej duše nastao u umetničkoj laboratoriji na temu
egzistencijalnog beznađa.
“Kada sam 2014. predložila ovaj komad vladalo je mišljenje da ‘Ivanov’ danas nije in, ali se ispostavilo
suprotno. U protekle dve godine postavljen je u Parizu, Londonu, na Brodveju… To me ohrabruje da nisam
zalutala, zajedno sa ekipom, u jedno osećanje sveta koje je samo naše, već da je ovo vreme izbacilo ‘Ivanova’
na površinu kao komad koji je u stanju ne samo da pokrene pitanja, nego da hvata duh vremena. Povezao
nas je u opštem osećanju bespomoćnosti, egzistencijalnog beznađa koje planetarno provejava”, rekla je
Tatjana Mandić Rigonat na konferenciji za novinare 10. oktobra u Narodnom pozorištu.
Podsetivši da je to komad mladog Čehova, praizveden 1887. godine, u vreme diktature, korupcije i cenzure u
Rusiji, ona je citirala Čehovljeva tadašnja pitanja: “Zašto smo se tako prerano umorili, zašto su nam umorni i
duša i telo, šta je to što ubija životnu energiju, optimizam?”
“U tom dobu neslobode koje pritiska pojedinca ‘Ivanov’ je verovatno pobuna mladog Čehova protiv
okamenjenog društva koje guši svaki idealizam i forsira Tanatos, a ne Eros. On izvodi na scenu besmrtnog
junaka svetske dramske književnosti oko kojeg se lome teorije – ko je on i koje probleme pokreće. Mnogi ga
nazivaju ruskim Hamletom”, izjavila je rediteljka.
Navodeći da je “Ivanov” za nju dubok i inspirativan komad, Tatjana Mandić Rigonat je rekla da joj je bilo stalo
da ga režira kao rekvijem duše, da na površinu izbacimo pitanja koja su danas marginalizovana, a to su
osnovna pitanja egzistencije: ko sam, šta sam, zašto živim i kakav je to život?
“Duša je postala kao nekakva arheološka iskopina, zatrpana i samo se povremeno pojavi u pozorištu. Tako je i
prostor konceptualno rešen kao muzej”, rekla je rediteljka.
Scenografiju je kreirao slovenački umetnik Branko Hojnik, a gledalište je smešteno na scenu i ima tačno 211
mesta.
Napominjući da Čehov nije pisac teze, Tatjana Mandić Rigonat je najavila da ni predstava “ne nudi tezu ili
ideološku platformu za razmišljanje, već pokreće metafizička pitanja o osnovnim stubovima, a to su smrt i
ljubav”.
“Čehov voli ljude više nego ideje. Zanima ga ne ideja Boga nego u kojoj situaciji koji čovek i zašto priča o
Bogu. U ovom komadu ljudi govore, govore duše različitih ljudi, a ono što nas povezuje jeste osećanje
preispitivanja - ko smo mi danas, šta možemo u ovom životu da pokrenemo i zašto smo tako umorni i ne
verujemo”, rekla je ona.
Rediteljka je istakla da ne bi radila “Ivanova” da nije imala potpunu slobodu da bira ekipu, jer je taj komad
“simfonija za glumce, test i i za glumce i za reditelja”.
“Traži složene umetničke individualnosti, ljude koji su u stanju da na probama preispitaju celokupni svoj
glumački aparat, a isto tako da sebe daju nesebično u jednoj umetničkoj laboratoriji, kakva mislim da se
dogodila u višemesečnom radu na ovoj predstavi”, zaključila je Tatjana Mandić Rigonat.
Uz makedonskog glumca Nikolu Ristanovskog, u “Ivanovu” igraju i Nada Šargin, Predrag Ejdus, Branko
Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Nikola Vujović, Branka Petrić, Vanja
Milačić, Bojan Krivokapić, Jelena Živković i Predrag Vasić.
Kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitorka Irena Popović, a scenski pokret osmislila je Anđelija
Todorović.
Više glumaca je na konferenciji istaklo zahvalnost za priliku da rade na tom zahtevnom komadu kroz jedan
težak, ali uzbudljiv proces.
Predrag Ejdus je to opisao kao “klasičan način poniranja u likove u moderno oblikovanoj predstavi”.
V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić i direktor Drame Željko Hubač izrazili su uverenje da će veliko
i značajno Čehovljevo delo, zahvaljujući talentovanoj i kreativnoj rediteljki, sjajnom ansamblu i saradnicima,
te produkcionom pomaku koji je zahtevao ovaj projekat, ne samo privući publiku, već i predstavljati bitan
događaj na pozorišnoj sceni.
Ristanovski je primetio da se ljudi danas bave svojim traumama, željama, strahovima, ali niko ili vrlo retko ko se bavi korelacijom ljudskih duša.
"Nekako smo zaboravili na čoveka, čak i u literaturi. Potrebno je ponekad vratiti se ovim naizgled dosadnim stvarima i ako to publika bude osetila i počne u tome da učestvuje, onda je to sasvim dovoljno. Nemam pretenzije u ovom trenutku da treba nadiroditi Iroda. Ne treba. Treba samo pružiti minimum maksimuma iz toga što je napisano", naglasio je Ristanovski i dodao da se komad može zvati i po drugim likovima jer su tu zastupljeni jako kompleksni odnosi.
Sebi je, kako ističe, davno nametnuo "čudne kriterijume bavljenja pozorištem".
"Ja uvek sebe stavljam iznova i iznova na neke ispite. Ja moram znati i osećati bolje i više od bilo koga ko dođe da gleda predstavu i to ne sme biti paušalni posao. Ja se sa tim ne slažem i prosto uvek sam insistirao na tome u ovom procesu, ja ne vidim drugi način i ne umem. Uvek sam na početku. Ja produciram tu okolnost da budem na početku koliko god je to moguće, jer gotovi fajlovi ne koriste, pogotovo ne kod Čehova", pojasnio je Ristanovski.
On naglašava da "Ivanov" nije "vezan za kontekst" kao "Hamlet" i da je u tome njegova neuhvatljivost i posebnost.
"Ja u životu, pored toga što sam igrao u dosta Čehovljevih drama, dosta sam ih i gledao i vrlo retko se dešavalo da budem do kraja zadovoljan, ali ne treba biti ni pretenciozan ni ambiciozan te vrste. Treba se pokušati biti iskren i meni je to dovoljno kod Čehova", rekao je Ristanovski.
Na pitanje da li je moguće pronaći Ivanova u današnjem društvu, Ristanovski kaže: "Kao osećajno biće da, kao čoveka autodestrukcije da, a kao nekoga ko je obremenjen svakodnevnom analizom samog sebe, a ne svih ostalih, jako malo".