Београдска премијера Аристофанове комедије „Плуто“, у режији Никите Миливојевића, 27. септембра у Сава центру

Београдска премијера Аристофанове комедије „Плуто“, у режији Никите Миливојевића, биће одржана 27. септембра у Сава центру.

Представа, настала на основу протокола о дугорочној сарадњи између Народног позоришта у Београду и Националног театра Грчке из Атине, који су у октобру прошле године у српској престоници потписали управници Дејан Савић и Статис Ливатинос, премијерно је изведена летос, 13. јула, у чувеном античком театру у Епидаурусу на Пелопонезу, у оквиру престижног „Атинског фестивала“.

Овај изузетни позоришни подухват, између осталог, остао је упамћен и по томе што се са те, за Грке свете сцене, старе 2500 година, први пут зачуо и српски језик захваљујући глумцу Хаџи Ненаду Маричићу који тумачи улогу Хоровође.

У тој и данас веома актуелној причи, коју је велики комедиограф старе Грчке и оштар критичар свога доба написао као бритку сатиру на политичке прилике, све остале роле играју глумци Националног театра из Атине.

Сценограф је Кени Меклален, кореограф Амалија Бенет, а композитор Ангелос Тријандафилу.

Из Народног позоришта у Београду, у чијим радионицама су урађени костими, учествују и костимограф Марина Меденица и продуцент Вук Милетић.

Дан касније, 28. септембра, представа ће гостовати на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

Плуто је бог новца, обиља, а прича о њему је, као и све Аристофанове приче, поучна: два Атињана огорчени због чињенице да се лоши људи лако и брзо богате док вредни и поштени остају сиромашни, иду у пророчиште Делфе да затраже савет. 
Добију поруку да првог човека ког сретну у повратку треба да поведу са собом. И сретну слепца. Зачуде се, збуне, међутим, кроз разговор открију да је то, у ствари, Плуто. Пренеражени су: откуд је бог новца слеп, дроњав, никакав?! А он им каже да га је то Зевс ослепео, казнио га након што су се посвађали око тога како да се деле паре, те они закључе да ствари стоје рђаво и наопако јер је бог новца слеп. 

Реше да га излече, да му врате вид, сматрајући да ће тада све бити боље. Међутим, испостави се да је све постало још горе...

Ова прича, написана пре више од 2000 година, одлично кореспондира и са данашњим временом, а Миливојевић, у изјави за сајт Народног позоришта, то објашњава на следећи начин:

„Постоје писци и текстови који ће једноставно бити актуелни заувек, јер у многим стварима овај свет у суштини функционише одувек на исти начин, па је тако, између осталог, подељен на богате и сиромашне. Богати, наравно, желе да остану богати и раде све што је у њиховој моћи да своје богатство увећају. Тако је одувек било и биће, ништа се ту није променило, нити хоће“, тврди признати српски редитељ.

Према његовом мишљењу, Плуто је и даље покретач свега на свету, а разни „економски интереси“ одређују све, како у време Аристофана, тако и данас. 

“Једно од мојих већих чуђења, и то годинама, јесу разне листе богатства, које с времена на време можемо да пронађемо у новинама. Увек сам изнова запањен чињеницом да је неких отприлике стотинак људи богатије од скоро читаве планете?! И, наравно, да се онда питате: „какав је ово, уопште, свет”? Аристофан је писао своју комедију као својеврсну сатиру на политичке прилике у Атини, у његово време. Са истим мотивом радили смо и данас представу, једино што је Атина сада читав свет, или, још тачније могли би рећи Балкан, с обзиром да је то наше уже подручје. У сваком случају, Грчка и Србија су као лице и наличје на ситном новчићу Плута. Нама је свеједно. Наша улога у овој вечито савременој „светској комедији“ не мења се много. Ми смо као Розенкранц и Гилденстерн, краљевима смо увек мање-више исти“, сматра Миливојевић.

У међувремену, "Плуто" је још једном одигран на „Атинском фестивалу“, а након тога, у оквиру мини турнеје по Грчкој, изведен је и у Петруполију, Елефсини и Солуну   
М.Б.

Прочитајте још вести