Вести

Свечаним програмом, у оквиру којег су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у Београду обележило је у уторак 22. новембра 148. година постојања.
Програм прославе, који је режирао Балша Ђого, започео је пројекцијом документарног филма, аутора Петра Антоновића, у којем је сликом дочарано све оно што је на уметничком плану урађено у протеклих годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Данијела Угреновић и Никола Вујовић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 10 премијера и две премијерне обнове.
Реч је о драмским насловима "Марија Стјуарт", "Сирано", "Иванов" и "Народна драма", балетима "Копелија", "Жене у д-молу"/"Дуга божићна вечера", као и минијатурама "Процес или ником овде није стало до Јозефа" и "Пушкин", у оквиру програма „Млади кореографи“ и операма Отело“, "Бастијен и Бастијена" и "Служавка господарица".
Опере "Плашт“ и „Сестра Анђелика", део чувеног Пучинијевог „Триптиха“, те „Италијанка у Алжиру“ доживеле су премијерне обнове.
Представе су учествовале на домаћим и иностраним фестивалима и смотрама – Међународни фестивал савременог позоришта “Desire central station”, Суботица; Дани комедије, Јагодина; Глумачке свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу, Међународни фестивал малих сцена и монодраме, Источно Сарајево; Фестивал „Позоришно пролеће“ у Шапцу; Нушићеви дани у Смедереву; MITEM (Madách International Theatre Meeting), Будимпешта, Мађарска; Театар фест „Петар Кочић“ у Бањалуци.
Такође, наше представе учествовале су и на Стеријином позорју у Новом Саду; Данима сатире Фадила Хаџића у Загребу; Позоришном маратону у Сомбору; Фестивалу Град театар Будва; Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије” у Тивту, МЕСС-у Сарајево; Позоришном фестивалу „Театар у једном дејству“ у Младеновцу; Вршачкој позоришној јесени и Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу.
Ни ове године нису изостала признања и награде; Народно позориште у Београду добитник је Повеље „Витез феста“ и Награде „Супербренд Србије“, док је Музеју Народног позоришта у Београду припала Награда „Музика класика“ у категорији Организатор године.
„Бела кафа“ је проглашена за најбољу представу на 32. Сусретима позоришта БиХ у Брчко Дистрикту, а „Родољупци“ за најбољу представу на 45. „Данима комедије“ у Јагодини и за најбољу представу на првом Фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу.
„Родољупцима“ су припала и следећа признања: Специјална награда за колективну игру на 45. „Данима комедије“ у Јагодини, Награда Округлог стола критике 61. Стеријиног позорја за најбољу представу, Признање за преданост колективној игри на 40. Данима сатире Фадила Хаџића, Награда „Златна маска“ дневног листа „Ослобођење“ за најбољу представу у целини на 56. Интернационалном театарском фестивалу „МЕСС“ и Награда за најбољу представу у целини на 24. Фестивалу “Вршачка позоришна јесен”
Награда "Наташа Бошковић", Удружења балетских уметника Србије за најбољу интерпретацију класичног или неокласичног стила у области балетске уметности додељена је групној нумери из представе "Копелија" за деоницу под називом "Сванилдине пријатељице".
Нела Михаиловић је проглашена за најбољу глумицу на 20. Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, а неколико месеци касније, добила је и Награду жирија публике за најбољег глумца вечери на 21. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“. На истом фестивалу, Павлу Јеринићу је припала Награда стручног жирија за најбољег глумца вечери.
Нада Шаргин је постала прва добитница Награде „Ружица Сокић”, а потом су на њену адресу стигла и следећа признања: Најбоља глумица на првом Фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу, Најбоља глумица на XIX Театар фесту „Петар Кочић“ у Бања Луци, Најбоља глумица на 24. Фестивалу “Вршачка позоришна јесен” и Награда Ардалион за најбољу женску улогу на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу.
Првак Драме Марко Николић је добитник Награде „Златни беочуг“, Игор Ђорђевић је проглашен за најбољег глумца 33. Позоришног фестивала „Нушићеви дани“ у Смедереву, а Бојан Кривокапић је овенчан Наградом „Залог за будућност“ за најбољег младог глумца на првом Фестивалу „Позоришно пролеће“.
