Вести

У чувеном позоришту "Карло Голдони" из 18. века, у италијанском граду Ливорну, јуче је гала представом Волфганга Амадеуса Моцарта "Чаробна фрула" отворена нова оперска сезона. Част да се као диригент на овом наслову појави пред препуном салом одушевљене публике, стручњака и припадника музичке индустрије из целе Италије и многих суседних земаља, припала је истакнутом српском музичком уметнику, диригенту Дејану Савићу.
Наш маестро је руководио сјајним извођењем захтевне и сложене Моцартове партитуре, у чијој реализацији су учествовали углавном млади али већ увелико афирмисани вокални уметници из Италије, других европских држава, али и Јужне Америке.
Уз учешће малог али звучног и дисциплинованог Градског хора, музичку подлогу представи ја дао један од најбољих италијанских инструменталних ансамбала, регионални Оркестар Тоскане, са седиштем у Фиренци.
С обзиром да је продукција реализована уз учешће регионалних институција културе целе Тоскане, након Ливорна ова представа ће се приказивати у позориштима у Пизи, Луки и на летњем фетивалу у Трапанију на Сицилији.
Посебну драж изузетно атрактивној и оригиналној визуелној страни спектакла дала је околност да је редитељ, костимограф и сценограф овог Моцартовог ремек - дела прослављени британски позоришни стваралац Линдзи Кемп, уметник који већ скоро две деценије живи управо у Ливорну, нашој публици драг и добро познат по својим бриљнтним и несвакидашњим наступима на БИТЕФ-у, где је  у више наврата побрао низ нагарада и признања.
У разговору са г. Марком Леонеом, генералним директором позоришта "Карло Голдони", било је речи о могућностима сарадње два позоришта у областима драмске и оперске продукције, а домаћин је исказао и велико интересовање за балетске представе Народног позоришта, које у Ливорну и целој Тоскани публика нема често прилику да види, а веома су тражене и популарне.
Г. Савић је указао домаћинима на податак да је Пјетро Маскањи, велики италијански композитор и диригент, иначе рођен и цео свој животни и радни век провео у Ливорну, 1922. године боравио у Београду, којом приликом је дириговао у тек установљеној Опери Народног позоришта управо своје најзначајније дело, Кавалерију Рустикану.
В.д. управника Народног позоришта је обећао да ће по повратку Музеју и Институту Пјетра Маскањија у Ливорну из архива Народног позоришта доставити податке и материјалне артефакте у виду плаката, програма и фотографија, о овом једном од најзаначајнијих гостовања једног страног уметника у историји наше Опере.