Vesti

Svečanim programom, u okviru kojeg su dodeljena godišnja priznanja za umetničke i radne rezultate, Narodno pozorište u Beogradu obeležilo je u utorak 22. novembra 148. godina postojanja.
Program proslave, koji je režirao Balša Đogo, započeo je projekcijom dokumentarnog filma, autora Petra Antonovića, u kojem je slikom dočarano sve ono što je na umetničkom planu urađeno u proteklih godinu dana.
Kao i svake godine, u okviru programa koji su ovaj put vodili Danijela Ugrenović i Nikola Vujović, prezentovan je i mali podsetnik vezan za najbitnija dešavanja u prethodnoj sezoni u kojoj je, pored predstava sa redovnog repertoara i brojnih gostovanja, izvedeno 10 premijera i dve premijerne obnove.
Reč je o dramskim naslovima "Marija Stjuart", "Sirano", "Ivanov" i "Narodna drama", baletima "Kopelija", "Žene u d-molu"/"Duga božićna večera", kao i minijaturama "Proces ili nikom ovde nije stalo do Jozefa" i "Puškin", u okviru programa „Mladi koreografi“ i operama Otelo“, "Bastijen i Bastijena" i "Služavka gospodarica".
Opere "Plašt“ i „Sestra Anđelika", deo čuvenog Pučinijevog „Triptiha“, te „Italijanka u Alžiru“ doživele su premijerne obnove.
Predstave su učestvovale na domaćim i inostranim festivalima i smotrama – Međunarodni festival savremenog pozorišta “Desire central station”, Subotica; Dani komedije, Jagodina; Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović” u Požarevcu, Međunarodni festival malih scena i monodrame, Istočno Sarajevo; Festival „Pozorišno proleće“ u Šapcu; Nušićevi dani u Smederevu; MITEM (Madách International Theatre Meeting), Budimpešta, Mađarska; Teatar fest „Petar Kočić“ u Banjaluci.
Takođe, naše predstave učestvovale su i na Sterijinom pozorju u Novom Sadu; Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu; Pozorišnom maratonu u Somboru; Festivalu Grad teatar Budva; Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije” u Tivtu, MESS-u Sarajevo; Pozorišnom festivalu „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu; Vršačkoj pozorišnoj jeseni i Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
Ni ove godine nisu izostala priznanja i nagrade; Narodno pozorište u Beogradu dobitnik je Povelje „Vitez festa“ i Nagrade „Superbrend Srbije“, dok je Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu pripala Nagrada „Muzika klasika“ u kategoriji Organizator godine.
„Bela kafa“ je proglašena za najbolju predstavu na 32. Susretima pozorišta BiH u Brčko Distriktu, a „Rodoljupci“ za najbolju predstavu na 45. „Danima komedije“ u Jagodini i za najbolju predstavu na prvom Festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu.
„Rodoljupcima“ su pripala i sledeća priznanja: Specijalna nagrada za kolektivnu igru na 45. „Danima komedije“ u Jagodini, Nagrada Okruglog stola kritike 61. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu, Priznanje za predanost kolektivnoj igri na 40. Danima satire Fadila Hadžića, Nagrada „Zlatna maska“ dnevnog lista „Oslobođenje“ za najbolju predstavu u celini na 56. Internacionalnom teatarskom festivalu „MESS“ i Nagrada za najbolju predstavu u celini na 24. Festivalu “Vršačka pozorišna jesen”
Nagrada "Nataša Bošković", Udruženja baletskih umetnika Srbije za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti dodeljena je grupnoj numeri iz predstave "Kopelija" za deonicu pod nazivom "Svanildine prijateljice".
Nela Mihailović je proglašena za najbolju glumicu na 20. Međunarodnom festivalu malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu, a nekoliko meseci kasnije, dobila je i Nagradu žirija publike za najboljeg glumca večeri na 21. Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“. Na istom festivalu, Pavlu Jeriniću je pripala Nagrada stručnog žirija za najboljeg glumca večeri.