Наташа Нинковић је добила Награду за најбољу женску улогу на 23. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци за улогу Жене у представи „Прах“ а на истој манифестацији, за исту представу, Љубици Милановић је уручена Награда за најбољу сценографију „Дориан Соколић“.
За улогу Мајка Јање у представи „Бела кафа“, Олга Одановић је добила Награду „Љубинка Бобић“, као и Награду Ардалион за епизодну улогу на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу. На поменутом фестивалу, за исту представу, Марини Вукасовић Меденица је уручен Ардалион за најбољу костимографију. Пола године раније, крајем маја, такође за „Белу кафу“, припала јој је и Награда за најбољег костимографа на XIX Театар фесту „Петар Кочић“.
Глумица Нада Шаргин је добитница и Златне значке КПЗ Србије, а осим ње, ово признање је уручено и њеном колеги Бојану Кривокапићу, солисти Балета и кореографу Александру Илићу и прваку Опере Јанку Синадиновићу.
Редитељ и сценограф „Родољубаца“ Андраш Урбан освојио је Стеријину награду за режију и Стеријину награду за сценографско остварење, док је композиторки Ирени Поповић Драговић, за исту представу, уручена Стеријина награда за оригиналну сценску музику.
На Фестивалу “Вршачка позоришна јесен”, Предраг Ејдус је добио Награду за најбољег глумца, а Милош Ђуровић - Награду за младог глумца.
Првак Балета Константин Костјуков добио је Награду „Браћа Карић“ у области културе и уметности, његовом колеги Константину Тешеи припала је Награда „Милорад Мишковић“, а првакиња Опере Јелена Влаховић постала је прва добитница мецосопранске оперске награде Фондације „Бреда Калеф”.
Бранко Видаковић је проглашен за најбољег глумца на XIX Театар фесту „Петар Кочић“, а Ада Распор је освојила другу награда на Интернационалном такмичењу MYSL-POTOK за класичан балет и кореографију у Кијеву.
Првакиња Опере Јадранка Јовановић овогодишњи је добитник Изузетне Вукове награде, као и Награде „Димитрије Митриновић“ за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности, док је првак Драме Игор Ђорђевић добио Награду Фестивала „Град театар“ Будва за драмско стваралаштво.
У току прошле сезоне смо обележили јубилеје: Вердијева опера "Риголето" прославила је 15. рођендан, а драмске представе „Стаклена менажерија“, „Женски оркестар“, „Бизарно“ и „Хенри Шести“ изведене су 50-ти пут.
Балет „Успавана лепотица“ је одигран поводом 20. година од премијере, а прославили смо и 200-то извођење комедије “Ковачи” Милоша Николића, 100-то извођење дуодраме „Мали брачни злочини” Ерика Емануела Шмита и 400-то извођење балета „Лабудово језеро“ Петра Иљича Чајковског.
Народно позориште је наставило да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима - у Опери и Балету гостовали су реномирани уметници из иностранства, а наставили смо да и даље отварамо врата балетским уметницима кроз пројекат „Млади кореографи“.
Ни Музеј Народног позоришта није заостајао са активностима. Организоване су самосталне изложбе „Радмила Бакочевић – Незаборавна Норма", „Млади костимографи“ и „Живан Сарамандић – српски Шаљапин“, а посетиоци су у периоду од марта до маја могли да погледају и гостујућу поставку о глумици и певачици Народног позоришта у Београду – Теодори Боберић Арсеновић.
У Музеју су редовно одржавани и уобичајени тематски циклуси: „Сусрети“, „Промоције“, „Концерти“, „Сећања“, „Јубилеји“, „Трибине“, „Школски час“, „Представљамо младе“, „Разговори“, „Предавања“, „Из ризнице Опере Народног позоришта“, „Читалиште – позориште“ и „Отворена врата“. У току прошле сезоне, за иностране туристе са речних крузера, настављени су обиласци Позоришта и Музеја са пригодним концертом у извођењу полазника Оперског студија „Борислав Поповић“. И ове године, Музеј Народног позоришта је био активни учесник Културно-туристичке манифестације "Дани европске баштине" и традиционалне Ноћи музеја.
