Vesti

Dirigentkinja Zorica Mitev Vojnović bila je gost ciklusa „Jubileji", koji je održan u sredu 12. novembra u prepunom Muzeju Narodnog pozorišta.
Povod za razgovor, čiji je moderator bio direktor Muzeja Dragan Stevović, bile su tri decenije njenog umetničkog rada.
Posle burnog aplauza koji je dobila, gospođa Mitev Vojnović je na početku ispričala jedan zanimljiv razgovor koji se desio letos, a čiji su akteri ona i jedan sedmogodišnji dečak.
- Kada mi je odgovorio na moje pitanje koliko ima godina, pitala sam ga šta misli koliko imam ja. On me je, jedno vreme gledao onako poluodvratno, i potom izgovorio: "sto"! Rekla sam mu da je preterao, a onda je, takođe sa nekim gađenjem, rekao: "38"!. Kazala sam mu da nije pogodio ni približno, a zatim sam mu otkrila da imam negde oko 50 godina. Odjednom je otvorio oči i zaprepašćen kazao: "50 godina, a tako si mala". Konstatujući da me je povredio,  odgovorila sam mu da sam mala zato što volim da se igram. Celog života sam se igrala i to nameravam i danje da radim. Zato više nisam htela da porastem. Naš posao zahteva jednu lepu, divnu i večnu igru, obojenu ljubavlju i muzikom - rekla je umetnica koja je studije za Opštu muzičku pedagogiju, a potom i studije dirigovanja diplomirala u klasi profesora Živojina Zdravkovića.
- Ljubav prema muzici je nešto što me, zaista, čini srećnom i ispunjenom. Kad sam, pre mnogo godina, pitala jednog svog profesora da li bi mi bilo bolje da se bavim simfonijskom ili operskom muzikom, on mi je rekao: Šta god da izabereš, nećeš pogrešiti. U to vreme, dok sam studirala na Akademiji, bilo je veoma teško doći do orkestra, osim kada bi u pitanju bio neki završni ispit. U takvim okolnostima, svi smo počinjali u skladu sa onim kako su nam to mogućnosti dozvoljavale, a to je bio hor - ispričala je gospođa Mitev Vojnović koja je tokom dosadašnje karijere sarađivala sa Ženskim horom „Eho“, Muškim horom KUD „Nikola Tesla, Ženskim horom FMU „Collegium musicum“, Mešovitim horovima AKUD „B. Krsmanović-Obilić“ i AKUD „Ivo Lola Ribar“, kao i Mešovitim kamerniim horom „Cantantes“.
- Da bih došla do ovoga gde sam danas, morala sam da uložim ogromnu energiju, a bilo je potrebno da imam i veliko strpljenje. Ma koliko, prema mom mišljenju, muzika nema razlike u smislu roda, ja sam, ipak, ženski dirigent. Bilo je dosta naporno da u jednoj sredini, kao što je naša, probijem taj led. Jer, kao ženi, bilo mi je mnogo teže da dođem do nekog određenog cilja - prisetila se Mitev Vojnović koja je pre tačno tri decenije, 1984. godine, za odlične rezultate na studijama dirigovanja nagrađena Oktobarskom Nagradom grada Beograda.
Dirigovanje je magistrirala 1999. godine kod profesora emeritus-a Darinke Matić Marović za koju kaže da je najzaslužnija za to što žene dirigenti dobijaju sve više značaja u našoj zemlji.
Zorica je s ponosom reagovala na Stevovićevu konstataciju da je bila prva dirigentica koja je stala za pult Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Bilo je to davno, negde 1985. ili 1986. godine kada je direktor Opere bio gospodin Vinaver. Dirigovala sam duet iz „Prodane neveste” koji su pevali Predrag Protić i Radmila Smiljanić. To je bio koncert na kojem je učestvovalo više izvođača i dirigenata, a s kojim smo kasnije često gostovali i po Srbiji.
U Operu Narodnog pozorišta u Beogradu je primljena 1989. godine, kao asistent dirigenta i radila je na svim predstavama tekućeg repertoara.
Tri godine kasnije, 12. decembra 1992. godine debitovala je operom Đuzepa Verdija „Travijata“.
Od 1995. godine kao stalni dirigent diriguje predstave sa repertoara, na matičnoj sceni kao i na gostovanjima u zemlji i inostranstvu.
Tokom veoma sadržajnog razgovora, koji je publika pratila sa uživanjem, gospođa Mitev Vojnović je sa mnogo ljubavi pričala i o svojim roditeljima, porodici, pedagoškom radu, saradnji sa sopranom Gordanom Jeftović - Minov, nagradama...
U pauzama između govornih segmenata, emitovani su video zapisi iz njene dosadašnje bogate i uspešne karijere, a koje je pripremio Petar Antonović.
M.B.