Вести

Оперета  славног аустријског композитора, диригента и виолинисте Јохана Штрауса „Слепи миш“, после паузе од скоро две године, поново је од 1. априла уврштена у редован репертоар Велике сцене.  
Под диригентском управом Зорице Митев Војновић наступили су Александра Ристић (Розалинда), Иванка Раковић Крстоношић (Адела), Александра Ангелов (Орловски), Александар Дојковић (Ајзенштајн), Љубомир Поповић (Алфред), Љубодраг Беговић (Фалке), Дарко Ђорђевић (Блинд), Мирослав Марковски (Франк), Милица Стојчев (Ида) и Андреја Маричић (Фрош).
Због изненадне болести сопрана Иване Петровић Гашић, улогу Розалинде тумачила је њена колегиница из Ниша Александра Ристић која је свега неколико часова уочи почетка представе допутовала у Београд. На тај начин, захваљујући њеном ангажовању у последњем тренутку, „Слепи миш“ је, ипак, изведен, а публика у препуној сали није штедела дланове да, на крају ове оперете у три чина, громогласним аплаузом поздрави комплетну уметничку екипу.
Иначе, сопран Александра Ристић, која је дипломирала и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Ирине Арсикин, лик Розалинде тумачи са великим успехом и на сцени нишког националног театра. Том улогом, дала је свој допринос обнови оперске сцене у Нишу, у сезони 2013/2014.
У представи је учествовао Оркестар и Хор Опере, као и чланови Балета Народног позоришта у Београду.
Либрето, по Мејаку и Халевију, написали су Хафнер и Жене.
Представа је премијерно изведена 22. јуна 2005. године у режији госта из Бугарске Пламена Карталова.
Сценографију је урадио Миодраг Табачки, костиме је креирала Оља Ивањицки, док је за кореографију био задужен Владимир Логунов.
„Слепи миш“ је последњи пут био на репертоару 1. јуна 2013. године.
Праизведба овог ремек-дела оперске уметности одржана је 5. априла 1874. године у Бечу.
Од тада па све до данас, публика увек ужива у том Штраусовом музичком бисеру које се, у међувремену, нашло на највећим светским оперским сценама, од Државне опере у Бечу, преко лондонског Ковент Гардена до Метрополитена у Њујорку.
Увертира за ову оперету стандардни је део репертоара бечког Новогодишњег концерта, јер радост Штраусове музике деле подједнако и извођачи и гледаоци.
М.Б.