Вести

Тереза Фуркадас, икона европске левице и најрадикалнија часна сестра Европе, била је гошћа у оквиру програма Филозофског театра, одржаног у понедељак 10. априла на Сцени “Раша Плаовић”.
Разговор са овом припадницом реду каталонских бенедиктанки, која је магистрирала теологију на Харварду и докторирала јавно здравство на Универзитету у Барселони, водила је драматург Маја Пелевић.
Пред пуном салом Тереза Фуркадас је анализирала и вербално демонтирала све конструкције капитализма које искључују или укидају људске слободе.
"Протекционизам је увек у капитализму штитио интереса неколицине послодаваца чији је профит називан националним интересом. Без обзира колико тешки услови рада били за запослене и ма колико ниске њихове зараде биле, држава је штитила њихова радна места кроз помоћ послодавцима покривањем њихових лоших пословних процена и губитака. Никада у историји држава у капитализму није заштитила раднике. Када би протествовали због услова рада били би убијани на улици" казала је Тереза Фуркадас.
Она је истакла да се нешто слично догодило недавно и у Грчкој када су банке на такозваном слободном тржишту доносиле лоше пословне процене.
"Уследили су политички притисци да обични људи надокнаде те губитке јер корпорације никако не могу да имају губитке већ само обични људи" казала је Тереза Фуркадас.
Ова лево орјентисана активисткиња је подсетила публику на епидемију грипа која је недавно забринула свет.
"Светска здравстевна организација, дакле кровна медицинска организација у свету, обезбедила је посао и профит за четири фармацеутске куће. Дакле, ако је опасност од смртности подигнута на највиши ниво онда је свака лабораторија морала да производи вакцине против грипа, а не само четири фармацеутске куће. То је била катастрофа јер су објавили да неће бити вакцина за све људе. Па каква је то брига за људе Светске здравствене организације?...То је брига за профит. Ни грип није био тако зао, а ни вакцине нису ваљале па се све завршило профитом за фармацеутске куће. Једино Пољска није купила ниједну вакцину и њеним грађанима се ништа није десило", казала је Тереза Фуркадас.
За њу нема сумње да је капитализам лоше друштвено решење које укида слободу људима.
"Била сам преводилац на неком црквеном конгресу када су се окупљенима обратили неки људи из једне познате банке. Они су разложили ситуацију у којој један радник у некој земљи заради 1000 долара а буде плаћен 1 долар. За њих је то сасвим у реду ако узмемо у обзир да су ти људи умирали од глади док неко није дошао и почео да их плаћа један долар за неки посао. Нисам могла да верујем шта чујем, протествовала сам па ме нису више звали да преводим на таквим скуповима" казала је она.
О "пошасти" капитализма Фуркадас је говорила између осталог наводећи пример ограничене употребне вредности неких индустријских производа.
"Принтери имају уграђене чипове који онемогућавају рад те машине после извесног времена. Поправка кошта више од куповине новог модела и тако у круг. Нико, али нико не може да ме убеди да је човек у 21. веку неспособан да направи бољу и дуготрајнију машину него што је то чинио пре 40. година, али корпорације не би тада могле да баснословно увећавају своје профите" казала је Фуркадас.
Колико је интересовање владало за њено гостовање, говори и податак да су све улазнице, чија је цена износила 200 динара, расппродате за веома кратко време.
Ипак, сви они који нису успели да на време обезбеде карте, могли су у холу сцене, путем видео бима, да прате директан пренос овог догађаја.
Сестра Тереза у својим предавањима оштро критикује капитализам и патријархалност католичке цркве, борећи се за права жена у црквеној и јавној сфери.
Објавила је неколико студија на тему теологије и феминизма, а међу њима и књигу Феминистичка теологија кроз историју. Због свог активизма, става према католичкој цркви коју је пригласила „мизогином и патријархалном“ и јавног подржавања права жена на абортус, добила је оштре критике Ватикана.
Осим тога, једна је од најоштријих критичарки фармацеутске индустрије и ауторка књиге Злочини великих фармацеутских компанија.
Заговорница је каталонске независности и активисткиња шпанског покрета „Индигнадос“ (Огорчени).
Супротстављајући се највећим ауторитетима данашњице стекла је епитет контроверзне часне сестре, а многи је сматрају једном од најутицајнијих интелектуалки европске и светске левице.
Живи повучено са својим сестрама у самостану и ходочасничком реду Монсерат.
Пројекат Филозофски театар, који Народно позориште реализује у сарадњи са Хрватским народним казалиштем из Загреба, замишљен као серија разговора, предавања, дебата са публиком, са извесним позоришним елементима као што су јавна читања филозофских текстова и друге врсте инсценација филозофских дела, намењен је свакоме ко жели да посети позориште са циљем да промишља, а не да се разоноди.
Први Филозофски театар у Народном позоришту одржан је 1. децембра 2015. године, такође на Сцени “Раша Плаовић”, а гост је био један од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франко Бифо Берарди.
У међувремену, одржана су још три Филозофска театра, а гости су били Срећко Хорват, Рената Авила, Џулијан Асанж и Тарик Али.
М.Б.