Nada Šargin je postala prva dobitnica Nagrade „Ružica Sokić”, a potom su na njenu adresu stigla i sledeća priznanja: Najbolja glumica na prvom Festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu, Najbolja glumica na XIX Teatar festu „Petar Kočić“ u Banja Luci, Najbolja glumica na 24. Festivalu “Vršačka pozorišna jesen” i Nagrada Ardalion za najbolju žensku ulogu na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
Prvak Drame Marko Nikolić je dobitnik Nagrade „Zlatni beočug“, Igor Đorđević je proglašen za najboljeg glumca 33. Pozorišnog festivala „Nušićevi dani“ u Smederevu, a Bojan Krivokapić je ovenčan Nagradom „Zalog za budućnost“ za najboljeg mladog glumca na prvom Festivalu „Pozorišno proleće“.
Nataša Ninković je dobila Nagradu za najbolju žensku ulogu na 23. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci za ulogu Žene u predstavi „Prah“ a na istoj manifestaciji, za istu predstavu, Ljubici Milanović je uručena Nagrada za najbolju scenografiju „Dorian Sokolić“.
Za ulogu Majka Janje u predstavi „Bela kafa“, Olga Odanović je dobila Nagradu „Ljubinka Bobić“, kao i Nagradu Ardalion za epizodnu ulogu na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu. Na pomenutom festivalu, za istu predstavu, Marini Vukasović Medenica je uručen Ardalion za najbolju kostimografiju. Pola godine ranije, krajem maja, takođe za „Belu kafu“, pripala joj je i Nagrada za najboljeg kostimografa na XIX Teatar festu „Petar Kočić“.
Glumica Nada Šargin je dobitnica i Zlatne značke KPZ Srbije, a osim nje, ovo priznanje je uručeno i njenom kolegi Bojanu Krivokapiću, solisti Baleta i koreografu Aleksandru Iliću i prvaku Opere Janku Sinadinoviću.
Reditelj i scenograf „Rodoljubaca“ Andraš Urban osvojio je Sterijinu nagradu za režiju i Sterijinu nagradu za scenografsko ostvarenje, dok je kompozitorki Ireni Popović Dragović, za istu predstavu, uručena Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku.
Na Festivalu “Vršačka pozorišna jesen”, Predrag Ejdus je dobio Nagradu za najboljeg glumca, a Miloš Đurović - Nagradu za mladog glumca.
Prvak Baleta Konstantin Kostjukov dobio je Nagradu „Braća Karić“ u oblasti kulture i umetnosti, njegovom kolegi Konstantinu Tešei pripala je Nagrada „Milorad Mišković“, a prvakinja Opere Jelena Vlahović postala je prva dobitnica mecosopranske operske nagrade Fondacije „Breda Kalef”.
Branko Vidaković je proglašen za najboljeg glumca na XIX Teatar festu „Petar Kočić“, a Ada Raspor je osvojila drugu nagrada na Internacionalnom takmičenju MYSL-POTOK za klasičan balet i koreografiju u Kijevu.
Prvakinja Opere Jadranka Jovanović ovogodišnji je dobitnik Izuzetne Vukove nagrade, kao i Nagrade „Dimitrije Mitrinović“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti, dok je prvak Drame Igor Đorđević dobio Nagradu Festivala „Grad teatar“ Budva za dramsko stvaralaštvo.
U toku prošle sezone smo obeležili jubileje: Verdijeva opera "Rigoleto" proslavila je 15. rođendan, a dramske predstave „Staklena menažerija“, „Ženski orkestar“, „Bizarno“ i „Henri Šesti“ izvedene su 50-ti put.
Balet „Uspavana lepotica“ je odigran povodom 20. godina od premijere, a proslavili smo i 200-to izvođenje komedije “Kovači” Miloša Nikolića, 100-to izvođenje duodrame „Mali bračni zločini” Erika Emanuela Šmita i 400-to izvođenje baleta „Labudovo jezero“ Petra Iljiča Čajkovskog.
Narodno pozorište je nastavilo da neguje saradnju sa domaćim i inostranim teatrima - u Operi i Baletu gostovali su renomirani umetnici iz inostranstva, a nastavili smo da i dalje otvaramo vrata baletskim umetnicima kroz projekat „Mladi koreografi“.
Ni Muzej Narodnog pozorišta nije zaostajao sa aktivnostima. Organizovane su samostalne izložbe „Radmila Bakočević – Nezaboravna Norma", „Mladi kostimografi“ i „Živan Saramandić – srpski Šaljapin“, a posetioci su u periodu od marta do maja mogli da pogledaju i gostujuću postavku o glumici i pevačici Narodnog pozorišta u Beogradu – Teodori Boberić Arsenović.
