Vesti

Primabalerina Nacionalnog baleta iz Amsterdama Ana Cigankova i prvak Kraljevskog baleta iz Londona Metju Golding gostovali su 29. aprila u “Don Kihotu” koji je povodom Svetskog dana igre, izveden u Velikoj dvorani Centra “Sava”.
U ovom popularnom Minkusovom baletu, nastalom po istoimenom romanu Miguela de Servantesa, Cigankova se predstavila kao lepa Kitri, kći krčmara, dok je Golding nastupio u ulozi njenog voljenog Bazila, siromašnog berberina.
Osim proslavljenog baletskog para, kao solisti nastupili su Goran Stanić kao Don Kihot, Miloš Kecman kao Sančo Pansa, Miloš Marijan kao Espada, Milica Jevrić Drndarević u ulozi Mercedes, Denis Kasatkin Lorenca, Aleksandar Ilić u ulozi Gamaša, dok su Milja Đurić i Nelka Lazović igrale drugarice.
Oduševljeni gledaoci, njih više od 2000, nagradili su umetničku ekipu na kraju predstave višeminutnim ovacijama.
Orkestrom Narodnog pozorišta u najvećem sastavu dirigovala je Vesna Šouc.
U predstavi, koja je na Velikoj sceni Nacionalnog teatra premijerno izvedena 15. novembra 2007. godine u postavci čuvenog ruskog igrača i koreografa Vladimira Vasiljeva, bio je angažovan celokupni ansambl Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu
Kostime je kreirala Olga Mrđenović, a dekor Boris Maksimović.
Servantesovu priču o Don Kihotu, na muziku Ludviga Minkusa, obradio je u svom libretu Marijus Petipa krajem 19. veka na nov način - bez Dulcineje, uvodeći u priču ljubav između Kitri i Bazila, koji se uprkos zabrani roditelja na kraju venčaju uz pomoć viteza tužnog lika Don Kihota.
Na sceni Narodnog pozorišta ovaj balet, koji je kao fundament klasičnog repertoara najvećih svetskih kompanija, odavno postao kriterijum za kvalitet, prvi put je odigran 1931. godine.
Sledeće verzije su izvedene 1973. i 1988. godine.
M.B.

Ana Cigankova je rođena u Novosibirsku, Rusija.
Po završetku Baletske škole u Novosibirsku pozvana je u Boljšoj teatar gde je ubrzo promovisana u solistkinju. Pedagog joj je bila čuvena ruska balerina Raisa Stručkova. Godine 2004. odlazi u Budimpeštu gde postaje primabalerina u Nacionalnom baletu Mađarske. Tri godine kasnije, 2007, postaje primabalerina i Nacionalnog baleta u Amsterdamu (Dutch National Ballet). Ravnopravno nastupa u obe kompanije. Kao gošća, nastupala je u Bečkoj državnoj operi, Mađarskom nacionalnom baletu, Rimskoj operi, na Festivalu Nurejev sa Državnim baletom Tatarstana...
Metju Golding je prvak Kraljevskog baleta u Londonu i stalni gost Nacionalnog baleta u Amsterdamu (Dutch National Ballet). Rođen je u Kanadi, a pohađao je i školu pri Kraljevskom baletu Vinipeg, kao i Baletsku akademiju u Vašingtonu. Diplomirao je u Baletskoj školi pri Kraljevskom baletu u Londonu 2003 godine. Osvojio je "Youth America Grand Prix" i "Prix de Lausanne prize scholarship" 2002. godine.
Godine 2003. postaje član čuvene kompanije ABT (American Ballet Theatre) u Njujorku, a 2009. prvak Nacionalnog baleta u Amsterdamu.

Poruka Izraela Galvana povodom Svetskog dana igre
Internacionalni teatarski institut pri UNESKU je 1982. godine ustanovio Međunarodni dan igre, koji se obeležava svakog 29-og aprila.