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта ћемо памтити и по томе што су нас заувек напустили: првакиња Драме Мира Ступица, примабалерина - балет мајстор Катарина Обрадовић Мићуновић, првакиња Опере сопран Сузана Шуваковић Савић, примабалерина Душанка Сифниос првакиња Опере сопран Марика Пец Галер, првак Опере тенор Звонимир Крнетић, глумац Србољуб Срба Милин, солиста Опере Тома Јовановић, моделар обуће Милан Ракић и референт Драган Мркшић.
У наставку програма, присутнима су се обратили министар културе и информисања Владе Републике Србије господин Владан Вукосављевић и домаћин прославе, в.д. управника Народног позоришта Дејан Савић који је, између осталог, казао да му је веома драго да је напокон формиран Управни одбор Народног позоришта, који је дан раније, одржао своју прву седницу.
- Народно позориште је коначно добило УО по својој мери. Драго ми је да су чланови одбора радили ефикасно, крајње савесно, озбиљно...Људи који сачињавају УО сада имају представу о значају институције на чије чело су дошли. Један од првих задатака Народног позоришта биће да се стање са управником доведе у склад са законом и статутом - казао је Савић и нагласио да је први задатак свих који Народном позоришту мисле добро да „сачувају његов профил, препознатљив начина рада и систем делатности”.
- Проблем представља обавеза укидања додатног запошљавања, али ми као државна институција поштујемо систем ове земље. Народно позориште је у претходном периоду угасило чак 111 радних места и сада се налазимо на граници издржљивости функционалног опстајања. Намера нам је да Народно позориште остане светионик културе и уметности како у Србији тако и у региону - рекао је Савић
Према његовим речима, Народно позориште мора да има уметничку, едукативну и стваралачку мисију у друштву.
- Ми себи не можемо да дозволимо да спустимо ниво својих представа или да смањимо обим уметничке продукције. Менаџер "Ролингстонса" после доласка у Београд није могао да верује да у Европи постоји тако велики и леп град у којем нису свирали. Народно позориште са својих 1000 места на две сцене дневно мора да буде стуб наше културе јер то од нас траже посетиоци. Више од 150 хиљада људи годишње посети Народно позориште и ми морамо да имамо висок ниво продукције - навео је Савић.
Он је истакао да Народно позориште чека прослава 150 година постојања и да се са припремама већ закаснило.
- Као што то бива код нас, све ћемо стићи у последњи час. Менаџер "Штац опере" из Беча ми је казао да је Народно позориште основано кад и кућа коју представља, али да наш Национални театар никада није престајао са радом све до данас. Јубилеј 150 година Народног позоришта у многоме надилази нашу културу. То је значајан државни датум за Србију и тако ћемо се према њему опходити - казао је Савић.
Он је подсетио да се последњих година често прича да ће се на месту тржног центра "Стакленац" изградити нова сцена Народног позоришта
- То треба да буде нова дворана Народног позоришта која једнако треба да служи и граду и нама. Технички опремљени простор у којем ми можемо да правимо веће сценске спектакле него сада. Када се та дворана изгради моћи ћемо да тражимо од надлежних да се садашњем Тргу Републике врати његов првобитни назив Позоришни трг – најавио је Савић.
Он је још једном изнео свој предлог, са којим је јавност први пут била упозната пре две године, да Велика сцена Народног позоришта у Београду добије име његовог најзначајнијег управника Бранислава Нушића.
- То је иницијатива за чије усвајање је потребан опште народни и опште уметнички концензус, јер ће то остати за сва времена - рекао је Савић.
На крају обраћања, честитао је свим добитницима на наградама, а присутнима, посебно пензионерима, се захвалио што су дошли да увеличају ову прославу поручивши им да су увек добродошли у Народно позориште.
Вукосављевић је истакао да је Народно позориште једна од свега неколико установа културе у Србији у које било који министар мора да долази са пијететом, скрупулозно и са радошћу и нагласио да је овде „отворио врата руком домаћина, а не руком госта“.
- Овде се осећам добро, међу својима. Намера нам је да се озбиљно припремимо за обележавање 150 година од настанка Народног позоришта и да докажемо и себи и другима шта је понос српске културе - казао је Вукосављевић.
Он је подсетио да је Београд, када је пре 148 година основано Народно позориште, имао свега 25 хиљада становника и био је права турска касаба.