U Muzeju su redovno održavani i uobičajeni tematski ciklusi: „Susreti“, „Promocije“, „Koncerti“, „Sećanja“, „Jubileji“, „Tribine“, „Školski čas“, „Predstavljamo mlade“, „Razgovori“, „Predavanja“, „Iz riznice Opere Narodnog pozorišta“, „Čitalište – pozorište“ i „Otvorena vrata“. U toku prošle sezone, za inostrane turiste sa rečnih kruzera, nastavljeni su obilasci Pozorišta i Muzeja sa prigodnim koncertom u izvođenju polaznika Operskog studija „Borislav Popović“. I ove godine, Muzej Narodnog pozorišta je bio aktivni učesnik Kulturno-turističke manifestacije "Dani evropske baštine" i tradicionalne Noći muzeja.
Nažalost, period od prošlog Dana pozorišta ćemo pamtiti i po tome što su nas zauvek napustili: prvakinja Drame Mira Stupica, primabalerina - balet majstor Katarina Obradović Mićunović, prvakinja Opere sopran Suzana Šuvaković Savić, primabalerina Dušanka Sifnios prvakinja Opere sopran Marika Pec Galer, prvak Opere tenor Zvonimir Krnetić, glumac Srboljub Srba Milin, solista Opere Toma Jovanović, modelar obuće Milan Rakić i referent Dragan Mrkšić.
U nastavku programa, prisutnima su se obratili ministar kulture i informisanja Vlade Republike Srbije gospodin Vladan Vukosavljević i domaćin proslave, v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić koji je, između ostalog, kazao da mu je veoma drago da je napokon formiran Upravni odbor Narodnog pozorišta, koji je dan ranije, održao svoju prvu sednicu.
- Narodno pozorište je konačno dobilo UO po svojoj meri. Drago mi je da su članovi odbora radili efikasno, krajnje savesno, ozbiljno...Ljudi koji sačinjavaju UO sada imaju predstavu o značaju institucije na čije čelo su došli. Jedan od prvih zadataka Narodnog pozorišta biće da se stanje sa upravnikom dovede u sklad sa zakonom i statutom - kazao je Savić i naglasio da je prvi zadatak svih koji Narodnom pozorištu misle dobro da „sačuvaju njegov profil, prepoznatljiv načina rada i sistem delatnosti”.
- Problem predstavlja obaveza ukidanja dodatnog zapošljavanja, ali mi kao državna institucija poštujemo sistem ove zemlje. Narodno pozorište je u prethodnom periodu ugasilo čak 111 radnih mesta i sada se nalazimo na granici izdržljivosti funkcionalnog opstajanja. Namera nam je da Narodno pozorište ostane svetionik kulture i umetnosti kako u Srbiji tako i u regionu - rekao je Savić
Prema njegovim rečima, Narodno pozorište mora da ima umetničku, edukativnu i stvaralačku misiju u društvu.
- Mi sebi ne možemo da dozvolimo da spustimo nivo svojih predstava ili da smanjimo obim umetničke produkcije. Menadžer "Rolingstonsa" posle dolaska u Beograd nije mogao da veruje da u Evropi postoji tako veliki i lep grad u kojem nisu svirali. Narodno pozorište sa svojih 1000 mesta na dve scene dnevno mora da bude stub naše kulture jer to od nas traže posetioci. Više od 150 hiljada ljudi godišnje poseti Narodno pozorište i mi moramo da imamo visok nivo produkcije - naveo je Savić.
On je istakao da Narodno pozorište čeka proslava 150 godina postojanja i da se sa pripremama već zakasnilo.
- Kao što to biva kod nas, sve ćemo stići u poslednji čas. Menadžer "Štac opere" iz Beča mi je kazao da je Narodno pozorište osnovano kad i kuća koju predstavlja, ali da naš Nacionalni teatar nikada nije prestajao sa radom sve do danas. Jubilej 150 godina Narodnog pozorišta u mnogome nadilazi našu kulturu. To je značajan državni datum za Srbiju i tako ćemo se prema njemu ophoditi - kazao je Savić.
