Вести

Шездесетих година XIX века, у доба оснивања Народног позоришта, Србија је имала једва нешто преко милион и две стотине хиљада становника а Београд је, са тек нешто више од 25.000 житеља који су становали у 3.444 куће, био једно велико село, на пола пута од отоманске ка европској цивилизацији.

После више покушаја, који датирају још од 1842, да се у Београду оснује стално професионално позориште, који су из различитих разлога били кратког даха, али су недвосмислено показали да овој земљи и њеној престоници театар треба, 1868. је основано Народно позориште у Београду. 

Прва представа, Ђурађ Бранковић Кароља Оберњака, одржана је (по новом календару) 22. новембра 1868. у гостионици Код енглеске краљице, која је следећих годину дана била привремени дом Народног позоришта.

По оснивању Народног позоришта, Кнез Mихаило Обреновић и Државни савет одређују нову локацију за позоришну зграду – бивши турски плац код Стамбол-капије.

Кнез обнавља и давање прилога, сам приложивши пет хиљада дуката. На жалост, он није дочекао почетак радова, јер је убијен 3. јуна 1868. године, па је камен темељац поставио кнез Милан.

У пролеће 1868. је организована лицитација за извођење радова, а посао је добио Е. Штајнлехнер. Градња је изведена веома брзо. Земљани радови су почели 29. маја, а камен темељац је положен 18. августа 1868. године.

Зграда је стављена под кров већ јануара 1869, а прва представа у новом здању, у сали која је имала 800 места, одржана је 30. октобра (по старом календару) исте године. То је била представа Посмртна слава кнеза Михаила, слика из народног живота Ђорђа Малетића.

Данас, Народно позориште у Београду, које током године посети преко 150 хиљада гледалаца, свакодневно на две сцене изводи по две представе. И даље је јединствена и најзначајнија културна установа у Србији, која под својим кровом окупља ансамбле драме, опере и балета, хор и оркестар.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Стручна сарадња: Народно позориште у Београду