Уметници

Народно позориште у Београду
Ђорђе Павловић
Ђорђе Павловић

Диригент
Ансамбл: Опера
Статус: стални члан
Представе на актуелном репертоару Народног позоришта:
• „Дон Карлос“
• „Моћ судбине“
• „Набуко“
• „Риголето“
• „Укроћена горопад“
• „Успавана лепотица“
• „Слепи миш“
• „Адријана Лекуврер“
• „Бајадера“
• „Крцко Орашчић“
• „Травијата“
• „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића"
• "Отело"
• "Копелија"

 

 

Рођен у Лозници 1965. године.
Припада генерацији српских диригената који своје духовно и уметничко стасавање граде на неисцрпном извору националне музике дограђујући свој репертоар делима која припадају духовно сродним музичким културама.
 Студије дириговања као и последипломске студије завршио је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Јована Шајновића.
Од 1992  ради у Опери НП, а од 1993 до данас диригује опере „Слепи миш“ „Севиљски берберин“ „Трубадур“ „Травијата“ „Риголето“ „Атила“ „Набуко“ „Дон Карлос“„ Боеми“„ Евгеније Оњегин“ и балете „Успавана лепотица и „Укроћена горопад“.
Од 1998. до 2006. године ради и као шеф Хора Опере Народног позоришта.
Његовим доласком на ово место, Хор Опере Народног позоришта је на свој репертоар поставио  више самосталних хорских (a capella) дела, који су у дугом периоду били потпуно заборављена дисциплина деловања овог ансамбла.
У периоду од 2000. до 2006. године са хором опере Павловић премијерно изводи три обимна дела из литературе писане за хор a cappella. 
Дела “Небесна литургија” (2000.), “Литургија Св. Јована Златоустог”(2000.), и “Празнично вечерње” (2003) композитора Светислава Божића постају стандардни репертоар хора Опере на многобројним концертима широм наше земље.
Са овим делима Хор Опере је самостално наступао и на, за нашу културу, значајним фестивалима као што су “Мокрањчеви дани” у Неготину и “Вуков сабор” у Тршићу, а значајан уметнички допринос дали су и на својим наступима на “Летњој духовној академији” у манастиру Студеница.
У овом, за стварање самосталног репертоара ансамбла, кратком периоду поред запажених концерата остварује и значајан број хуманитарних концерата.
Поред рада на оперском репертоару, Павловић је веома активан и у концертној делатности, како у нашој средини тако и у иностранству где је на својим наступима веома запажен и у промовисању српске музике.
Идејни творац и оснивач Српског камерног хора и оркестра (1994.), са којим је остварио запажене резултате, као и велики број концерата широм земље и значајне наступе на многим музичким фестивалима у нашој средини.
Са овим ансамблима извео је и велики број дела српске уметничке музике, како дела из музичке баштине тако и дела савремених композитора, а многи од ових концерата забележени су као трајни снимци за радио и телевизију.
У раду са Српским камерним оркестром веома је запажена активност на премијерном извођењу дела савремених српских композитора као и на извођењу великог броја музичких дела која припадају светској музичкој баштини а која су значајна за признат рад камерних оркестара.
Са Српским камерним оркестром добитник је награде “Златни беочуг” за 1996. годину за трајни допринос култури.
Од наступа у иностранству могу се издвојити наступи са оркестром Украјинског радија на  фестивалу “Kiev Music Fest”, као и са оркестром “Oxfordphilomusica” на концерту у Regent Hall у Лондону.
Стални је гост диригент Државног симфонијског оркестра из Запорожја, и  са овим ансамблом је поред великог броја концерата снимио и један компакт диск.
У концертној делатности сарађивао је са великим бројем домаћих и страних солиста инструменталиста од којих се могу издвојити Андреј Иљкив, Александар Хилко, Владимир Рисин, Елена Колеснишченко, Александар Синчук, Donatella Failoni, Jullian Galant, Василија Фолић-Мутавџић, Дубравка Јовичић, Владимир Цвијић, Марина Арсенијевић, Марина Милић-Апостоловић, Сања Керкез, Иван Томашев, Јадранка Јовановић....
Као резултат плодне сарадње са иностраним савременим композиторима издваја се дело за соло трубу и камерни оркестар “Капричо на српске теме” (премијерно изведено 2000. године) истакнутог украјинског аутора Александра Костина, посвећено Ђорђу Павловићу и српском народу.
Поред  деловања на плану оркестарске музике, запажене резултате постигао је и на пољу хорске музике изводећи углавном дела савремених српских аутора.
У овом сегменту деловања нарочито се истиче сарадња са композитором Светиславом Божићем чија дела: “Духовна Лира”, “Небесна Литургија”, “Литургија Св. Јована Златоустог”, “Јутрења из Хрцеговачке Грачанице”, “Празнично вечерње”, је извео са Српским камерним хором и Српским мушким хором и снимио на компакт диску. 
Поред ових пет CD издања хорске музике дискографију овог уметника употпуњује и један компакт диск са Државним симфонијским оркестром из Запорожја-Украјина, као и два компакт диска и две видео касете са Српским камерним оркестром.
Од  маја 2006. године Павловић делује као шеф диригент Филхармоније младих  “Борислав Пашћан” са којима је за кратко време остварио већи број концерата који су од стране публике и музичке критике оцењени високим оценама.
Са младим филхармоничарима је остварио и пет летњих музичких кампова који су, између осталог, запажени и по наступима са иностраним уметницима из Русије и Украјине.
Са овим ансамблом добитник је и признања „Златна плакета Коларчеве задужбине“ поводом 130 година постојања ове институције културе 2008.г., као и „Златни беочуг“ Културно просветне заједнице, за трајни допринос култури 2009.г.
У Павловићевом уметничком раду значајно место заузима делатност на сталном унапређивању интерпретативног нивоа ансамбала са којима ради.
Његова пажња окренута је ка стварању снажних уметничких ансамбала који ће, тежећи ка високим европским и светским интерпретативним стандардима, стално радити на подизању извођачког нивоа и на тај начин ауторитативно дати допринос презентацији, пре свега,  дела српске националне баштине, остварујући њихову присутност на домаћим и иностраним концертним подијумима и обезбеђујући им неопходни високи ниво интерпретације која је предуслов квалитетне презентације музичког дела.
Убеђења је да уметничка средина као што је наша – српска, мора бити више окренута ка достигнућима домаћих композитора националног опредељења и да се кроз квалитетну интерпретативну делатност мора осветлити богата стваралачка активност домаћих аутора који својим делима обезбеђују легитимитет постојања музичке културе наше средине.
Само кроз неговање оваквог репертоара може се говорити о могућем остварењу аутентичног уметничког израза и само на овај начин се може приближити нацијама које су дале значајан допринос у музичкој баштини света.     

 

Oпера

Хор

Оркестар