On je podsetio da se poslednjih godina često priča da će se na mestu tržnog centra "Staklenac" izgraditi nova scena Narodnog pozorišta
- To treba da bude nova dvorana Narodnog pozorišta koja jednako treba da služi i gradu i nama. Tehnički opremljeni prostor u kojem mi možemo da pravimo veće scenske spektakle nego sada. Kada se ta dvorana izgradi moći ćemo da tražimo od nadležnih da se sadašnjem Trgu Republike vrati njegov prvobitni naziv Pozorišni trg – najavio je Savić.
On je još jednom izneo svoj predlog, sa kojim je javnost prvi put bila upoznata pre dve godine, da Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu dobije ime njegovog najznačajnijeg upravnika Branislava Nušića.
- To je inicijativa za čije usvajanje je potreban opšte narodni i opšte umetnički koncenzus, jer će to ostati za sva vremena - rekao je Savić.
Na kraju obraćanja, čestitao je svim dobitnicima na nagradama, a prisutnima, posebno penzionerima, se zahvalio što su došli da uveličaju ovu proslavu poručivši im da su uvek dobrodošli u Narodno pozorište.
Vukosavljević je istakao da je Narodno pozorište jedna od svega nekoliko ustanova kulture u Srbiji u koje bilo koji ministar mora da dolazi sa pijetetom, skrupulozno i sa radošću i naglasio da je ovde „otvorio vrata rukom domaćina, a ne rukom gosta“.
- Ovde se osećam dobro, među svojima. Namera nam je da se ozbiljno pripremimo za obeležavanje 150 godina od nastanka Narodnog pozorišta i da dokažemo i sebi i drugima šta je ponos srpske kulture - kazao je Vukosavljević.
On je podsetio da je Beograd, kada je pre 148 godina osnovano Narodno pozorište, imao svega 25 hiljada stanovnika i bio je prava turska kasaba.
- Ogromnim pregnućem koje je višestruko nadilazilo nacionalne i budžetske potencijale, narod i oni koji su bili u prilici da odlučuju uspeli su da porode iz sebe jedno zdanje koje je po arhitektonskim karakteristikama višetsruko prevazilazilo arhitektonski ambijent Beograda. To nije bio izraz pretencioznosti već namera da Srbija i njen prestoni grad snažnim koracima hvata ritam sa kulturnim zonama u Evropi - rekao je Vukosavljević i istakao da smo kao društvo u osvit 21. veka uspeli da idemo u korak sa narodima i državama koji su imali nešto srećnije istorijske okolnosti.
- Kada je odlučeno da se Narodno pozorište gradi kod nekadašnje Stambol kapije bio je to momenat u kom je, u prostoru gde su stradali nevini ljudi, počeo da se gradi hram srpske kulture. Prošlo je 148 godina od kada taj hram sija i odoleva epohama i istorijskim izazovima. Na horizontu događaja u proteklih vek i po Narodno pozorište nije imalo čega da se stidi, a imalo je itekako čima da se ponosi. Uvek je na sceni Nacionalnog teatra mogao da se prepozna duh klasicizma ili modernizma u zavisnosti od predstava koje su igrane - podsetio je Vukosavljević.
Ministar je ukazao da bez obzira kako god da bude izgledao duh vremenena i kulture u godinama koje dolaze, postojanje Narodnog pozorište predstavljaće neophodnost o kojoj ne treba trošiti reči.
- Ako bi se desilo da se na ovoj sceni igraju Sofokle, Euripid, Eshil, Šekspir, Sterija, Nušić i drugi naši i svetski klasici samo za jednog zainteresovanog posetioca, ono će i dalje biti kulturno jezgro iz kojeg će se podići slava srpske kulture - rekao je Vukosavljević
On je ukazao da izbor novog Upravnog odbora Narodnog pozorišta pokazuje nameru Ministarstva kulture da stvara potreban ambijent za bolje uslove funkcionisanja ustanova kulture.