- Огромним прегнућем које је вишеструко надилазило националне и буџетске потенцијале, народ и они који су били у прилици да одлучују успели су да породе из себе једно здање које је по архитектонским карактеристикама вишетсруко превазилазило архитектонски амбијент Београда. То није био израз претенциозности већ намера да Србија и њен престони град снажним корацима хвата ритам са културним зонама у Европи - рекао је Вукосављевић и истакао да смо као друштво у освит 21. века успели да идемо у корак са народима и државама који су имали нешто срећније историјске околности.
- Када је одлучено да се Народно позориште гради код некадашње Стамбол капије био је то моменат у ком је, у простору где су страдали невини људи, почео да се гради храм српске културе. Прошло је 148 година од када тај храм сија и одолева епохама и историјским изазовима. На хоризонту догађаја у протеклих век и по Народно позориште није имало чега да се стиди, а имало је итекако чима да се поноси. Увек је на сцени Националног театра могао да се препозна дух класицизма или модернизма у зависности од представа које су игране - подсетио је Вукосављевић.
Министар је указао да без обзира како год да буде изгледао дух временена и културе у годинама које долазе, постојање Народног позориште представљаће неопходност о којој не треба трошити речи.
- Ако би се десило да се на овој сцени играју Софокле, Еурипид, Есхил, Шекспир, Стерија, Нушић и други наши и светски класици само за једног заинтересованог посетиоца, оно ће и даље бити културно језгро из којег ће се подићи слава српске културе - рекао је Вукосављевић
Он је указао да избор новог Управног одбора Народног позоришта показује намеру Министарства културе да ствара потребан амбијент за боље услове функционисања установа културе.
- Очекујемо од УО много, у оквиру његових овлашћења. Очекујемо много од запослених и управника да учине све што могу, да раде свој посао најбоље што могу. Ми нећемо препустити Народно позориште ситуацији у којој неће бити финансијске подршке. Неке ствари везане за Народно позориште регулисаћемо у стратегији културне политике на којој сада радимо", најавио је Вукосављевић
У наставку свечаности, додељена су бројна признања, међу којима и Печат Народног позоришта, који се по одлуци управника, додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта. Ове године, добитници су првак Балета и кореограф Владимир Логунов и драматург Славко Милановић.
Плакету поводом значајних активности у раду Народног позоришта добили су примабалерина и кореограф Лидија Пилипенко,– за целокупни допринос балету Народног позоришта и Италијански центар за културу.
По одлуци Управног одбора, Награде Народног позоришта за врхунско уметничко остварење у оквиру репертоара Народног позоришта, добили су првакиња Драме Нада Шаргин (за улогу Елизабете енглеске краљице у представи „Марија Стјуарт“ и улогу Ане Петровне у представи „Иванов“), глумац Бранко Видаковић (за улогу Лебедева, Павла Кириловића у представи „Иванов“), првакиња Балета Ана Павловић (за главну улогу у балету „Копелија“), целокупни ансамбл представе „Жене у д молу“/“Дуга божићна вечера“.
Међу награђенима су и првакиња Опере Александра Ангелов, (за висок уметнички допринос у оперској представи „Италијанка у Алжиру“), костимограф Катарина Грчић (за изузетан уметнички и радни допринос у Сектору технике), Тања Мандић Ригонат (за режију представе „Иванов“) и Ненад Стојменовић за глумачка остварења.
Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу у оквиру репертоара Куће, у периоду од 22. новембра 2015. године до 10. новембра ове године, припала је драми „Марија Стјуарт“ Фридриха Шилера, у режији Милоша Лолића.
Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добила Нада Шаргин за улогу Елизабете, енглеске краљице у представи „Марија Стјуарт“.
У образложењу жирија, у којем су били Молина Удовички Фотез, Славенко Салетовић, Славко Милановић и Бобан Јевтић, (седници из оправданих разлога није присуствовао театролог Рашко Т. Јовановић) наводи се да је Нада Шаргин већ првом улогом у матичној кући, а то је била Зорка у представи "Милева Ајнштајн", показала чудесан дар и истинску преданост глуми.