Na taj dan, 1727. godine rođen je Žan-Žorž Nover, tvorac modernog baleta.
Svake godine jedna poznata ličnost iz sveta igre šalje poruku koja obilazi svet.
Cilj Međunarodnog dana igre i Poruke jeste da se na ovaj dan ujedini svekolika Igra, da proslavi ovu umetnost i da ukaže na njenu univerzalnost, njenu moć da ukine sve političke, kulturne i etničke barijere i zbliži ljude u miru i prijateljstvu kroz zajednički jezik – IGRU.
Ovogodišnju poruku šalje slavni flamenko igrač Izrael Galvan (Israel Galván).
"Karmen Amaja, Valeška Gert, Suzuši Hanajagi, Majkl Džekson… vidim ih kao turbine koje generišu energiju, i oni me vode u razmišljanje o tome koliko je koreografija važna za energiju igrača.
Ili možda koreografija i nije toliko važna, koliko je bitna ta energija, taj vihor koji ona pokreće. Zamišljam Teslin strujni kalem koji ih privlači i emituje isceljujući zrak, sa posledicom metamorfoza njihovih tela: Pina Bauš kao bogomoljka, Rajmund Hoge pretvoren u bubu kotrljaru, Vićente Eskudero u insekta sa rilicom, a Brus Li u stonogu.
Igrao sam svoj prvi duet sa mojom majkom, u njenom sedmom mesecu trudnoće. Možda deluje kao preuveličavanje. Iako ja uglavnom igram sam, uvek zamišljam da sam okružen duhovima koji čine da napustim svoju rolu “usamljenog igrača”. Zar nije Didi-Hoberman razmišljao da kaže: pesme solee. Kada sam bio mali nisam voleo igru, ali je ona naišla prirodno i lako. Gotovo instiktivno. Vremenom sam shvatio da igra isceljuje, i poseduje gotovo medicinski efekat, ona mi je pomogla da ne budem toliko introvertan, i otvorila me je u odnosu na druge ljude. Video sam sliku deteta obolelog od ebole, i bio svedok njegovog izlečenja igrom. Znam da je to sujeverje, ali nekada se može dogoditi? Na kraju, igra je postala opsesija koja je popunjavala moje vreme i koja je činila da igram čak i kada sam miran, nepokretan, odvajajući me od stvarnosti i činjenica. Ne znam da li je to bilo dobro, loše ili potrebno, ali… bilo je tako. Moja kćerka Milena, dok sedim mirno na kauču, razmišljajući o nekim mojim poslovima, sa svojim sopstvenim žamorom, govori mi: tata, prekini da igraš. A stvar je u tome da ja posmatram ljude koji se kreću dok prolaze ulicom, dok zovu taksi, dok prave pokrete na različit način, u njihovom stilu i sa svim nepravilnostima. I oni svi igraju! Oni to ne znaju, ali oni svi igraju. I želeo bih da im viknem: ima ljudi koji još ne znaju! Mi svi igramo! Oni koji ne igraju su nesrećni, oni su mrtvi, oni ne osećaju i ne pate! Ja volim svet fuzije, ne u smislu marketinške reči, konfuzije koja prodaje neki stil, brend. Bolje razmnožavanje, jedna atomska smeša: koktel u kome su noge vezane za zemlju kao kod Huana Belmontea, ruke sazdane od vazduha kao kod Isidore Dankan, a deo lepršavog struka kao kod Džefa Koena u Gunisima. I sa svim ovim sastojcima napraviti zadovoljavajući i intenzivni napitak, koji je istovremeno delicija i gorčina, i koji udara u glavu. Naša tradicija je takođe u mešavini, jer smo svi nastali iz koktela čija se formula uspešno krije. Ali ne, rase i religije i politička uverenja, sve se meša! Svi mogu igrati zajedno! Možda se ne mogu oslanjati jedni na druge, ali mogu igrati na obe strane. Postoji stara kineska poslovica koja kaže: "lepršanje leptirovih krila može se osetiti u celom svetu". Kada muva leti u Japanu, tajfun komeša vodu na Karibima. Pedro Romero, nakon vratolonme sevilijane kaže: istog dana kada je bomba pala na Hirošimu, Nižinski je ponavljao svoj savršeni skok po austrijskoj šumi. I nadalje zamišljam: udarac Sejviona Glovera, tera Mihaila Barišnjikova na okret. U tom momentu Kazuo Ono stoji mirno i šalje vrstu elektriciteta ka Mariji Munjoz, koja razmišlja o Konradu Veidtu i tera Akrama Kana da prouzrokuje zemljotres u svojoj garderobi; oni sklanjaju svoje zvečke da bi se pod prekrio umornim kapima njihovog znoja.