- Očekujemo od UO mnogo, u okviru njegovih ovlašćenja. Očekujemo mnogo od zaposlenih i upravnika da učine sve što mogu, da rade svoj posao najbolje što mogu. Mi nećemo prepustiti Narodno pozorište situaciji u kojoj neće biti finansijske podrške. Neke stvari vezane za Narodno pozorište regulisaćemo u strategiji kulturne politike na kojoj sada radimo", najavio je Vukosavljević
U nastavku svečanosti, dodeljena su brojna priznanja, među kojima i Pečat Narodnog pozorišta, koji se po odluci upravnika, dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta. Ove godine, dobitnici su prvak Baleta i koreograf Vladimir Logunov i dramaturg Slavko Milanović.
Plaketu povodom značajnih aktivnosti u radu Narodnog pozorišta dobili su primabalerina i koreograf Lidija Pilipenko,– za celokupni doprinos baletu Narodnog pozorišta i Italijanski centar za kulturu.
Po odluci Upravnog odbora, Nagrade Narodnog pozorišta za vrhunsko umetničko ostvarenje u okviru repertoara Narodnog pozorišta, dobili su prvakinja Drame Nada Šargin (za ulogu Elizabete engleske kraljice u predstavi „Marija Stjuart“ i ulogu Ane Petrovne u predstavi „Ivanov“), glumac Branko Vidaković (za ulogu Lebedeva, Pavla Kirilovića u predstavi „Ivanov“), prvakinja Baleta Ana Pavlović (za glavnu ulogu u baletu „Kopelija“), celokupni ansambl predstave „Žene u d molu“/“Duga božićna večera“.
Među nagrađenima su i prvakinja Opere Aleksandra Angelov, (za visok umetnički doprinos u operskoj predstavi „Italijanka u Alžiru“), kostimograf Katarina Grčić (za izuzetan umetnički i radni doprinos u Sektoru tehnike), Tanja Mandić Rigonat (za režiju predstave „Ivanov“) i Nenad Stojmenović za glumačka ostvarenja.
Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolju predstavu u okviru repertoara Kuće, u periodu od 22. novembra 2015. godine do 10. novembra ove godine, pripala je drami „Marija Stjuart“ Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića.
Krunu svečanosti, kao i svake godine, predstavljala je dodela Nagrade „Raša Plaović“, za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama između dva Dana pozorišta, koju je ove godine dobila Nada Šargin za ulogu Elizabete, engleske kraljice u predstavi „Marija Stjuart“.
U obrazloženju žirija, u kojem su bili Molina Udovički Fotez, Slavenko Saletović, Slavko Milanović i Boban Jevtić, (sednici iz opravdanih razloga nije prisustvovao teatrolog Raško T. Jovanović) navodi se da je Nada Šargin već prvom ulogom u matičnoj kući, a to je bila Zorka u predstavi "Mileva Ajnštajn", pokazala čudesan dar i istinsku predanost glumi.
- Svi naredni umetnički izazovi vodili su je dalje i više. Izdvojićemo: Uršulu u Ribarskim svađama, Ninu u Galebu, Agafju u Ženidbi, Natašu u Na dnu, Šarlotu u Višnjiku, Rosauru u Život je san, Ivetu u predstavi Majka Hrabrost i njena deca, Zoru-Šišarku u Beloj kafi i svakako kraljicu svih dosadašnjih uloga – Elizabetu Tjudor. Očit je nesvakidašnji stvaralački napor Nade Šargin u ovoj ulozi jer se bez njega ovako zahtevan i kompleksan lik ne bi ni mogao ostvariti. Lik kraljice koja je od Engleske napravila veliku silu i pokazala nespornu sposobnost da vlada velikom zemljom, boreći se krvavo za vlast u blatu političkih intriga muškog sveta, Nada Šargin gradi suvereno. Opojnom dramskom snagom nas daruje sa scene. Baveći se individualnom sudbinom ove žene predstavlja je i strahotno sujetnom i ambicioznom; i beskrajno anksioznom, a ``muški`` racionalnom; i snažnom, hladnom , gordom, beskurpulozno manipulativnom; i krhkom, ranjivom, slabom , strasnom i sposobnom da voli. Kroz sva iskušenja borbe žene na vlasti u muškom svetu (kojoj je kruna na glavi isto što i glava sama), koja uporno odbija da bude ičija igračka i jednako uporno nastoji da sopstvenu dušu ne izgubi, prođemo sa Nadinom Elizabetom Tjudor. Kruna ove kreacije je slomljena i skrhana Elizabeta u pobedi to jest, umeće kojim nam Šarginova dočarava pobedu ove kraljice kao i njen istovremeni paradoksalni poraz - navedeno je u obrazloženju žirija, koje je pročitala Molina Udovički Fotez.
