Представе

Народно позориште у Београду
УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА

Премијера, 23. мај 1996. / Велика сцена

Балет у три чина са прологом
Либрето И. А. Всеволошки и М. Петипа, према бајци Пероа
Диригент Ангел Шурев 
Кореограф и редитељ Владимир Логунов према оригиналној кореографији А. Петипа
Сценограф Борис Максимовић
Костимограф Божана Јовановић
Ликовна обрада костима Предраг Ђапић 

Премијерна подела:

Краљ Ратко Петровић
Краљица Светлана Марковић
Принцеза Аурора Ашхен Атаљанц Беук
Принц Дезире Константин Костјуков
Каталабит, церемонијал мајстор Љубиша Вучић
Карабос Милица Антић
Вила јоргован Ружица Јовановић
Пролог
Вила искрености Марија Вјештица
Вила житног класја Ана Павловић
Вила изобиља Далија Иманић
Вила страсти Косовка Костјуков
Вила канаринка Марија Израиловска
Пратња виле Карабос Н. Бутуровић, Г. Јованов, М. Дујаковић, Н. Станковић
Пратња виле Јоргован М. Бата, С. Фекета, Т. Ивановић, И. Ивковић, Л. Павловић, И. Комарић
Даме и господа Љ. Раковић, В. Ранчић, Т. Поповић, М. Атанацковић, Б. Тојагић, Р. Грујичић, Н. Радојковић, Д. Ћопић
Дадиље В. Ђаковић, И. Зборник
I ЧИН
Принчеви Д. Касаткин, Г. Станић, Б. Павловски, Н. Станковић
Аурорине другарице Т. Ивановић, Д. Иманић, М. Израиловски, М. Варићек, М. Драгићевић, С. Фекете, Ј. Пауновић, М. Марковић
Валс Т. Антонијевић, М. Бата, Л. Дармановић, Д. Дурић, Б. Јовановић, Г. Јанковић, И. Ивковић, И. Комарић, Л. Павловић, В. Раденковић, Д. Станојевић, В. Ђаковић, М. Дујаковић, Г. Јованов, М. Кленчу, С. Михић, Ј. Митровић, Д. Пајовић
II ЧИН
Лов М. Стаменковић, Љ. Рајковић, В. Ранчић, Т. Поповић, М. Атанацковић, Љ. Вучић, Б. Тојагић, И. Радојковић, Р. Грујичић, Д. Ћопић
Нереиде Т. Антонијевић, М. Бата, Л. Дармановић, Д. Дурић, В. Ђаковић, Т. Ивановић, И. Ивковић, Г. Јанковић, Б. Јовановић, И. Комарић, М. Марковић, Л. Павловић, Т. Поповић, В. Раденковић, С. Томић, М. Варићак
III ЧИН
Драго камење - Брилијант Далија Иманић
Злато, сребро, сафир Марија Вјештица, Ружица Селенић, Косовка Костјуков
Бела мачкица и мачак у чизмама Марија Израиловски, Боин Павловски
Принцеза Флорина и плава птица Јоланда Громер, Александар Адамовић
Црвенкапа и вук Вера Благојевић, Горан Станић
Мазурка Т. Антонијевић, Л. Дармановић, Д. Дурић, Г. Јанковић, В. Раденковић, С. Томић, М. Дујаковић, Г. Јованов, Ј. Митровић, Н. Станковић, Д. Пајовић, И. Каракаш

Балет мајстори - репетитори Катарина Обрадовић, Роберт Клјавин, Весна Лечић, Паша Мусић, Александра Радошевић
Музички сарадник Слободан Митић
Концертмајстори Балинт Варга, Искра Узелац
Соло чело Илона Нецић
Инспицијент Весна Петровић
Асистент костимографа Катарина Грчић, Јелена Вукмировић
Израда маски Тихомир Мачковић
Сликари Мирослав Николић, Миодраг Мустеровић, Светислав Живковић, Срђан Пушељић
Вајар Станимир Павловић
Маскер Нијаз Мемиш
Мајстор позорнице Димитрије Радиновић
Мајстор светла Петар Алагић
Главни тонац Мирослав Вуковић
Главни реквизитер Дејан Јанковић
Специјални ефекти Мирослав Петровић
Декор и костими урађени су у радионицама Народног позоришта у Београду


 

 

УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА НА СВЕТСКИМ ПОЗОРНИЦАМА
Уз балет Лабудово језеро Петра Чајковског, Успавана лепотица се сматра најпознатијим делом овог композитора и уопште једним од највише извођених на балетском репертоару. Успавана лепотица, или како се на руском оригиналу назива Снящая красавица а на Западу La Веllе au bois dormant, The sleeping beauty, The sleeping princess, први пут је изведена у Петрограду јануара 1890. године. Кореографски ју је поставио француски играч и кореограф Мариус Петипа који је са Всеволошким написао либрето на основу бајке француског песника Шарла Пероа (1628–1703). Шест година касније, овај балет је изведен у Милану а у западној Европи први пут тек 1921, у Лондону, у кореографији Николаја Сергејева, са чувеним играчима Руског балета Сергеја Ђагиљева. У Америци је своју премијеру доживео 1937. у извођењу Филаделфијског балета. И даље, све до данашњих дана, Успавана лепотица се одржава на свим сценама света, уз мање или више одступања од своје првобитне верзије. Међутим, овај балет је први пут изведен још 1829. године у Паризу, у поставци француског играча и кореографа Жана Омера (1774–1833), на музику француског композитора Фернанда Хеснова (1791–1833). У свој чаробни свет лепоте, маште и снова Успавана лепотица привлачи фабулом о уснулој принцези, лепотици коју након сто година сна буди млади, шармантни принц. Сјај дворског живота у бљештавој сликарској и кореографској инсценацији, велики балетски ансамбл са многобројним солистима који бриљантно изводе своје варијације и игре парова (pas de dueux), посебна су одлика и привлачност овог балета. Идеја вечите борбе добра и зла, присутна као основни мотив и у другим балетима Петра Чајковског, овде је изражена богатством фантазије: једном нестварном и замишљеном свету утиснута је душа поетизованих бића. Под насловом Очарана лепотица ово дело је приказано на нашој сцени први пут 16. јуна 1927, у режији и кореографији Феодора Васиљева.

Јасмина Пуљо


ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ (1840–1893)
Руски композитор; најистакнутији руски симфоничар XIX века; дао је синтезу европског артизма и народне осећајности. Компоновао је шест симфонија (најпознатија последња, Патетична), увертире, концерте за клавир, за виолину и оркестар, камерну музику, соло песме, клавирске композиције... Најпознатије опере: Евгеније Оњегин, Пикова дама и друге. Најпознатији балети Лабудово језеро, Успавана лепотица, Крцко Орашчић (Шчелкунчик) и други. Тренутно су на репертоару Народног позоришта балети Лабудово језеро, Успавана лепотица, Силфиде, Франческа да Римини, Песник Чајковски (аутор либрета и кореографије на музику П. И. Чајковског Лидија Пилипенко).


ВЛАДИМИР ЛОГУНОВ
Рођен у Београду 1942. године. По завршетку Балетске школе „Лујо Давичо“ у класи Нине Кирсанове, постаје солиста Балета Народног позоришта. Остварио је низ значајних улога, а за улогу Копелијуса је добио Награду Народног позоришта. Студирао је кореографију у Москви на позоришној академији – ГИТИС. На југословенским балетским такмичењима у Новом Саду, освојио је две бронзане и једну сребрну медаљу. Обављао је дужност шефа балета Народног позоришта од 1980. до 1985. Као кореограф је радио за Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, у Сплиту, Загребу, за Сусрете у Љубљани, за Рагуза балет у Италији, на Кипру...  
Тренутно сарађује са Балетом Народног позоришта у Београду и Балетском школом „Лујо Давичо“. Његов кореографски опус обухвата балете: Дон Кихот (Л. Минкус), Успавана лепотица (П. И. Чајковски), Кармен (Шчедрин / Бизе), Forma viva (А. Вивалди), Carmina burana (К. Орф), Серенада (П. И. Чајковски), Поема љубави (С. Дивјаковић), Симфонија из Новог света (А. Дворжак), Simfonija C (Ж. Бизе), Сусрет (Прокофјев / Сеневил), Cartoon (З. Ерић), Шчелкунчик (П. И. Чајковски), Јесењи пљусак (Д. Шостакович), Доктор Џекил и мистер Хајд (Елгар / Ђуричић). Чини ми се да ће музика овог балета бити једно од мојих најбољих дела. Сиже је тако поетичан, тако благодаран за музику, да сам приликом његовог стварања био веома одушевљен. Писао сам га са оном топлином и вољом које увек условљавају добра својства уметничког дела.


Успех нове поставе Успаване лепотице Чајковског! Балет је увек догађај. А кад је реч о балетима П. И. Чајковског, па још о Успаваној лепотици, онда све постаје као бајка, или као у бајци, која је ношена музиком што јој је и извор и подстрек.

Слободан Турлаков


Логунов је настојао не само да пренесе, већ и ревитализује ову „лепотицу” класичног балета и у томе је, са осталим тимом успео, сачувавши и њену оригиналност и поетичност “старинског” академског стила игре и структуре стварања класичног балета.

 Ирена Крешић

10_.jpg
10_.jpg
11_.jpg
11_.jpg
12_.jpg
12_.jpg
13_.jpg
13_.jpg
14_.jpg
14_.jpg
15_.jpg
15_.jpg
16_.jpg
16_.jpg
17_.jpg
17_.jpg
18_.jpg
18_.jpg
19_.jpg
19_.jpg
1_.jpg
1_.jpg
20_.jpg
20_.jpg
21_.jpg
21_.jpg
22_.jpg
22_.jpg
23_.jpg
23_.jpg
24_.jpg
24_.jpg
25_.jpg
25_.jpg
26_.jpg
26_.jpg
27_.jpg
27_.jpg
28_.jpg
28_.jpg
29_.jpg
29_.jpg
2_.jpg
2_.jpg
30.jpg
30.jpg
3_.jpg
3_.jpg
4_.jpg
4_.jpg
5_.jpg
5_.jpg
6_.jpg
6_.jpg
7_.jpg
7_.jpg
8_.jpg
8_.jpg
9_.jpg
9_.jpg