Želeo bih da mogu da posvetim ovaj Međunarodni dan igre i sve ove reči svim onim ljudima koji igraju baš u ovom trenutku. Ali, dozvolite mi da napravim istovremeno i šalu i želju: igrači, muzičari, producenti, kritičari, organizatori, hajde da se svi dobro zabavimo, da svi zaigramo, kao što je to Bežar činio, hajde da igramo u istom stilu, da igramo na muziku Ravelovog Bolera, hajde da igramo zajedno."
 
SRPSKA PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA IGRE  2015 . GODINE
(Ovaj svetski praznik IGRE ustanovio je 1982.godine CID UNESCO)
Povodom Svetskog dana igre, Udruženje baletskih umetnika Srbije, kao i svake godine, šalje poruku našeg eminentnog umetnika iz oblasti umetničke igre. Autor ovogodišnje poruke posvećene Svetskom danu igre, koji se tradicionalno obeležava 29. aprila širom sveta, jeste Milica Zajcev, kritičarka umetničke igre, publicista i istoričar. Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju, nagrade Udruženja baletskih umetnika Srbije za Životno delo zatim Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije kao i plakete za rad na organizovanju Festivala koreografskih minijatura povodom desetogodišnjeg jubileja festivala. Festival koreografskih minijatura, koji će se ove godine održati po devetnaesti put, počeće upravo obeležavanjem 60 godina rada Milice Zajcev:
Ako su Ti stariji pričali da si kao beba u kolicima cupkao-la i pljeskao-la  uz ritam muzike za ples....
Ako si u obdaništu veselo pružio-la ruke devojčici i dečaku u kolu koje si tada prvi put igrao-la  sa radošću učestvujući u zajedničkom kruženju...
Ako si u prvim školskim danima izabrao-la da se baviš sportskom gimnastikom...
Ako si sa uspehom položio-la strog prijemni isipit  u Baletskoj školi....
Ako si u njoj upoznao-la sofistiranost virtuoziteta u klasičnom baletu, raspevanost plesne arhitektonike neoklasike, odraz vremena sadašnjeg u savremenoj igri i neke od načina slikanja igre rečju...
Onda si MOŽDA postao-la odani sledbenik Terpsihore kao balerina, igračica, igrač, pedagog, koreograf, kritičar, teoretičar, istoričar umetničke igre, publicista. MOŽDA. A ako nisi, onda si sigurno obrazovani gledalac i ljubitelj svih stilova igre koje izvođači na raznovrsnim scenama poklanjaju svojoj publici.
Tokom Tvog sazrevanja  suočavaš se sa svekodnevicom surovom, punom laži, sujeta, nepoštovanja ni jedinke, ni zajedništva. No ,nemoj se „razbiti u paramparčad, ostani čitav i igraj“, da parafraziramo stihove Vaska Pope. Pokušaj da u bezglavoj huci i jurnjavi za obezbeđenje makar i osnovne egzistencije, ponekad pogledaš u dečja kolica pored kojih prolaziš i da Ti srce, uprkos svemu, zaigra kada vidiš da malecka devojčica i malecki dečak cupkaju i pljeskaju uz ritam muzike za igru.