Вести

У знак сећања и поштовања на примамбалерину, балет-мајстора и репетитора Катарину Обрадовић, Народно позориште у Београду приредило је у недељу 30. октобра на Великој сцени пригодан програм под називом "Сећање на Катарину Обрадовић".
У присуству родбине, пријатеља и колега, сећање на чувену балетску уметницу и добитницу бројних награда, која је посветила цео живот и каријеру Балету Народног позоришта, чији је шеф била у два наврата, евоцирали су в.д. управника Националног театра Дејан Савић, председница Удружења балетских уметника Србије Анђелија Тодоровић, примабалерина у пензији Лидија Пилипенко, првак балета, кореограф, педагог у пензији Владимир Логунов, критичарка Ирена Крешић и заменик в.д. директора Балета Милош Дујаковић.
Савић је подсетио да је Катарина Обрадовић оставила дубок и неизбрисив траг у историји Балета Народног позоришта у Београду чији је члан постала пре више од седам деценија, давног 25. јула 1945. године.   
– Њена биографија је толико богата да не може да стане на папир. Време од 70 година проведено на овој сцени, не може да стане на папир. Толико година љубави према Балету, према Народном позоришту, према својој уметности и свима нама, то се веома тешко може описати. Катарина ће нам сигурно недостајати. И, заиста, предивно је било имати Катарину Обрадовић овде као пријатеља, сарадника, учитеља и нашу звезду водиљу. Нека јој је лака земља и нека јој је вечна слава – поручио је Савић.
Логунов се присетио заједничког рада са Катарином Обрадовић у време када је почињао своју каријеру.
– Те прве године, када сам постао члан Балета, имао сам срећу да у представи „Симфонија Ц“, у кореографији Димитрија Парлића, будем њен партнер. Ту су били неки окрети, пируете... и то је за мене било велико и значајно искуство. Пришао сам том задатку без икаквог страха, јер је Катарина била веома добронамерна, нарочито према младим играчима. Подржавала их је на сваком кораку и давала им импулсе да верују у себе. Наше дружење трајало је током целе њене каријере, а и касније. Последњих година, често смо се сретали у Кнез Михаиловој улици, кроз коју је често пролазила да би, како је говорила, одржавала кондицију. Увек би се лепо испричали и кроз те разговоре би се присећали многих предивних тренутака које смо провели овде, на овој сцени и у овом позоришту – рекао је Логунов.
Он је подсетио да је Катарина Обрадовић током дуге и веома богате каријере одиграла броје и веома значајне улоге.
– Ја бих овом приликом издвојио две.  Оне су биле толико упечатљиве да би било довољно, и да је само њих две одиграла, да, опет буде, у врху српског и балета Народног позоришта у Београду. То су Татарка и Мулаткиња. И данас их се сећам као нечега што представља сами врх у овој нашој уметности – истакао је Логунов.
Дујаковић је казао да је са Катарином професионално сарађивао око 15 година, али и додао да су њих двоје били пријатељи.
– Много врема смо провели заједно, не само радећи, него и разговарајући, анализирајући представе, размишљајући о неким професионалним проблемима који су нас тада мучили. Увек смо имали неке теме о којима смо могли да разговарамо. Имали смо један веома леп однос, не само професионалан, колегијални, већ смо били и искрени пријатељи. Имала је сталну жељу за усавршавањем и учењем нових ствари. Често смо путовали заједно, гледали представе... Увек је желела да види нешто ново. Имала је једну фантастичну меру и то је нешто што ме је код ње посебно одушевљавало. То је била мера у односу на све; у односу према људима, према професији, према пријатељима... Једино где се није штедела, био је рад. Памтим је као особу која је, заиста, много волела да ради. То јој никада није било тешко. Та образована госпођа, дама, пријатељица, увек ће ми недостајати – нагласио је Дујаковић.
Балерина Ива Игњатовић, која је била модератор програма, прочитала је писма која су поводом Катарининог одласка упутили балетске критичарке Милица Зајцев и Мирјана Здравковић,  као и балетски уметници Константин Тешеа, Милица Бијелић, Милица Безмаревић...
Катарина Обрадовић је преминула  1. септембра у Београду у 89. години.
Сахрањена је 6. септембра на Новом гробљу у Београду.
Била је један од оснивача Удружења балетских уметника Србије (УБУС), као и Савета за уметничку игру Југославије (при CID-UNESCO) и чланица управе те организације у Паризу.
Уметничко стваралаштво Катарине Обрадовић нераскидиво је везано за Балет Народног позоришта у Београду.
Школовала се у балетској школи Лујо Давичо, а стручно усавршавање у Москви и код Гзовског у Паризу, као и завршене студије на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за историју уметности, утицали су на формирање уметничког профила широког спектра и образовања.
После завршене каријере прима балерине 1970. године, наставила је уметнички рад као педагог-репетитор балета и асистент домаћим и страним кореографима.
Од 1965. до 1969. године била је шеф Балета Народног позоришта. Своје велико знање уградила је у београдски Балет кроз рад са солистима и ансамблом; године 1997. стекла је звање балет-мајстора.
Била је члан жирија значајних балетских такмичења у Москви, Варни, Токију, Осаки и Риму.
Антологијску представу Леонида Лавровског, "Жизелу", са великим успехом обновила је на матичној сцени 1991.
Ову предству у властитој ауторској реализацији остварила је и на сценама у Напуљу - 1985, у Љубљани - 1981 и Сплиту-1978.године.
Балет "Крцко Орашчић" поставила је у Клагенфурту 1986, а наредне године, "Лабудово језеро", у Љубљани.
Фокинове "Половецке игре" поствила је на сценама у Љубљани, Скопљу и Новом Саду. Према оригиналној кореографији Михаила Фокина, поставила је Силфиде и Половецке Игре, у Народном позоришту, 1999. године.
Добитница је бројних награда и признања међу којима је и Орден заслуга за народ са сребрним венцем.
У једном од интервјуа, на питање шта је у богатом и разноврсном репертоару највише одговарало њеном афинитету, одговорила је да је у првом реду, волела игру, без обзира да ли је она класична или карактерна.
- Мени је било важно да ме она испуњава. У традиционалном класичном репертоару чини ми се да сам имала осећај за стил, а у карактерним улогама сам се некако 'осећала својом'“.
Угледна критичарка уметничке игре Милице Зајцев оценила је да се тај њен суд о себи самој "може у потпуности прихватити, јер Катарина Обрадовић је била полукарактерна играчица која је са истим успехом играла и један и други балетски репертоар, а коју су красили прецизна играчка техника и увек студиозно прилагођен глумачки израз лику који интерпретира".
М.Б.