Архива вести

Народно позориште у Београду
НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ UJVIDEKI SZINHAZ 22. МАЈА ГОСТУЈЕ НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ" СА ПРЕДСТАВОМ „МАЛА МАЂАРСКА ПОРНОГРАФИЈА“
09.05.2017.

Позориште Ujvideki Szinhaz из Новог Сада, гостоваће 22. маја на Сцени "Раша Плаовић" (20,30) са представом „Мала мађарска порнографија“, по причама из дела Петера Естерхазија, у режији и адаптацији Никите Миливојевића.
Главне улоге тумаче Золтан Ширмер и Арон Балаж, а у подели су и Емина Елор, Даниел Хуста, Арпад Месарош, Агота Ференц и Роберт Ожвар.
Миливојевић објашњава да је представа настала из три различита Естерхазијева романа –„Harmonia caelestis“, „Исправљено издање“ и „Мале мађарске порнографије“.
- Од сва три дела за мене је најфасцинантнији било “Исправљано издање“ тако да је он у сижејном смислу и основни оквир представе . Истовремено, не памтим да ми се један наслов толико допао као што је “Мала мађарска порнографија”. Он, наиме, тачно изражава мој доживљај света у овом тренутку . Наравно да мађарска порнографија лако може да буде и српска, европска, односно светска. Када кажем “порнографија”, онда не мислим уопште на еротски смисао те речи, већ више метафорично. Мислим, рецимо, на чињеницу да Доналд Трамп , који је мултимилијардер, заступа интересе сиромашних и радничке класе, и они за њега гласају!?… За мене  је то некаква врло бизарна “порнографија”… Или, све ово кроз шта пролази Европа, са Брегзитом, избеглицама, границама … На крају крајева, кроз шта пролазимо сви ми већ дуги низ година. Има нешто страшно лицемерно и порнографско у томе како уопште функционише овај свет – оцењује овај вишеструко награђивани позоришни редитељ.
- Конкретно, у причи Петера Естерхазија ради се о откривању ужасно непријатне породичне истине која мења потпуно живот главног јунака . У том смислу постоји једна готово античка димензија у роману, могао би за тренутак да нас подсети на Едипа, рецимо… У једном тренутку главни јунак каже како је заблуда оно што видимо, односно да је истина увек негде испод површине. На површини обично ствари увек изгледају много боље, у некаквом привидном реду , хармонији … Али испод се увек налази неки “костур у орману” – примећује Миливојевић и напомиње да је то манипулисање истином, уједно, био и основни разлог зашто је режирао ову представу.
Сценографију, костиме и избор музике урадили су Миливојевић и Амалија Бенет која је и аутор кореографије.
Представа је премијерно изведена 13. априла ове године.
М.Б.