Вести

У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ "НОЋ МУЗЕЈА", ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МЛАДИ СЦЕНОГРАФИ - ПРОНАЂЕНО У ПРЕВОДУ"

20 мај 2017

У оквиру манифестације „Ноћ музеја”, у суботу 20. маја, у Музеју Народног позоришта у Београду, отворена је изложба “Млади сценографи - пронађено у преводу”.
Поставку, која обухвата радове студената сценографије Факултета примењених уметности у Београду, отворили су директор Музеја Драган Стевовић и признати сценограф и професор на том факултету Герослав Зарић..
Бројни посетиоци могли су да погледају низ веома интересантних сценографских решења за комаде "Хамлет", "Магбет" и "Укроћена горопад" Вилијама Шекспира, "Сабирни центар" Душана Ковачевића, "Иванов" и "Ујка Вања" Антона Павловича Чехова, "Породичне приче" Биљане Србљановић, "Наход Симеон" Јована Стерије Поповића, "Чудо у Шаргану" Љубомира Симовића, опере "Аида" Ђузепа Вердија, "Опера за три гроша" Бертолта Брехта...
Такође, поставком је обухваћено и неколико макета београдских фасада.
У каталогу изложбе, доцент Одсека сценографија на Факултету примењених уметности Нинослава Вићентић подсећа да се у образовном процесу све време инсистира на разборитој и оригиналној анализи, промишљању и преиспитивању одлука и ставова како би идејна решења била не само ликовно и естетски адекватна већ и реална – практично и технички изводљива.
"Све скице и макете приказане на изложби прате сценографски елаборати – мапе техничких цртежа и разрада са описом радова, неопходним како би предложено идејно решење било реализовано. Свака приказана сценографска скица и макета финализована је тако да, уз пратећу техничку документацију, може да буде изведена у било којој радионици и практично постављена у сценски простор. Одабране позоришне сценографије настале на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду успеле су да оправдају висока очекивања и сложене задатке. Оне нуде вишеслојни, контекстуални, строго контролисани – простор „високог напона“, који природно или вештачки успоставља пажњу гледаоца над сценском ситуацијом и служи као доказ да је сценографија процес који формира став и одлуке које покрећу причу, постављају границе унутар „бесконачног“ сценског простора и представљају основу за одвијање јединствене сценске игре", сматра госпођа Вићентић.
М.Б.