- Сви наредни уметнички изазови водили су је даље и више. Издвојићемо: Уршулу у Рибарским свађама, Нину у Галебу, Агафју у Женидби, Наташу у На дну, Шарлоту у Вишњику, Росауру у Живот је сан, Ивету у представи Мајка Храброст и њена деца, Зору-Шишарку у Белој кафи и свакако краљицу свих досадашњих улога – Елизабету Тјудор. Очит је несвакидашњи стваралачки напор Наде Шаргин у овој улози јер се без њега овако захтеван и комплексан лик не би ни могао остварити. Лик краљице која је од Енглеске направила велику силу и показала неспорну способност да влада великом земљом, борећи се крваво за власт у блату политичких интрига мушког света, Нада Шаргин гради суверено. Опојном драмском снагом нас дарује са сцене. Бавећи се индивидуалном судбином ове жене представља је и страхотно сујетном и амбициозном; и бескрајно анксиозном, а ``мушки`` рационалном; и снажном, хладном , гордом, бескурпулозно манипулативном; и крхком, рањивом, слабом , страсном и способном да воли. Кроз сва искушења борбе жене на власти у мушком свету (којој је круна на глави исто што и глава сама), која упорно одбија да буде ичија играчка и једнако упорно настоји да сопствену душу не изгуби, прођемо са Надином Елизабетом Тјудор. Круна ове креације је сломљена и скрхана Елизабета у победи то јест, умеће којим нам Шаргинова дочарава победу ове краљице као и њен истовремени парадоксални пораз - наведено је у образложењу жирија, које је прочитала Молина Удовички Фотез.
Шаргинова је казала да је веома поносна што је добила награду „која носи име човека, уметника интелектуалца и глумца који би могао да нам буде инспирација у овим тешким временима за културу и позориште“.
Она је подсетила да је Плаовић био образован глумац, разуман и васпитан, али и веома строг човек према себи и другима.
- Њега је водила уметничка савест. Био је достојанствен глумац који је волео и гајио српски језик и неговао узвишени говор не само на сцени него и ван ње. Био је истраживач који је, у своје време, унео много новина за глумачки израз, а своје знање преносио и другима.Искуство и занат делио је са Љубм Тадићем, Петром Банићевићем, а за себе је увек говорио да ће до краја живота остати ученик позоришта. За нашу професију он је рекао: "Занат је глумачки несигуран. У нашем занату постоји закон. Све се мора учити до краја, а краја му никада сагледати нећеш", казала је првакиња Драме Народног позоришта. .
Досадашњи добитници Награде „Раша Плаовић“ су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Краљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Ксенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Комненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012), Војин Ћетковић (2013), Дара Џокић (2014) и Слободан Бештић (2015).
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра.
Наиме, тог датума, по новом календару, пре 148. година (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

СПИСАК ОСТАЛИХ НАГРАДА:

Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2015/2016:

Редакцијa ,,Позоришних новина''
Видео студио Народног позоришта за 25 година успешног рада
Микојан Безбрадица, уредник веб сајта Народног позоришта
Милош Ђорђевић, глумац
Соња Кнежевић, глумица
Урош Јаковљевић, глумац
Сузана Лукић, глумица
Сена Ђоровић, глумица
Зоран Ћосић, глумац
Ненад Стојменовић, глумац
Хана Селимовић, глумица
