TRIPLE BILL

ПОЛ ЛАЈТФУТ И СОЛ ЛЕОН  
Као кореографски пар, Сол Леон и Пол Лајтфут раде за Холандски плесни театар (Nederlands Dans Theater – NDT) од средине 2002. Пол Лајтфут (Кингсли, Енглеска) и Сол Леон (Кордоба, Шпанија), срели су се 1987. као играчи у најмлађем ансамблу ове познате трупе, у NDT I. Обоје су играли велики број кореографија Јиржија Килијана и Ханса ван Манена. Почели су да сарађују 1991, и од тада су урадили кореографије за скоро тридесет балета, за сва три ансамбла NDT-а. Најновије су: Речено и урађено (2001), Спуштене жалузине (2003), Подложно промени (2003), Постскрипт (2005), Веште руке (2007) и Паспарту (2009) за NDT II; Сигурно као кућа (2001), Отписивање (2003), Извор инспирације и Гоњени напред (2004), Неми филм (2005), Пуцати на 

Месец (2006), Без разлике (2007) и Чежња (2009) за NDT I. Пол Лајтфут и Сол Леон су направили и Касније или пре, велику продукцију у бившој фабрици гаса у Амстердаму. Освојили су међународне плесне награде Benois de la Danse за Исписивање (2005), и „Арханђел Гласник“ (Единбуршки међународни фестивал, 2006), као и престижну Награду „Лабуд“ коју додељује Холандско удружење директора позоришта и концертних дворана, за најбољу плесну продукцију 2005/06 – за Пуцати на Месец. Иницирали су хуманитарну акцију за помоћ деци са улица Бангладеша, 2007. године. Њихова последња остварења су Паспарту за NDT II (у фебруару 2009) и Чежња, за NDT I (у априлу 2009). Балет Step Lightly (Корачај лагано) је премијерно изведен 1991. године у Хагу, у Холандији.

У сензуалној и рафинираној игри троје играча у балету Songs, Мауро Бигонцети се окреће једном од својих омиљених композитора, тако блиском његовом сопственом сензибилитету, Хенрију Парселу. Јединствени геније и мајстор изражавања људских страсти, Парсел савременим језиком и темама ванвременског карактера компонује Песме (Songs), по којима је названа и ова кореографија.

МАУРО БИГОНЦЕТИ
Мауро Бигонцети је рођен у Риму. Одмах по завршетку балетског школовања при Опери у Риму, добија професионални ангажман у истој кући. После 10 година рада у римској Опери, 1982/83. се прикључује компанији Атербалето под уметничким руководством Амадеа Амодија, где учествује у целокупном репертоару играјући у бројним балетима Жоржа Баланшина и Леонида Мјасина. Као најзначајнија, истиче се његова сарадња са кореографима као што су Алвин Ејли, Глен Тетли, Вилијам Форсајт и Џенифер Милер. Свој први балет, Sei in movimento, поставља 1990. године, на музику Ј.С. Баха, чиме дебитује у Teatro Sociale у Грасини. По одласку из Атербалета постаје слободни уметник, па у том својству ради кореографије за Балет из Тоскане, Енглески национални балет (Лондон), Национални балет из Марсеја, Штутгартски балет, Немачку оперу из Берлина, Државну оперу у Дрездену, Аргентински балет, Градски балет Сао Паола (Бразил), Балет „Гулбенкијан“ из Лисабона, Државни балет Анкаре, Балет „Капитол“ из Тулуза. Креирао је балете и за бројне италијанске компаније, међу којима су балети миланске Скале, римске Опере, Арене у Верони, Театра „Сан Карло“ у Напуљу. У периоду 1997. до 2007. ангажован је као уметнички директор Атербалета, и током тог периода је оформио потпуно нову трупу, са новим репертоаром. По одласку са места директора остаје и даље главни кореограф Атербалета, гостујући као free lance кореограф у иностранству. Међу његовим најзначајнијим делима за Атербалето су: Songs, Cantata, Rossini Cards, Vespro, Les Noces, WAM, Romeo and Juliet и InCanto. Поред тога, преноси своје балете али и креира нове поставке за Alvin Ailey Dance Theatre (Festa Barocca), New York City Ballet (In Vento, Oltremare и Luce Nascosta), Les Grands Ballets Canadiens (Le Quattro Stagioni), Ballets Jazz de Montreal, те за Државну оперу Хановера, Државну оперу Берлина (Caravaggio), Балет из Базела и друге.

ЈИРЖИ КИЛИЈАН
Сматрам да је задатак нас кореографа да истражимо најскривеније кутке наших душа“, каже Јиржи Килијан. Још од раних седамдесетих прошлог века, овај славни чешки кореограф, рођен 1947, створио је 101 дело – од чега сигурно три четвртине за Холандски плесни театар (Nederlands Dans Theater – NDT). Инспирацију налази у разним и разнородним изворима. Најпре, опчињен магијом циркуса, млади Килијан учи за акробату. Али, у деветој години почиње да се школује за играча, у школи Народног дивадла у Прагу. Шест година касније, 1962, примљен је на Прашки конзерваторијум и 1967/68. добија стипендију за Краљевску балетску школу у Лондону, где је срео утицајног кореографа Џона Кранка, који му је понудио уговор са Штутгартским балетом и охрабрио га да се посвети кореографској каријери. Килијан напушта Немачку 1975. и постаје уметнички кодиректор у NDT-у, за који је и раније радио кореографије, у својству гостујућег уметника. После успеха његове кореографије Sinfonietta на Festival of two worlds у Чарлстону у Јужној Каролини (1978), постаје уметнички директор NDT-а. Други велики упех постиже кореографијом Symphony of Psalms, исте године. Килијанов рад је имао одлучујући утицај на развој и међународну репутацију NDT-а. Средином осамдесетих година његов рад постаје апстрактнији, што се најбоље огледа у серији кореографија Black and White. Његов тадашњи сусрет са аустралијским Абориџинима, одиграо је одлучујућу улогу у његовом поимању плеса као важног „камена темељца“ наше друштвене структуре и као неизбежног аспекта нашег „уметничког хоризонта“. Килијан је поводом прославе 35 година постојања NDT-а (1994) креирао Arcimboldo, за сва три ансамбла. Наиме, NDT има јединствену структуру трупе према којој су плесачи (од 17 до 70 година), према старосним групама, подељени у три ансамбла. Килијан је отишао с места уметничког директора NDT-а 1999. године и остао у трупи као кореограф до децембра 2009. Цењен због својих кореографија намењених играчима свих старосних група, Килијан је добио велики број признања, укључујући и Награду „Нижински“ (Nijinsky Award) у Монаку, француску Легију части, а 2008. је добио једну од највећих почасних награда од холандске краљевске породице, Медаљу реда Куће Оранжа, коју му је уручила ЊКВ Краљица Беатрикс од Холандије. Учествовао је у стварању филма КАР-МЕН (CAR-MEN) који је сниман у голом пејзажу површинског угљенокопа у Чешкој, 2006. године. Премијера балета Шест плесова (Six Dances) за NDT I била је 1986. у Амстердаму, у Het Muziektheater, а премијера за NDT II била је 2001. године у Лудвигсбургу, у Немачкој.