Представе

Народно позориште у Београду
ЖИЗЕЛА

Премијера, 27. јун 1991. / Велика сцена

Романтични балет у два чина
Либрето Т. Готје, В. Сен-Жорж и Ж. Корали
Кореографија Леонид Лавровски  према Ж. Корали, Ж. Перо, М. Петипа
Реализација Катарина Обрадовић
Декор Борис Максимовић
Костими Божана Јовановић
Диригент Ангел Шурев

Премијерна подела:
Жизела Милица Бјелић
Алберт Ранко Томановић
Хиларион Стеван Хаџи Славковић
Батилда, Албертова вереница Надежда Шарић
Војвода од Курланда Ратко Петровић
Вилфред Александар Шмит
Мајка Жизеле Виолета Милошевић
Мирта Ашхен Атаљанц
Виле пратилице Милица Антић, Марија Вјештица
Pas de deuxs Гордана Симић, Саша Адамовић
Другарице Жизеле Милица Антић, Марија Вјештица, Марија Милановић, Татјана Нинковић, Косовка Радић, Ружица Селенић
Валс I чин Т. Антонијевић, Г. Глођајић, С. Жугић, С. Марковић, М. Милановић, Ј. Пауновић, Т. Поповић, Љ. Рајковић, М. Радојчић, В. Ранчић, Л. Толнаи, З. Шишовић
Сељачка игра Т. Антонијевић, Г. Глођајић, М. Кецман, П. Мусић Поповић, Љ. Рајковић, В. Ранчић, Д. Станојевић, З. Шишовић, Љ. Вучић, М. Дујаковић, М. Кленчу, Ј. Митровић, С. Михић, Р. Недић, Љ. Николић. Н. Станковић
Виле II чин Т. Антонијевић, Г. Глођајић, А. Ђаковић, И. Живковић Султановић, С. Жугић, Р. Кузмановић, С. Марковић, М. Милановић, Т. Нинковић, А. Павловић, Ј. Пауновић, Т. Поповић, Љ. Рајковић, М. Радојчић, В. Ранчић, Р. Селенић, Л. Толнаи, З. Шишовић, М. Драгичевић
Пратња Даме и Господа Д. Бјелица, Д. Ердељан, И. Станишић, Р. Грујичић, Н. Радојковић, Б. Тојагић


Суделује Оркестар Опере
Репертитори Вишња Ђорђевић, Ботир Охундедајев
Организатори Слободанка Поповић и Боривој Марковић
Сценограф реализатор Александар Николић
Музички сарадници Горјан Коруноски, Марија Мазур, Душан Максимовић
Концертмајстори Стојан Грбић, Балинт Варга
Дизајн плаката и насловне стране програма Герослав Зарић
Асистенти костимографа Драгана Бојић Николић, Зора Мојсиловић
Вајарски радови Станимир Павловић
Мајстор позорнице Миле Радуловић
Мајстор светла Петар Алагић
Мајстор маске Мемиш Нијаз
Инспицијент Мирјана Голочевац
Сликари Зоран Топузовић, Мирко Николић, Светислав Живковић, Живорад Савић
Целокупна сценска опрема израђена у радионицама Народног позоришта


  


 

 

