Представе

Народно позориште у Београду
ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ

Премијера, 2. мај 1998. / Сцена „Раша Плаовић"

Редитељ Божидар Ђуровић
Сценограф Борис Максимовић
Костимограф Љиљана Драговић
Избор музике Милош Петровић
Лектор Сања Живановић
Превод Станица Лазаревић

Премијерна подела:

Абел Знорко Марко Николић
Ерик Ларсен Борис Пинговић

Организатори Јасмина Зотовић, Снежана Трговчевић
Инспицијент Ђорђе Јовановић
Суфлер Душанка Вукић
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор позорнице Димитрије Радиновић
Мајстор светла Бранислав Ђорђевић
Мајтсор тона Небојша Костић
Главни реквизитер Дејан Јанковић

 

ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ
На сцени „Раша Плаовић" представљамо још једно изузетно дело француске драматургије. Комад Загонетне варијације савременог аутора Ериха Емануела Шмита освојио је сцене и у Европи и у Америци. У овој интимистичкој камерној инсценацији тема је типично француска, односно људска: љубав. Два човека и једна жена, али тај троугао није нимало једноставан, а поготово није баналан како се може на први поглед некоме учинити. Ко кога воли и ко је кога престао да воли? И да ли је баш у питању троугао? Абел Знорко и његов гост Ерик Ларсен анализирају не само жену за коју су обојица емотивно везани већ и себе, откривајући скривене обрисе психе модерног интелектуалца. Мудро и интелигентно писан комад, Загонетне ваијације највише говори о оном неизрецивом слоју нашег бића који је смештен између јаве и сна. Ерик Ларсон: Загонетне варијације, Едуарда Елгара, на мелодију коју не чујемо... Жене су оне мелодије које сањамо и које не чујемо. Кога волимо када волимо? То никада не знамо.
Абел Знорко: Никада...


ЕРИК ЕМАНУЕЛ ШМИТ
Рођен је у Лиону 1960. Студирао је књижевност и музику на високој школи Ecole Normale Superieur; дипломирао је 1980, магистрирао филозофију 1983. и постао доктор филозофије 1987. На универзитету Шамбер постао је доцент. Премијера прве његове драме Валонска ноћ изведена је у Паризу, а играна је и у многим државним америчким позориштима, као и у енглескоj Ројал Шекспир Компани (1996). Следи драма Посетилац у париском Малом позоришту (1993) која је добила три награде „Молијер“. Ова драма је била одлучујућа за будућност каријере Ерика Емануела Шмита. После париског успеха и изузетне турнеје, одлучио је да се потпуно посвети позоришту.   Први роман је објавио 1994, под насловом Секта егоцентрика, и добио награду. Потом објављује 1997. Дидро или филозофија завођења, као и приповетку Запушена уста. Драма Посетилац започиње своју интернационалну каријеру: представа се успешно игра и у страним земљама, запажена како код критике тако и код публике (у Аргентини, Белгији, Бразилу, Бугарској, Канади, Шпанији, Италији, Јапану, Пољској, Румунији, Скандинавији, Чешкој, Словачкој, Уругвају). У сезони 1996/97. следе још два узастопна успеха: представа Загонетне варијације у позоришту Марињи, у режији Бернарда Мурата са Аленом Делоном и Франсисом Истером у главним улогама. Следио је комад Слободоумник у позоришту Монпарнас, у режији истог редитеља. Док Загонетне варијације три месеца пуне позоришну благајну у Паризу, већ су у току припреме представа у Хамбургу, Линцу, Есену и Берлину, потом у Грчкој, Турској, Румунији, Бугарској, Јапану, Пољској, Скандинавији, Аргентини, Русији и у Лондону са Доналдом Сатерлендом. У међувремену је изведена монодрама Миларепа у Лозани (1996)... Ерик Емануел Шмит је превео и адаптирао комаде: Саркофаг – руског писца Владимира Губаријева (1991); Млетачки трговац – Вилијама Шекспира, као и америчку музичку комедију Девет – Мори Јестона и Артура Копита (изведена у Фолибержеру).


БОЖИДАР ЂУРОВИЋ
Рођен је 1960. године, у Даниловграду, Црна Гора. Дипломирао је  позоришну и радио-режију на Позоришној академији у Прагу (ДАМУ), 1988. године. Режирао је дела: Руцантеа, Фејдоа, Душана Ковачевића, Виде Огњеновић, Вампилова, Петера Милера, Вељка Радовића... Бави се и радиофонским стваралаштвом: преводи са чешког и словачког језика. Стални је редитељ Народног позоришта у Београду.

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Уместо уобичајеног образложења редитељских намера, да би се објаснило тешко објашњиво, ево једне анегдоте великих, о флуидним односима жена и мушкараца. Шетали, једном, Чехов и Горки по Криму, па наишли на Толстоја како седи на жалу. Погнуо своју велику главу и задубио се у размишљања, а брада му „брише“ песак. Чучнули они поред њега и почели да разговарају о женама. Толстој их је дуго и ћутећи слушао, а затим рече: „Ја ћу рећи истину о женама тек кад једном ногом станем у гроб. Рећи ћу је, скочићу у свој сандук, ставићу поклопац изнад себе и викнућу: А сад чините са мном шта вам драго!“

1.jpg
1.jpg
10.jpg
10.jpg
11.jpg
11.jpg
12.jpg
12.jpg
13.jpg
13.jpg
14.jpg
14.jpg
15.jpg
15.jpg
2.jpg
2.jpg
2010_05_17_1034.jpg
2010_05_17_1034.jpg
2010_05_17_1041.jpg
2010_05_17_1041.jpg
2010_05_17_1048.jpg
2010_05_17_1048.jpg
2010_05_17_1053.jpg
2010_05_17_1053.jpg
2010_05_17_1056.jpg
2010_05_17_1056.jpg
3.jpg
3.jpg
4.jpg
4.jpg
5.jpg
5.jpg
6.jpg
6.jpg
7.jpg
7.jpg
8.jpg
8.jpg
9.jpg
9.jpg
Представе - Драма