Никола Вујовић, глумац
Даница Стевановић,
Милош Обреновић, инспицијент
Сања Угринић Мимица,
Наталија Игњић,
Александар Лудајић,  
Анастасиа Мандић, глумица    
Ана Мандић, глумица
Бојана Стефановић, глумица
Теодора Спасић, чланица ансамбла
Никола Бјанко,  члан ансамбла
Ивана Савић Јаћић, чланица ансамбла
Бранкица Мандић
Бранкица Кнежевић, самостална организаторка Балета
Александра Димитријевић
Маја Живковић
Ненад Иванковић
Антонијевић Бојан
Ахметовић Емил
Вукојевић Игор
Костић Небојша
Петровић Живорад
Стојиљковић Љиљана
Ђурђевић Радивоје
Јеремић Драгољуб
Радовановић Милинко
Смиљковић Божана
Цалић Чедомир
Пушељић Срђан
Станојловић Ненад
Јовановић Зорица
Митровић Зорица
Дејан Јанковић
Силвана Петровић

„Златне значке“ члановима Куће за 20 година рада:

СТАМАТОВИЋ АЛЕКСАНДАР, помоћник управника
ЂОРЂЕВИЋ ДАРКО, певач-оперски солиста II
СЕЛАКОВИЋ ДРАГАН, извођач музичког дела 1- тимпани
ПЕТРОВИЋ ГОРДАН, извођач музичког дела 2-трећа обоа-енглески рог
ТРУМБЕТАШ-ПЕТРОВИЋ ЈАСМИНА, певач-првак Опере
АНДРИЋ ВЛАДИМИР, певач-првак Опере
ЖИВКОВИЋ НЕВЕНА, корепетитор
ПРСТОЈЕВИЋ СЛАВЕНКА, хорски певач-члан Хора I
УДОВИЧИЋ ДРАГАН, хорски певач-члан Хора I
ИВИЋ АНЂЕЛА, играч солиста II Балета
НИКОЛИЋ ДРАГАН, хорски певач-члан Хора I
МРДАК СТОЈАНКА, истраж.докумен. и архиве-самост.организатор
СИМОВИЋ ДЕСИМИР, рефер. за посл.безбедн. и заштите-радник ФТППО-ватрог.командир
ТАСИЋ ДЕЈАН, систем администр.информац.система и технологија-компјут. програмер         
ЈОКСИЋ ВЛАДАН, референт-контрол.за посл.безбед. и заштите ватрогасац командир
ДРАМИЋАНИН НЕБОЈША, мајстор за израду и одрж. декора и опреме-столар-мајстори у радионицама
ЛУКИЋ ЖАРКО, гл. обућар за израду и одрж. опреме-мајстор специјалиста
ПЕТКОВИЋ НЕВЕНА, мајстор за израду и одржав.опреме-херихтер-мајстори у радионицама
ГРЧИЋ-НИКОЛИЋ КАТАРИНА, костимограф
КОМАЗЕЦ РАДИЦА, главни модиста-мајстор специјалиста-моделар
ЖИГА ДАНИЕЛА, модиста-мајстор у радионицама
ДРЉИЋ ДРАГАНА, мајстор за изр. и одрж. костима-кројач-мајстор у радионицама
ЈОВАНОВИЋ ЗОРИЦА, мајстор за изр. и одрж. костима-кројач-мајстор у радионицам
ЂОРЂЕВИЋ ЗОРАН, монтер сценске механике-мајстор специјалиста
ЂОРЂЕВИЋ САША, декоратер
ЂОРЂЕВИЋ БРАНИСЛАВ, главни расветљивач-мајстор специјалиста
ТРИФУНОВИЋ МАРИНА, фризер власуљар
МИЛОВАНОВИЋ СУЗАНА, рефер. за прање и хемиј. чишћење-руковод. хигијен. одржавања
МОМИРОВИЋ ДРАГИША, помоћни радник-мајстори сцене
МАРИНКОВСКИ ВЛАДО, главни расветљивач-мајстор специјалиста

Чланови Народног позоришта у Београду који одлазе у пензију:

БЛАМ НАДЕЖДА, глумац-Првак Драме
МИРКОВИЋ ЗОРИЦА, глумац – I
ДУЈАКОВИЋ МИЛОШ, помоћник директора Балета
ОСТОЈИЋ СВЕТОЗАР, правни саветник
ПУПАЦ МИРОСЛАВ, сарадник за безбедност и опште послове
СТАМЕСКИ ДОБРИВОЈ, кројач мушких костима
ЖИВКОВИЋ СПОМЕНКА, виши стручни сарадник за кадрове
ЛУКИЋ МИЛИЦА, стручни сарадник за кадрове
ВУЧИЋ ВЕСНА, финансијско-рачуноводст.сарад.обрачуна зарада и накнада
ЈАНИЋ ИВАН, организ.извођ.представа-мајстор позорнице
ЧИЧАРЕВИЋ РАЈКО, продавац-благајник-организ.финан.послова
ИЛИЋ ЖИВОРАД, певач-члан Хора I
ТОМОВИЋ СВЕТИСЛАВ, контролор-домаћин гледалишта-ватрогасац командир
МИЛАНОВИЋ СЛАВКО, драматург
ПЕКОВИЋ ЉУБИША, играч-члан ансамбла Балета
МИХАЈЛОВИЋ ЉИЉАНА, менаџер за односе са јавношћу-руководилац маркетинга
БЕЛИЋ ПРЕДРАГ, помоћни радник-бравар