ЦИКЛУС „СЕЋАЊЕ“ 30. МАРТА ПОСВЕЋЕН ГЛУМИЦИ ДЕСАНКИ ДУГАЛИЋ

У оквиру циклуса “Сећање“, у среду 30. марта (18,00) у Музеју Народног позоришта биће одржано вече посвећено некадашњој првакињи Драме Народног позоришта између два светска рата, путописцу и педагогу Десанки Деси Дугалић Недељковић (1897-1972).
Говориће библиотекари чачанске Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ др Богдан Трифуновић, Даница Оташевић, Оливера Недељковић и Марија Радуловић.
Улаз је слободан.
М.Б.


ГЛУМИЦА СА НАЈБРЖИМ ОТКУЦАЈИМА СРЦА – ДЕСА ДУГАЛИЋ
Дебитовала је на београдској сцени улогом Мими у „Чергарском животу“ 3. марта 1921. године у генерацији глумаца Раше Плаовића, Љубинке Бобић, Милана Ајваза.Била је једна од најобразованијих српских глумица која је  позоришно знање добила у Паризу, говорила је више језика, пропутовала неколико континената. У биографију је уписала 114 рола различитих жанрова, била је  предавач у глумачкој школи Народног позоришта и аутор уџбеника „Елементи визуелне глуме“ објављеног 1935. Исте године играна је у националном позоришту  њена драма „На другој обали“. Аутор је путописа „Забелешке по Палестини, Сирији и Египту“ који је публикован у Београду 1932. године са аутентичним фотографијама и импресијама младе глумице.Путопис је и данас занимљиво штиво  и био би занимљив за радознале ако у библиотеци  пронађу књигу.
Живот јој је доделио  судбину племкиње и сиротице, доживела је аплаузе и бројна изгнанства из земље, а са последњег се  вратила оболела, само са кофером у руци. Избегла је судбину Жанке Стокић јер је за време Другог светског рата играла у позоришту, а супруг др Милорад Недељковић био је службеник у Недићевој влади. Помогла јој је несебично после повратка Мира Траиловић, вративши је на сцену Атељеа 212 где је одиграла седамдесетих година прошлог века три роле, а дебитовала је и на филмовима „Деца војводе Шмита“ и „Дим“ 1972. године.
За омиљену глумицу Београда и миљеницу предратне критике и штампе, Десу Дугалић, глума је била животна потреба. „Ја морам да глумим као што птица мора да пева, вода да тече“, говорила је  Димина Маргарета Готје која ју је довела до врхунца уметничке каријере, Шекспирова Јулија и Виола, Молијерова  Ањес, Толстојева Бетси...

 

Прочитајте још архивираних вести