Вести

ПРВИ ФИЛОЗОФСКИ ТЕАТАР У НОВОЈ СЕЗОНИ, С ГОСТОМ ТАРИКОМ АЛИЈЕМ, ОДРЖАН НА СЦЕНИ “РАША ПЛАОВИЋ”

31 октобар 2016

Један од најзначајнијих лево оријентисаних интелектуалаца данашњице Тарик Али, био је гост првог Филозофског театра у новој сезони, одржаног у понедељак 31. октобра на Сцени “Раша Плаовић”.
Разговор са овим британским интелектуалцем пакистанског порекла, писцем, новинаром, синеастом, политичким активистом и уредником часописа „New Left Review“, водили су уредник Филозофског театра Срећко Хорват, хрватски филозоф, политички активиста и један од оснивача паневропског покрета за радикалну демократизацију Европе (DiEM25) и драматург Маја Пелевић.
Колико је интересовање владало за Алијево гостовање, говори и податак да су све улазнице, чија је цена износила 200 динара, расппродате за веома кратко време.
Ипак, сви они који нису успели да на време обезбеде карте, могли су у холу сцене, путем видео бима, да прате директан пренос овог догађаја који је, у кратком уводном говору, отворио в.д. директора Драме Жељко Хубач.
Почетак Алијевог обраћања био је резервисан ѕа актуелну друштвено-политичку ситуацију у земљама бивше Југославије, а након тога, осврнуо се и на стање у Грчкој, нарочито после цепања владајуће левичарске странке „Сириза“.
Такође, говорио је и о Брегзиту, односно референдуму, спроведеном недавно, на коме је већина становника Велике Британије гласала за излазак из Европске уније.
– Никада нисам био за ЕУ. Јесам за Европу, али не и за ЕУ, односно модел по којем функционише – казао је Али, познат по оштрим и критичким јавним ставовима и политичком активизму, пре свега у вези са војним интервенцијама САД.
Говорећи о предстојећим председничким изборима у Америци, рекао је да веће шансе за победу има Хилари Клинтон, али и оценио да је онa „много гора опција него Трамп“.
– Свет, ако Хилари преузме команду, неће бити сигурно место. Нисам велики љубитељ Путина, али он није тај који провоцира сукобе, већ то раде САД и НАТО – истакао је Али и нагласио да верује да, ипак, неће доћи до Трећег светског рата „иако неке ствари, које се дешавају, заиста, делују застрашујуће“.
Говорећи о ратним сукобима на простору бивше Југославије, током деведесетих година прошлог века, он је нагласио да су све три стране вршиле злочине и да је то непобитна чињеница која мора да се прихвати.
Такође, рекао је да не верује да може доћи до обнове Југославије и истакао да се, лично, залаже за формирање такозване Балканске конфедерације.
Он је изразио забринутост због све већег јачања екстремне деснице у Европи и нагласио да се то нарочито односи на Немачку.
Такође, изразио је уверење да се Европска унија, упркос свему, ипак, неће распасти, али и истакао да не верује да ће Србија икада постати њена чланица.
– Не верују вам, јер сте проруски орјентисани – поручио је Али, познат и као жестоки критичар рата у Вијетнаму и по радикалним погледима на блискоисточне и централноазијске кризе.
У дискусији, о овим и другим темама, активно је учествовала и публика.  
Али је дан раније, 30. октобра, гостовао у Хрватском народном казалишту у Загребу, у којем је Филозофски театар основан 2014. године, а крајем прошле године покренуто је и београдско издање, које се реализује у сарадњи са Националним театром.
Објавио је више од 30 књига, међу којима су и “Разговор са Едвардом Саидом”, “Сукоб фундаментализама”, “Банкар за све сезоне”, “Буш у Вавилону”, “Обамин синдром” и “Екстремни центар: Упозорење”.
Такође, коаутор је сценарија за документарац Оливера Стоуна “Јужно од границе”.
Његов серијал “Исламски квинтет” је 2010. године добио награду “Granadillo”, а преведен је и на српски језик, у издању Лагуне.
Али је уредник сајта tariqalitv.com на којем се налазе интервјуи, политички и културни прегледи најактуелнијих тема данашњице.
О његовом утицају говори и податак да су му славни рок музичари Мик Џегер и Џон Ленон, инспирисани његовом неуморном борбом за бољи свет, посветили песме “Street Fighting Man” и “Power to the Peoplе”.
Гости Филозофског театра у Народном позоришту у Београду до сада су били Франко Бифо Берарди, Срећко Хорват, Рената Авила и Џулијан Асанж.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