Вести

Народно позориште у Београду
У МУЗЕЈУ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА МИЛИЦЕ ЗАЈЦЕВ, У ИЗДАЊУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
29.04.2017.

Зборник радова Милице Зајцев „Димитрије Парлић и домаћи композитори“, у издању Народног позоришта,, представљен је на Светски дан игре, у суботу, 29. априла, у Музеју Националног театра.
Публикација обухвата шест студија насталих у периоду између 1989. и 1997. године.
Љубитељи балетске уметности и поштоваоци нашег највећег кореографа, Димитрија Парлића, први пут могу да на једном месту нађу све о његовим кореографским поставкама на музику домаћих композитора.
Ауторка Милица Зајцев је балетски критичар са стажом дужим од шест деценија, својеврсни хроничар и историчар уметничке игре у нас, а о овом њеном делу су говориле главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта Јелица Стевановић и председник Београдске секције CID UNESCO, Ивана Миловановић.
Парлић, рођен у Солуну 1916. године, као играч је показивао посебан смисао за улоге засноване на играчкој традицији наших народа, док му се кореографски опус одликовао складношћу играчких фраза и линија, заснованих на споју класичног и савременог балета.
Глумачку школу похађао је у Београду, а балетски се школовао у Бечу и Берну.
Од 1942. године био је солиста у Народном позоришту у Београду, а потом шеф балетског ансамбла и кореограф.
У периоду од 1958. до 1962. године био је директор балета Државне опере у Бечу, а након тога, имао је ангажмане у Риму, Хелсинкију, Берлину, као и у Загребу, где је и почео да се бави кореографијом поставивши плесне сцене у опери „Пикова дама“ Петра Иљича Чајковског.
Од 1971. године, као слободан уметник, радио је у многим позориштима у земљи и иностранству.
Због болести је био принуђен да се повуче са сцене, али је наставио изузетно успешну кореографску каријеру током које је поставио низ балетских дела са маштовитошћу и оригиналношћу каква се ретко среће, што га је и уврстило у ред наших највећих кореографа.
Међу њима су "Ромео и Јулија", "Орфеј", "Чудесни мандарин", "Дама с камелијама", "Ана Карењина", „Жар птица“, „Копелија“, "Двобој", "Симфонијски триптихон", "Охридска легенда"...
Преминуо је у Београду 1986. године.
М.Б.

Вести - Опште