Šarginova je kazala da je veoma ponosna što je dobila nagradu „koja nosi ime čoveka, umetnika intelektualca i glumca koji bi mogao da nam bude inspiracija u ovim teškim vremenima za kulturu i pozorište“.
Ona je podsetila da je Plaović bio obrazovan glumac, razuman i vaspitan, ali i veoma strog čovek prema sebi i drugima.
- Njega je vodila umetnička savest. Bio je dostojanstven glumac koji je voleo i gajio srpski jezik i negovao uzvišeni govor ne samo na sceni nego i van nje. Bio je istraživač koji je, u svoje vreme, uneo mnogo novina za glumački izraz, a svoje znanje prenosio i drugima.Iskustvo i zanat delio je sa Ljubm Tadićem, Petrom Banićevićem, a za sebe je uvek govorio da će do kraja života ostati učenik pozorišta. Za našu profesiju on je rekao: "Zanat je glumački nesiguran. U našem zanatu postoji zakon. Sve se mora učiti do kraja, a kraja mu nikada sagledati nećeš", kazala je prvakinja Drame Narodnog pozorišta. .
Dosadašnji dobitnici Nagrade „Raša Plaović“ su Petar Banićević (1988, 2001), Lazar Ristovski (1989), Branislav Ciga Jerinić (1990), Branimir Brstina (1991), Petar Kralj (1992), Vera Čukić (1993), Ljuba Tadić (1994), Ksenija Jovanović (1995), Tihomir Arsić (1996), Dragan Mićanović (1997, 2004), Marko Nikolić (1998), Miodrag Mrgud Radovanović (1999), Mihailo Janketić (2000), Predrag Ejdus (2002), Tihomir Stanić (2003), Vladan Gajović (2005), Vlastimir Đuza Stojiljković (2006), Milan Gutović (2007), Boris Isaković (2008), Nikola Ristanovski (2009), Boris Komnenić (2010), Nataša Ninković (2011), Igor Đorđević (2012), Vojin Ćetković (2013), Dara Džokić (2014) i Slobodan Beštić (2015).
Dan Narodnog pozorišta 22. novembar, ustanovljen je 1968. godine, prilikom obeležavanja stogodišnjice Nacionalnog teatra.
Naime, tog datuma, po novom kalendaru, pre 148. godina (1868) održana je prva predstava novoosnovanog Narodnog pozorišta - „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka u gostionici „Kod engleske kraljice“.
Prva predstava u novoj zgradi, „Posmrtna slava kneza Mihaila“ Đorđa Maletića izvedena je 30. oktobra 1869. godine.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

SPISAK OSTALIH NAGRADA:

Javne Pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2015/2016:

Redakcija ,,Pozorišnih novina''
Video studio Narodnog pozorišta za 25 godina uspešnog rada
Mikojan Bezbradica, urednik veb sajta Narodnog pozorišta
Miloš Đorđević, glumac
Sonja Knežević, glumica
Uroš Jakovljević, glumac
Suzana Lukić, glumica
Sena Đorović, glumica
Zoran Ćosić, glumac
Nenad Stojmenović, glumac
Hana Selimović, glumica
Nikola Vujović, glumac
Danica Stevanović,
Miloš Obrenović, inspicijent
Sanja Ugrinić Mimica,
Natalija Ignjić,
Aleksandar Ludajić,  
Anastasia Mandić, glumica    
Ana Mandić, glumica
Bojana Stefanović, glumica
Teodora Spasić, članica ansambla
Nikola Bjanko,  član ansambla
Ivana Savić Jaćić, članica ansambla
Brankica Mandić
Brankica Knežević, samostalna organizatorka Baleta
