Vesti

Predstava „Elektra“, po tekstu Danila Kiša, u režiji Ive Milošević, biće premijerno izvedena 25. decembra (20,30) na Sceni „Raša Plaović“.
U podeli su Nada Šargin (Elektra), Marko Janketić (Orest), Pavle Jerinić (Pilad), Aleksandar Đurica (Zidar), Branko Jerinić (Strofije), Darko Tomović (Egist), Dušanka Stojanović Glid (Klitemnestra), studenti FDU i AU Mina Nikolić, Bojana Đurašković, Joakim Tasić, Stefan Radonjić (Hor) i Vladimir Pejković (Muzičar).
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan, kompozitor Vladimir Pejković, dok će o scenskom govoru brinuti Ljiljana Mrkić Popović.
U saradničkoj ekipi su Ivana Nenadović (izvršni producent), Nemanja Konstantinović (organizator), Miloš Obrenović (inspicijent), Jelena Halupa (sufler), i studentkinje Miljana Ćosić (asistent reditelja) i Milica Mladenović (organizator na praksi).
Kiš je „Elektru“, svoju najpoznatiju pozorišnu dramu, napisao 1968. godine.
M.B.

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 22. DECEMBRA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA
Predstava "Elektra" Danila Kiša u režiji Ive Milošević biće premijerno izvedena 25. decembra na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.
Milošević je rekla da njen koncept nije konvencionalan i da je tražio smelost od cele ekipe.
Ona je podsetila da je Danilo Kiš krajem šezdesetih godina dobio od Ateljea 212 zadatak da uradi adaptaciju hermetičkog prevoda Euripidove "Elektre", a onda je napisao svoju verziju.
"Ono što je mene zaintrigiralo jeste premoć mračne strane ljudske prirode, gnev kao izuzetno moćna sila u čoveku koja može da dovede i do velikih dela i do užasa, kao i razmatranje emocionalne situacije u kojoj čovek može da se nađe, koja možda onemogućava izbavljenje od tako jakih, mračnih strasti kao što je opčinjenost mržnjom i osvetom", objasnila je rediteljka.
Milošević je kazala da su i Euripid i Kiš bili zaintrigirani iracionalnim nagonskim silama u čoveku, koje ponekad mogu da dovedu do sumanutog osećanja da, uzvraćanjem užasa kao odgovora na traumu koja nam se dogodila, možemo se izbaviti od osećanja bola koje je ta trauma u nama izazvala.
"Ovaj komad pokazuje da na kraju tog puta stoji ništavilo i tragičnu poziciju čoveka da sudbina nekad ne nudi izlazak, ozdravljenje i oprost", dodala je ona.
Milošević je od glumaca tražila istinit izraz. "Ispitivali smo mogućnost da se antička tragedija igra bez preteranog teatralnog patosa i povišenih lažnih tonova. Trudili smo se da ne zapadnemo u podražavanje emocija, već da dođemo do toga da glumci zaista proživljavaju vrlo ekstremna osećanja", rekla je rediteljka.
U podeli su Nada Šargin (Elektra), Marko Janketić (Orest), Pavle Jerinić (Pilad), Aleksandar Đurica (Zidar), Branko Jerinić (Strofije), Darko Tomović (Egist), Dušanka Stojanović Glid (Klitemnestra) i studenti Fakulteta dramskih umetnosti i Akademije umetnosti Mina Nikolić, Bojana Đurašković, Joakim Tasić, Stefan Radonjić (Hor) i Vladimir Pejković (Muzičar).
Šargin je primetila da je tekst zahtevan, lep i dubok, da na sceni nema nasilja, krvi, brutalnosti i da Kiš daje reditelju i glumcima predlog da unesu punu dozu surovosti, ali iznutra.
Pavle Jerenić je naglasio da je "Elekra" jedan od najaktuelnijih komada na ovim prostorima.
"Ne znam gde se više i tendencioznije decenijama, a neće mnogo proći, pa će se govoriti i vekovima, toliko morbidno gajila mržnja, nego na ovim prostorima i to sa takvom pohlepom i perverznom strašću - od toga kome je deda bio četnik, kome partizan, koje ćete čokoladice jesti, šta će vas iz novina svakog jutra oneraspoložiti u smislu da bukvalno govore koga treba da mrzite", primetio je Jerenić.
Branko Jerinić kaže da se u "Elektri" dobrota, poštenje i smernost upotrebljavaju u negativnoj konotaciji, dok su mržnja, osveta, zlo visoko postavljeni pod moranje da se izvrše.
Stojanović Glid je rekla da je fascinantno da se o istoj temi govori i 24 veka nakon što je nastala Euripidova tragedija i da joj je inspirativno bilo to što je mesto radnje zapravo iracionalni, metafizički prostor gde obitava uvređena duša koja je spremna da se sveti, da mrzi i da ubije.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan, kompozitor Vladimir Pejković, dok je o scenskom govoru brinula Ljiljana Mrkić Popović.