Вести

Народно позориште у Београду
НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ПРВАКИЊУ ОПЕРЕ ДОБРИЛУ БОГОШЕВИЋ
03.03.2017.

Комеморативни скуп поводом смрти првакиње Опере Добриле Богошевић, одржан је у петак 3. марта на Великој сцени, у присуству чланова породице, пријатеља и колега признате уметнице, која је током дуге и богате каријере остварила низ улога колоратурног и лирског фаха.
Након што је позвао све присутне да јој минутом ћутања одају почаст, управник Народног позоришта у Београду Дејан Савић је, између осталог, истакао да је та Кућа одласком Добриле Богошевић у легенду изгубила још једног великог и значајног ствараоца из периода који се, баш због њих, називао „Златно доба Београдске опере“.
Он се посебно осврнуо на њену богату и веома успешну каријеру током које је остварила низ главних улога, од којих је издвојио Виолету из Вердијеве "Травијате" коју је певала пуних 18 сезона и том приликом је забележила рекордних 150 наступа.
Такође, указао је и да је Добрила Богошевић, поред изузетне уметничке каријере, била и активан друштвено-политички радник чија је ангажованост, како је нагласио, почивала на једном посвећеном начину иницраном неким исправним идеалима којима су се људи у то доба, 50-тих и 60-тих година прошлог века, водили.
Савић је поручио да ће Народно позориште „у наредном периоду, који је испред нас, потражити и наћи начин да име Добриле Богошевић остане заувек уписано у историју њеног и нашег театра“.
Подсећајући да је увек болно и тешко када неко оде заувек, примадона Милка Стојановић је казала да је сигурна да „ове даске које за нас уметнике заиста значе живот, а у ствари су мозаик саткан од наших душа, памте љупки глас Добриле Богошевић“.
– Није било лако доћи из једне мале средине и упутити се у поход освајања београдске публике, претходно прошавши мукотрпни пут од личног до уметничког сазревања, до признате уметнице која осваја својом природношћу, шармом и гласом који може убедљиво да изведе све вратоломије колоратурног сопрана. Током читаве каријере, имала је подршку породице – своја два сина и супруга Пере који је са љубављу пратио све њене представе. У свом несебичном друштвеном раду, Добрила је била вредна и упорна, не тражећи никакву корист за себе, што је данас скоро незамисливо – истакла је госпођа Стојановић.
– Ја мислим да је живот и дуг и кратак и да нам он даје могућност избора како ћемо остварити себе. Важно је шта остављамо онима који долазе после нас. Добрила нам је оставила чаролију свога гласа, ретко људско поштење и све то, уз незаборавни осмех и крупне запитане очи што ћемо као једну драгоценост памтити увек. Хвала јој на томе – додала је она.
Током комеморације, емитовано је неколико аудио снимака из опера у којима је Добрила Богошевић наступала, као и инсерт из телевизијске емисије „Мера за музику“, ауторке Марине Николић.    
Добрила Богошевић је рођена 20. августа 1929. године у Урошевцу.
Непосредно по завршетку Другог светског рата, на инсистирање своје сестре, отишла је у Призрен где је завршила малу матуру, а потом је у Пећи уписала Трговачку академију.
Школске 1947/1948. године добила је стипендију за школовање гласа у музичкој школи при Музичкој академији у Београду.
После удаје, 1950. године, прешла је у музичку школу при Конзерваторијуму у Загребу, у класи професорке Марије Борчић.
Школовање је завршила 1954, а две године касније, примљена је у стални ангажман Опере Народног позоришта где је остала до пензионисања. Дебитовала је 11. новембра улогом Ђилде у ''Риголету''.
У низу премијера на матичној сцени тумачила је водеће улоге у представама "Фигарова женидба", ''Борис Годунов'', ''Бал под маскама'', 'Фауст'', ''Покондирена тиква'', ''Дон Пасквале'', ''Иван Сусањин'', „Италијанка у Алжиру“, „Кармен“, „Боеми“, „Лучија од Ламермура“, „Пајаци“...
За разна уметничка остварења добила је више признања.
Као активни друштвени радник, била је два пута члан програмског савета ''Просвета'', члан Извршног одбора УМУС-а где је остварила 7 мандата, делегат на VI и VIII конгресу Савеза музичких уметника Југославије у Будви и Новом Саду.
Преминула је у Београду 12. јануара у 88. години, а сахрањена је пет дана касније, на Новом гробљу.
М.Б.
     

Вести - Опште