Егзотичност, повратак природи и приближавање једноставном „народном“ животу, дуализам реалног и фантастичног, стварање илузије бестелесности и летења, били су основни модули романтичарске игре. Најстарији, до данас сачуван балет романтизма је Силфида (La Sylphide), док га Жизела, настала девет година касније превазилази по савршенству и лепоти форми. Она је сублимат романтичарске игре, идеја и уметности. Светска премијера Жизеле изведена је у париској Опери, тада Краљевској академији за музику, 28. јуна 1841. Улога Жизеле која представља двоструки изазов: глумачки и играчки, уздигла је Carlottu Grisi до висина најблиставијих звезда 19 века. Као принц Алберт (или Albrecht), наступио је Lucien Petipa, партнер који ни на сцени, ни приватно, није сакривао своје емоције према двадесетдвогодишњој Carlotti. Лик Мирте, краљице Вила, тумачила је Adéle Dumilâtre. Ова представа носи назив романтичног балета, не само због фантазмагоричне приче својствене песницима с почетка 19. века, већ због посебног стила игре. Као плод сарадње врхунских уметника окупљених око Жизеле, или Carlotte Grisi, ово дело је и данас омиљено код публике. Адолф Адам, је био аутор великог броја опера и балета. Музику за овај балет написао је према индикацијама кореографа у изузетно кратком року. За разлику од уобичајене балетске музике која је, углавном, чинила музичко-ритмичку пратњу различитим играма ансамбла и солиста, ову музику одликују: драмско јединство, континуитет и лајтмотиви који идентификују ликове, ситуације и места. Она као да антиципира стваралаштво каснијег периода - Л.Делиба и П.И.Чајковског. Славни француски песник Théophile Gautier и Vernoy de Saint-Georges, драматург и професионални либретиста сачинили су либрето. Gautier, као обожавалац Carlotte Grisi нашао је оригиналну инспирацију идеала „вечне љубави“ у причи Heinricha Heinea о девојкама-духовима, опеваним у епској поезији словенских народа. Иако се на плакату са премијере као кореограф наводи само Jean Coralli, познато је да је печат овом ремек-делу дао Jules Perrot, супруг Carlotte Grisi. Мариус Петипа, који је пратио настанак Жизеле присуствујући пробама и премијери, бележио је кореографију, играчке мизанцсцене и пантомиму. Од 1847. ангажован је као први играч Императорског позоришта у Санкт-Петербургу, где је деловао до краја живота. Године 1849. постао је асистент Jules Perrota, који је у Русији припремао деби Carlotte Grisi. Петипа је касније, у својим верзијама овог балета (1884, 1887, 1899.) дао чвршћу структуру представи и сложенију играчку технику. Игру Вила, балетског ансамбла у II чину, „подигао“ је на прсте. У Русији је овај балет постао окосница репертоара многих позоришта. Београд је своју прву Жизелу добио на сцени Народног позоришта 1926. године, у кореографији Александра Фортуната. У периоду до другог светског рата Жизела је обнављана неколико пута, а у насловној улози су наступале: Јелена Пољакова, Нина Кирсанова, Маргарита Фроман и Наташа Бошковић. Леонид Лавровски, значајни руски кореограф, своју верзију Жизеле поставио је у Бољшој театру у Москви 1944. године, а потом и у више значајних позоришта Европе. Београдска премијера Жизеле у његовој кореографији била је 14. априла 1957. На премијери, у улози Жизеле наступила је Душка Сифниос, а као принц Алберт, Стеван Гребелдингер. Улогу Мирте тумчила је Вера Костић. Године 1991. верзију Лавровског, са успехом, обнавља Катарина Обрадовић, прима балерина и балет-мајстор Народног позоришта. Постоји традиција „ноћне игре“ позната међу словенским народима као „плес Вила“. Виле су веренице умрле дан пред венчање; та јадна млада бића не могу да имају у својим гробницама. У њиховим угашеним срцима, мртвим ногама, остала је љубав према игри коју нису могле да задовоље док су биле живе, и тако оне устају у поноћ скупљају се у велике групе на главном путу, и тешко оном младићу који их сретне, јер он мора да игра са њима све док не падне мртав. У венчаницама, са цветним венцима на глави, блиставим прстењем на прстима, Виле играју на месечини као Елфе, њихове друге из скандинавских легенди; снежно бела, њихова фигура је младалачки лепа. Оне се смеше са тако перфидном радошћу, дозивају вас тако заводљиво, њихов израз је препун слатких обећања, тако да те мртве баханткиње постају неодољиве...


ПОВРАТАК ЖИЗЕЛЕ
Мариус Петипа
Успех и слава пратили су Жизелу где год је била извођена: Лондон, Санкт-Петербург, Торино - 1842; Милано, Венеција - 1843; Москва - 1843; Хаг - 1844; Бостон, Њујорк - 1846... Данас је тешко говорити о томе шта је сачувано од оригиналне кореографије Corallia и Perrota. „Путовања“ ове представе од града до града, различитих компанија као и различитих интерпретатора, учинила су да настану многе промене. Неке од њих су, вероватно, позитивне. Када је Гриси напустила париску Оперу говорило се да она нема достојну наследницу у Жизели. Представа је последњи пут изведена 1849. и полако, бива заборављена на Западу. Marius Petipa, који је пратио настанак Жизеле присутвујући пробама и премијери, бележио је кореографију, играчке мизансцене и пантомиму. Од 1847. ангажован је као први играч Императорског позоришта у Санкт-Петербургу, где је деловао до краја живота. Године 1849. постао је асистент Jules Perrota, који је у Русији припремао деби Carlotte Grisi. Петипа је касније, у својим верзијама овог балета (1884, 1887, 1899) дао чвршћу структуру представи и сложенију играчку технику. Игру Вила, балетског ансамбла у II чину, „подигао“ је на прсте. У Русији овај балет постао је окосница репертоара многих позоришта. Друга премијера Жизеле у париској Опери била је 1910. када ју је „васкрсла“ трупа Сергеја Ђагиљева, Les Ballets Russes. Главне улоге тумачили су славни руски играчи: Тамара Карсавина и Вацлав Нижински. Од тада па до данас, балет се непрекидно изводи у позориштима широм света, на свим континентима, и наставља да плени својом необичном магијом, спајајући: љубав и фантазију, смрт и мистику мелодраме. Запитаћемо се, како је овај стари бисер, очувао своју лепоту и узбудљивост до данас? Генерације младих играча, некадашњих и данашњих протагониста Жизеле, поклањајући јој себе, чине је вечито младом. Тако, она остаје допадљива и привлачна онима који ће тек заиграти. Тако се чува традиција.

