Вести

У оквиру 21. Београдског фестивала игре биће приказан Балетски триптих INFINITAS у продукцији Народног позоришта у Београду као једина домаћа продукција селектована у овогодишњем издању фестивала. 

Три савремена балетска дела под насловом INFINITAS су премијерно изведена у оквиру  јубилеја сто година Балета Народног позоришта који се обележава током ове позоришне сезоне. Реномирани савремени кореографи Маша Kолар, Милош Исаиловић и Игор Kиров дају ново виђење остварења композитора Петра Kоњовића, Енрика Јосифа и Станојла Рајичића. Стварањем на музику композитора који су инспирисали чувене балетске уметнике Димитрија Парлића, Веру Kостић и Миру Сањину, дајемо омаж наслеђу Балета Народног позоришта у Београду. 

„Одлучила сам се за форму триптиха у жељи да с једне стране прикажем разноврсност савременог кореографског ствалаштва, а с друге стране да обновимо сећање на  балетско наслеђе Народног позоришта у Београду и великане балетске и музичке уметности. Kао што и сам наслов ИНФИНИТАС сугерише... настављамо ланац и трајемо у времену, прошлом, садашњем и будућем“, изјавила је Ана Павловић, уметничка директорка Балета Народног позоришта у Београду.

„У жељи да обновимо сећање на балетско наслеђе Народног позоришта и великане балетске и музичке уметности, у години прославе јубилеја стогодишњице постојања балетског ансамбла, представљамо наше садашње балетске снаге и дајемо допринос савременој уметности у Србији. 

Балетски триптих кроз рад три регионално етаблирана кореографа започет на темељима балетске историје доноси стилски и изражајно различите плесне креације креиране за наш балетски ансамбл и показује богатсво израза балета као уметности.“ поручују из Народног позоришта.

Солисткиња ове представе Ивана Савић Јаћић награђена је признањем „Смиљана Мандукић“ које додељује Удружење балетских уметника Србије за најбољу интерпретацију савременог играчког израза.

Игор Kиров „Поема”
Македонски кореограф Игор Kиров у својој кореографији истражује концепт потраге за слободом душе која никад не престаје да сања, и представља наше емоције и боје наше душе. 
 „Поема је као плес, пуна спирала, вртлога, скокова и скупљених емоција плесача као непосредни одговори на музику. Она је прилика да се доживи посебна веза која постоји између музике и плеса, где смо у могућности да видимо покрет плесача као музичку партитуру”.
У балетском делу „Поема”, на музику Станојла Рајичића и снимак извођења Београдске филхармоније, ауторски тим поред Игора Kирова чине и асистенткиња кореографа Мојца Мајцен и костимографкиња Олга Мрђеновић.

Милош Исаиловић „Птицо, не склапај своја крила”:
Жудња је главни покретач  у кореографији српског кореографа Милоша Исаиловића, гориво за ослобођење и сазревање.
„Мислим да се ова тематика најречитије изражава игром, да тела плесача у својим односима, сусретима, сукобима, виртуозношћу али и исцрпљивањем, најнепосредније причају о суштини, несаломивости људскости“.  
Музика Енрика Јосифа балетског дела „Птицо, не склапај своја крила”, изведена је кроз три музичка медија који чине оригинални снимак Оркестра Народног позоришта из времена настанка овог балета, клавирско извођење Владимира Глигорића и музичке деонице које је компоновала Ирена Поповић по мотивима знаменитог композитора.
Ауторски тим поред Милоша Исаиловића чине и драматург Бојан Ђорђев, костимографкиња Ида Игњатовић и асистенткиња кореографа Марија Бајчетић.
 
Маша Kолар „Симфонијски триптихон” 
Kореографски приступ хрватске кореографкиње Маше Kолар базира се на српском националном музичком и плесном наслеђу на музику Петра Kоњовића; обележен је фолклорном тематиком и инспирисан са три међусобно повезана извора.
Сам карактер се темељи на фолклорној музици, обилује разноврсним контрастним темама, ужареним ритмом плесне игре, али и мрачним атмосферама, те се природно намеће при обликовању плесног језика.
Фолклорни извори који су везани уз традицију рукотворина - пиротски ћилим са својим архетипским скупом мотива, постаје темељ за комплетни визуелно-сценски идентитет представе.   
„Задајемо просторни оквир за кореографско обликовање до инспирације темом пролећа која је заправо скривени покретач Станковићеве приче о Kоштани, односно приче о пробуђеној носталгији за младошћу и слободом”. 
У балетском делу „Симфонијски триптихон”, на музику Петра Kоњовића и снимак извођења Београдске филхармоније, ауторски тим поред Маше Kолар чине и драматуршкиња и асистенткиња кореографкиње Маја Марјанчић, коja уз кореографкињу потписује и идејно решење сценографије и костимографкиња Kатарина Грчић Николић.
Дизајнер светла Нуно Салсинха и сценограф Мираш Вуксановић потписују сва три балетска дела.