Вести

Представа „Електра“, по тексту Данила Киша, у режији Иве Милошевић, биће премијерно изведена 25. децембра (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“.
У подели су Нада Шаргин (Електра), Марко Јанкетић (Орест), Павле Јеринић (Пилад), Александар Ђурица (Зидар), Бранко Јеринић (Строфије), Дарко Томовић (Егист), Душанка Стојановић Глид (Клитемнестра), студенти ФДУ и АУ Мина Николић, Бојана Ђурашковић, Јоаким Тасић, Стефан Радоњић (Хор) и Владимир Пејковић (Музичар).
Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић, док ће о сценском говору бринути Љиљана Мркић Поповић.
У сарадничкој екипи су Ивана Ненадовић (извршни продуцент), Немања Константиновић (организатор), Милош Обреновић (инспицијент), Јелена Халупа (суфлер), и студенткиње Миљана Ћосић (асистент редитеља) и Милица Младеновић (организатор на пракси).
Киш је „Електру“, своју најпознатију позоришну драму, написао 1968. године.
М.Б.

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 22. ДЕЦЕМБРА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Представа "Електра" Данила Киша у режији Иве Милошевић биће премијерно изведена 25. децембра на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта у Београду, најављено је данас на конференцији за новинаре.
Милошевић је рекла да њен концепт није конвенционалан и да је тражио смелост од целе екипе.
Она је подсетила да је Данило Киш крајем шездесетих година добио од Атељеа 212 задатак да уради адаптацију херметичког превода Еурипидове "Електре", а онда је написао своју верзију.
"Оно што је мене заинтригирало јесте премоћ мрачне стране људске природе, гнев као изузетно моћна сила у човеку која може да доведе и до великих дела и до ужаса, као и разматрање емоционалне ситуације у којој човек може да се нађе, која можда онемогућава избављење од тако јаких, мрачних страсти као што је опчињеност мржњом и осветом", објаснила је редитељка.
Милошевић је казала да су и Еурипид и Киш били заинтригирани ирационалним нагонским силама у човеку, које понекад могу да доведу до суманутог осећања да, узвраћањем ужаса као одговора на трауму која нам се догодила, можемо се избавити од осећања бола које је та траума у нама изазвала.
"Овај комад показује да на крају тог пута стоји ништавило и трагичну позицију човека да судбина некад не нуди излазак, оздрављење и опрост", додала је она.
Милошевић је од глумаца тражила истинит израз. "Испитивали смо могућност да се античка трагедија игра без претераног театралног патоса и повишених лажних тонова. Трудили смо се да не западнемо у подражавање емоција, већ да дођемо до тога да глумци заиста проживљавају врло екстремна осећања", рекла је редитељка.
У подели су Нада Шаргин (Електра), Марко Јанкетић (Орест), Павле Јеринић (Пилад), Александар Ђурица (Зидар), Бранко Јеринић (Строфије), Дарко Томовић (Егист), Душанка Стојановић Глид (Клитемнестра) и студенти Факултета драмских уметности и Академије уметности Мина Николић, Бојана Ђурашковић, Јоаким Тасић, Стефан Радоњић (Хор) и Владимир Пејковић (Музичар).
Шаргин је приметила да је текст захтеван, леп и дубок, да на сцени нема насиља, крви, бруталности и да Киш даје редитељу и глумцима предлог да унесу пуну дозу суровости, али изнутра.
Павле Јеренић је нагласио да је "Елекра" један од најактуелнијих комада на овим просторима.
"Не знам где се више и тенденциозније деценијама, а неће много проћи, па ће се говорити и вековима, толико морбидно гајила мржња, него на овим просторима и то са таквом похлепом и перверзном страшћу - од тога коме је деда био четник, коме партизан, које ћете чоколадице јести, шта ће вас из новина сваког јутра онерасположити у смислу да буквално говоре кога треба да мрзите", приметио је Јеренић.
Бранко Јеринић каже да се у "Електри" доброта, поштење и смерност употребљавају у негативној конотацији, док су мржња, освета, зло високо постављени под морање да се изврше.
Стојановић Глид је рекла да је фасцинантно да се о истој теми говори и 24 века након што је настала Еурипидова трагедија и да јој је инспиративно било то што је место радње заправо ирационални, метафизички простор где обитава увређена душа која је спремна да се свети, да мрзи и да убије.
Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић, док је о сценском говору бринула Љиљана Мркић Поповић.