ПАЈАЦИ

ЛЕОНКАВАЛОВИ ПАЈАЦИ
Kao и Кавалeрија рустикана Пјетра Маскањија, и Леонкавалови Пајаци су писани за наградни конкурс познате музичке издавачке куће Sonzagno, расписан 1890. године за једночину оперу (...) Изведени су 17. маја 1892. у Милану, под палицом младог Тосканинија, и најуспешнија су опера Руђера Леонкавала. Његови Боеми по Миржеу, Заза и Цигани су имали успеха у Италији, али данас су готово све његове опере, осим Пајаца, предане забораву.
(...) Иако не поседује изворност Маскањија, нити његову изражајну непосредност, Леонкавало је рафинованим музичким средствима постигао потпуно стапање текста либрета, радње и музике. Његови су мотиви кратки, мање мелодични, али погодни за тематску обраду. Он их вешто спаја и развија по захтевима радње облачећи их у раскошно оркестарско рухо, преплиће их у оркестру, али предност увек има певачка деоница. Пише их захвално за певаче, даје им праве арије, а не запоставља ни хор. Можда су неки тактови управо тривијални, али и збивања на сцени су захтевала такав  музички израз. У прологу опере дат је прави манифест веризма, музичко-сценског правца који је следио идеје натурализма Золе и његових следбеника. Прави и истински живот на музичкој сцени потпуно загушеној Вагнером и његовим подржаваоцима, привлачио је публику жељну да види стварну радњу и да истински пати и саосећа са јунацима на сцени. Зато се с правом може тврдити да је веристичка опера претеча тон-филма. Али зар није прави живот био приказан и у Фигаровој женидби, Севиљском берберину, Травијати или Кармен, која антиципира све главне особине веризма, али на много дубљи, продуховљенији и виши начин? Искуство показује да Пајаци (...)  привлаче пажњу широке публике која тражи узбудљиву радњу, као и публика на позорници у овој опери. Гостовање Марија дел Монака у улози Канија у нашој Опери било је најзапаженије гостовање у оперском Београду и представа о којој се највише писало и пре и после њеног одржавања. Данас, када су Пајаци и Кавалерија, ове полувечерње опере нераздвојне као сијамски близанци, заузеле стално место у текућем репертоару свих светских оперских кућа које располажу протагонистима за главне улоге, нико више не омаловажава ова дела због бруталности у радњи, сентименталног музичког израза и сличних ствари. Највећи певачи су са нескривеним задовољством тумачили улоге у овим операма које су снимљене за грамофонске плоче у двадесетак различитих подела. Марија Калас, Рената Тебалди, Зинка Кунц, Марио дел Монако, Франко Корели, Тулио Серафини и Карајан су допринели слави ових дела, које је преко биоскопског платна и малог екрана упознало и заволело више гледалаца но на свим представама у оперским кућама и аренама. Време је доказало да ове опере нису изашле краткотрајно на површину, због дневних потреба репертоара или захваљујући реклами, већ да своје трајно место у репертоару дугују свом високом уметничком домету (...)

(Преузето из програма представе Пајаци и Кавалерија рустикана из 1977.)

О ЛИБРЕТУ
Око 1890, када је Кавалерија рустикана први пут изведена, Леонкавало је био мало познат композитор. Видевши какав је успех Кавалерија постигла, одлучио је да напише сличну оперу. Замислио је да то буде једночинка, компонована у веристичком стилу. Савремена критика претпоставља да је либрето био инспирисан драмом Катула Мендеса из 1887. године, под насловом Жена из Табарина. Када је ова драма премијерно изведена Леонкавало је живео у Паризу и прилично је вероватно да је присуствовао том догађају. Међутим, Леонкавало је био упоран у тврдњи да је радња опере инспирисана истинитом причом, чији је сведок био још као дете. Тврдио је да га је једном један слуга одвео да погледа извођење неке комедије, и да се баш том приликом десио догађај који је касније описао у својој опери. Такође је тврдио да је његов отац, који је био судија, водио тај случај, и да он поседује документа која потврђују ову изјаву. Ни један од ових доказа никада се није појавио и многи критичари верују да је Леонкавало овом причом хтео да представи своју оперу још реалистичнијом. Пајаци су одмах, по првом извођењу, доживели успех и остали су популарни до дан-данас. Једна од најпознатијих оперских арија, Recitar!...Vesti la giubba (Да играм кад од беса срце гори!... Маску навуци), из ове је опере. Снимак Vesti la giubba у извођењу Енрика Каруза био је први снимак који је продат у милион примерака. Године 1907, Пајаци су били прва у целини снимљена опера.

РУЂЕРО ЛЕОНКАВАЛО (Rugiero Leoncavallo) 1858—1919.
Италијански композитор рођен у Напуљу, где на конзерваторијуму стиче образовање код Чезија и Росија (Rossi). Дипломирао је италијанску књижевност на универзитету у Болоњи. Већ на почетку свог стваралачког рада определио се за оперу; пише Чатертон (Chatteton). Чекајући узалуд да ова опера буде изведена, Леонкавало се, због слабог материјалног стања, придружује путујућим кафанским музичарима лутајући дуго Европом (Енглеска, Француска, Немачка), а затим одлази у Египат. Вративши се у Италију, по поруџбини издавача Рикордија (Ricordi) пише прву оперу из трилогије која описује породицу Медичи (Medici). Ни ово дело није никада изведено. Због тога ступа у везу са Сонкоњом (Soncogno), Рикордијевим конкурентом, и за њега пише оперу Пајаци (Pagliacci). Прво извођење је доживело велики успех (17. маја 1892). Динамичан сиже у којем је главно лице комичар и изражајна музика, брзо су привукли пажњу италијанске, а затим и иностране публике. Овим делом Леонкавало је у музички театар увео нову тематику и оживео је новим уметничким изразом. Следеће дело, опера Боеми (La Boheme), донело је Леонкавалу много неприлика. Писано по истом роману по којем је своје истоимено дело написао Пучини (Puccini), а које је неколико месеци раније доживело велики успех, ово Леонкавалово дело је брзо потиснуто са сцене и заборављено. Ни остала његова дела, Роланд из Берлина, Маја, Цигани, нису доживела већи успех; живео је од угледа стеченог опером Пајаци. Овим делом Леонкавало је доказао да је један од најизразитијих представника италијанског веризма. Важнија дела:
•    Оркестарска – Симфонијска поема Shéraphitus Séraphita
•    Опере: Chatterton, I Medici (први део неостварене трилогије Crepusculum), I Pagliacci, La Boheme, Zazè, Der Roland von Berlin, Goffredo Mameli, Edipo re
•    Балет La vita d'una marionetta
•    Оперете: Malbruck, La reginetta delle rose, Are you there, La candidata, Presta mi tua mogile, A, chi la giarretiera, Il primo baci
•    Романсе

Преузето из: Музичка уметност, Енциклопедијски лексикон – мозаик знања, Интерпрес, Београд 1972.