Милош Дујаковић


ЖИЗЕЛА У БЕОГРАДУ
Београд је своју прву Жизелу добио на сцени Народног позоришта 1926. године, у кореографији Александра Фортуната. У периоду до другог светског рата Жизела је обнављана неколико пута, а у насловној улози наступале су: Јелена Пољакова, Нина Кирсанова, Маргарита Фроман и Наташа Бошковић. Леонид Лавровски, значајни руски кореограф, своју верзију Жизеле поставио је у Бољшој театру у Москви 1944. године, а потом и у више значајних позоришта Европе. Београдска премијера Жизеле у његовој кореографији била је 14. априла 1957. На премијери, у улози Жизеле наступила је Душка Сифниос, а као принц Алберт, Стеван Гребелдингер. Улогу Мирте тумчила је Вера Костић.  У периоду до 1985, када представа престаје да се изводи, у насловној улози наступале су: Катарина Обрадовић, Јованка Бјегојевић, Вишња Ђорђевић, Душица Томић, Јелена Шантић,  Иванка Лукатели и Љиљана Шарановић. Улогу принца Алберта тумачили су: Жарко Пребил, Душан Трнинић, Боривоје Младеновић, Радомир Вучић, Александар Израиловски. Интерпретаторке Мирте, краљице Вила, биле су: Вишња Ђорђевић, Лидија Пилипенко, Јованка Бјегојевић, Катарина Обрадовић, Јелена Шантић, Љиљана Хмела, Соња Вукићевић и друге. Године 1991. верзију Лавровског, са успехом, обнавља Катарина Обрадовић, прима балерина и балет-мајстор Народног позоришта. Од тада па до данас, улогу Жизеле тумачиле су: Милица Бијелић, Душка Драгичевић и Ашхен Атаљанц, док су принца Алберта играли: Душан Симић, Ранко Томановић, Константин Костјуков, Константин Тешеа и Денис Касаткин. Улогу Мирте тумачиле су: Ашхен Атаљанц, Дубравка Милутиновић, Милица Безмаревић, Мила Драгичевић и друге. Значају и успеху ове педставе, која на репертоару Народног позоришта траје преко 40 година, доприноси и велики број гостију који су тумачили главне улоге. Меду многим гошћама које су тумачиле улогу Жизеле поменућемо: Наталију Дудинску, Liane Daidè, Claude Bessy, Raisu Stručkovu, Irinu Kolpakovu, Наталију Бесмертнову, Lynn Seymour, llienu lliescu, Mainu Gielgud, Светлану Смирнову, Татјану Чернобровкину, Кадрију Амирову и Надежду Грачову.

M.Д.

img-0004.jpg
img-0004.jpg
img-005.jpg
img-005.jpg
img-006.jpg
img-006.jpg
img-007.jpg
img-007.jpg
img-008.jpg
img-008.jpg
img-009.jpg
img-009.jpg
img-010.jpg
img-010.jpg
img-011.jpg
img-011.jpg
img-012.jpg
img-012.jpg
img-013.jpg
img-013.jpg
img_0002.jpg
img_0002.jpg
zizela_1.jpg
zizela_1.jpg
zizela_2.jpg
zizela_2.jpg
zizela_3.jpg
zizela_3.jpg
zizela_4.jpg
zizela_4.jpg
zizela_5.jpg
zizela_5.jpg
zizela_6.jpg
zizela_6.jpg
zizela_7.jpg
zizela_7.jpg
zizela_8.jpg
zizela_8.jpg
zizela_9.jpg
zizela_9.jpg