Вести

ЈЕДАН ОБИЧАН ДАН У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

9 март 2017

Наслов овог текста „Један обичан дан у Народном позоришту“, заправо може да се „ишчита“ и на други начин – уметници Народног позоришта и његови гости „ухваћени“ објективом мајстора фотографије Срђе Мирковића уочи, за време и после представа одиграних на наше две сцене у среду 1. марта.
Опера Жоржа Бизеа „Кармен“, са првакињом Опере Националног театра, мецосопраном Јадранком Јовановић у насловној роли, изведена је на Великој сцени, уз учешће гостију из Кине сопрана Бинг Бинг Ванг и тенора Ворена Мока.
Млада и талентована солисткиња, Бинг Бинг Ванг, која активно наступа у Европи и Ворен Мок, уметник са веома завидном међународном каријером дугом више од 30 година, представили су се публици улогама Микаеле и Дон Хозеа.
Представа, под диригентском управом Дејана Савића, изведена је 38. пут, а наступили су и Александар Стаматовић (Ескамиљо), Невена Матић (Фраскита), Љубица Вранеш (Мерцедес), Дарко Ђорђевић (Ремандадо), Павле Жарков (Данкаиро), Вук Зекић (Моралес) и Мирослав Марковски (Зунига),
У овом популарном оперском делу, у режији Небојше Брадића, учествовао је Оркестар, Хор и балетски ансамбл Народног позоришта у Београду, као и Дечији хор "Хориславци".
Концертмајстор је била Едит Македонска.
Исте вечери, на Сцени "Раша Плаовић", од 20,30 часова, публика је могла да погледа култну драму "Хасанагиница", по тексту Љубомира Симовића, и у режији Јагоша Марковића, која је изведена 128. пут.
Лик Хасанаге тумачио је Ненад Стојменовић, Хасанагиницу је играла Вања Ејдус, а у подели су били и Радмила Живковић (Мајка Хасанагина), Александар Срећковић (Бег Пинторовић), Александра Николић (Мајка Пинторовића), Дарко Томовић (Ефендија Јусуф), Предраг Ејдус (Ахмед), Иван Иванов (Аскер Суљо), Бојан Кривокапић (Аскер Хусо) и Стефан Бузуровић (Муса).
У низу бројних позитивних критика које су пратиле ову представу, између осталог, забележено је да је редитељ, „попут симболичног пешчаног сата на средини сцене и времена које неумитно тече, успео да покаже како је све пролазно и нестално, а само људска патња и сујета остају злокобно да трају као печат и усуд човекове глупости и охолости“.
М.Б.