Vesti

Posebno priznanje za negovanje tradicije u umetničkom stvaralaštvu koju Fondacija Milan Đoković drugi put dodeljuje zaslužnim umetnicima, biće uručeno književniku Milovanu Vitezoviću 25. maja (18,00) u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.
Na promociji će biti predstavljen umetnički opus gospodina Vitezovića, pisca pesama, romana, drama, filmskih i televizijskih scenarija, knjiga za decu, eseja i aforizma, profesora i dugogodišnjeg urednika Umetničkog programa Radio-televizije Srbije, dobitnika velikog broja nagrada i priznanja.
Posebno priznanje za negovanje tradicije u umetničkom stvaralaštvu čine Plaketa sa likom Milana Đokovića, novčani iznos i portret našeg dramskog velikana Jovana Sterije Popovića, rad akademskog slikara Dragana Stojkova.
Prvi dobitnik bila je rediteljka Narodnog pozorišta u Beogradu Cisana Murusidze Čolović
Ulaz je slobodan.
M.B.

NA SCENI "RAŠA PLAOVIĆ" PREMIJERNO IZVEDENO NUŠIĆEVO "SUMNjIVO LICE", U REŽIJI ANDRAŠA URBANA
Predstava „Sumnjivo lice“, po tekstu Branislava Nušića, u režiji i adaptaciji Andraša Urbana, premijerno je izvedena 21. juna na Sceni „Raša Plaović“.
U ovom komadu koji se bavi političko-društvenim odnosima jedne sredine uloge su ostvarili Slobodan Beštić (Jerotije Pantić), Nela Mihailović (Anđa), Suzana Lukić (Marica), Pavle Jerinić (Vića), Nikola Vujović (Žika), Hadži Nenad Maričić (Milislav), Nebojša Kundačina (Tasa), Miloš Đorđević (Aleksa Žunjić), Anastasia Mandić (Gazda Spasa, Gazda Miladin), Bojan Krivokapić (Đoka) i Dragan Nikolić (Josa).
Uz reditelja, koji je i scenograf predstave, autorski tim činili su Molina Udovički Fotez (dramaturg), Kata Đarmati (dramaturg i saradnik reditelja), Marina Sremac (kostimograf), Irena Popović Dragović (kompozitor), Ljiljana Mrkić Popović (lektor) i Jasna Saramandić (asistent scenografa).
Izvršni producent je Milorad Jovanović, organizator Nemalja Konstantinović, inspicijent Sandra Žugić Rokvić, sufler Danica Stevanović, dok je Martina Vranjić organizator na praksi.
"Sumnjivo lice" je poznata Nušićeva komedija koja govori o policijskom samovlašću tokom režima Obrenovića. Ona živopisno ilustruje policijsku vlast u unutrašnjosti i pokazuje svu njenu ograničenost i birokratsku zatucanost. Takođe, to je i satirična slika metoda policijskog sumnjičenja i gonjenja, a u suštini, govori o bezvlašću koje izbija iz samovolje policijskih organa i datog im punog ovlašćenja da građanstvo mogu da terorišu bez odgovornosti.
Policijski činovnici su oličenje birokratskog ponašanja u kome nema ničeg ljudskog i Nušić se grohotom smeje toj birokratiji. Ona sporo misli, u njoj se život mehanizovao. Ljudi zahvaćeni njome zauzeti su svojom ličnošću, svojim interesima i profitima, te gube realan odnos prema životu i stvarnosti.
Zaplet je vodviljski i vezan za dva pisma, službeno i ljubavno. Ljubavna priča podstiče glavni zaplet i umeće se u njega u ključnim i najzanimljivijim trenucima.
Nušić vešto manipuliše informacijama i postiže snažnu dramsku ironiju, najjaču u onom trenutku kada je publika više informisana od junaka, to jest kada ona zna da je kao sumnjivo lice uhapšen verenik kćeri policijskog kapetana Jerotija Pantića, Đoka.
I u ovom komadu Nušić ističe vitalizam negativnih junaka jer oni uvek žele više i smatraju da im je sve dozvoljeno. S druge strane u njihovom šarmu i duhovitosti prepoznajemo nušićevski optimizam.
Urbanovo polazište za tumačenje "Sumnjivog lica", bila je lična i društvena paranoja koja se pojavljuje u ovom komadu, koji je slavni srpski komediograf pisao između 1887. i 1888. godine.
On se u predstavi bavi stalnim stvaranjem takozvanog neprijatelja, preko čega jedna zajednica, čiji je legitimitet prilično sumnjiv, ili može da se dovede u pitanje, pokušava da se održi. Stvaranjem tog neprijatelja istovremeno dolazi i do afirmacije određenih sila, koje drugačije ne bi mogle postojati...
Bila je ovo peta premijera "Sumnjivog lica" u Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojem je i praizvedeno 29. maja 1923. godine.
Naredna postavka je urađena 14. marta 1938, potom 7. oktobra 1960. i poslednja 25. novembra 1984. godine.
M.B.