Aleksandra Dimitrijević
Maja Živković
Nenad Ivanković
Antonijević Bojan
Ahmetović Emil
Vukojević Igor
Kostić Nebojša
Petrović Živorad
Stojiljković Ljiljana
Đurđević Radivoje
Jeremić Dragoljub
Radovanović Milinko
Smiljković Božana
Calić Čedomir
Pušeljić Srđan
Stanojlović Nenad
Jovanović Zorica
Mitrović Zorica
Dejan Janković
Silvana Petrović

„Zlatne značke“ članovima Kuće za 20 godina rada:

STAMATOVIĆ ALEKSANDAR, pomoćnik upravnika
ĐORĐEVIĆ DARKO, pevač-operski solista II
SELAKOVIĆ DRAGAN, izvođač muzičkog dela 1- timpani
PETROVIĆ GORDAN, izvođač muzičkog dela 2-treća oboa-engleski rog
TRUMBETAŠ-PETROVIĆ JASMINA, pevač-prvak Opere
ANDRIĆ VLADIMIR, pevač-prvak Opere
ŽIVKOVIĆ NEVENA, korepetitor
PRSTOJEVIĆ SLAVENKA, horski pevač-član Hora I
UDOVIČIĆ DRAGAN, horski pevač-član Hora I
IVIĆ ANĐELA, igrač solista II Baleta
NIKOLIĆ DRAGAN, horski pevač-član Hora I
MRDAK STOJANKA, istraž.dokumen. i arhive-samost.organizator
SIMOVIĆ DESIMIR, refer. za posl.bezbedn. i zaštite-radnik FTPPO-vatrog.komandir
TASIĆ DEJAN, sistem administr.informac.sistema i tehnologija-kompjut. programer         
JOKSIĆ VLADAN, referent-kontrol.za posl.bezbed. i zaštite vatrogasac komandir
DRAMIĆANIN NEBOJŠA, majstor za izradu i održ. dekora i opreme-stolar-majstori u radionicama
LUKIĆ ŽARKO, gl. obućar za izradu i održ. opreme-majstor specijalista
PETKOVIĆ NEVENA, majstor za izradu i održav.opreme-herihter-majstori u radionicama
GRČIĆ-NIKOLIĆ KATARINA, kostimograf
KOMAZEC RADICA, glavni modista-majstor specijalista-modelar
ŽIGA DANIELA, modista-majstor u radionicama
DRLjIĆ DRAGANA, majstor za izr. i održ. kostima-krojač-majstor u radionicama
JOVANOVIĆ ZORICA, majstor za izr. i održ. kostima-krojač-majstor u radionicam
ĐORĐEVIĆ ZORAN, monter scenske mehanike-majstor specijalista
ĐORĐEVIĆ SAŠA, dekorater
ĐORĐEVIĆ BRANISLAV, glavni rasvetljivač-majstor specijalista
TRIFUNOVIĆ MARINA, frizer vlasuljar
MILOVANOVIĆ SUZANA, refer. za pranje i hemij. čišćenje-rukovod. higijen. održavanja
MOMIROVIĆ DRAGIŠA, pomoćni radnik-majstori scene
MARINKOVSKI VLADO, glavni rasvetljivač-majstor specijalista

Članovi Narodnog pozorišta u Beogradu koji odlaze u penziju:

BLAM NADEŽDA, glumac-Prvak Drame
MIRKOVIĆ ZORICA, glumac – I
DUJAKOVIĆ MILOŠ, pomoćnik direktora Baleta
OSTOJIĆ SVETOZAR, pravni savetnik
PUPAC MIROSLAV, saradnik za bezbednost i opšte poslove
STAMESKI DOBRIVOJ, krojač muških kostima
ŽIVKOVIĆ SPOMENKA, viši stručni saradnik za kadrove
LUKIĆ MILICA, stručni saradnik za kadrove
VUČIĆ VESNA, finansijsko-računovodst.sarad.obračuna zarada i naknada
JANIĆ IVAN, organiz.izvođ.predstava-majstor pozornice
ČIČAREVIĆ RAJKO, prodavac-blagajnik-organiz.finan.poslova
ILIĆ ŽIVORAD, pevač-član Hora I
TOMOVIĆ SVETISLAV, kontrolor-domaćin gledališta-vatrogasac komandir
MILANOVIĆ SLAVKO, dramaturg
PEKOVIĆ LjUBIŠA, igrač-član ansambla Baleta
MIHAJLOVIĆ LjILjANA, menadžer za odnose sa javnošću-rukovodilac marketinga
BELIĆ PREDRAG, pomoćni radnik-bravar