Вести

Руска уметница, сопран Катарина Клементијева гостовала је 8. фебруара у Вердијевој „Травијати“, која је под диригентском управом, такође госта из Русије, Илмара Лапинша изведена на Великој сцени.
На свом првом наступу пред београдском публиком, представила се у улози  париске куртизане Виолете Валери, ролу Алфреда Жермона, младића заљубљеног у њу, певао је тенор Душан Плазинић, а његовог оца Жоржа Жермона - баритон Вук Зекић.
У овој популарној опери, која садржи музиком испричану свеопшту истину о животу пуном препрека, неспоразума и догађаја који углавном не долазе у право време, а управо је то оно у чему се свако од нас препознаје, улоге су остварили и Љубица Вранеш (Флора Бревоа), Јована Белић (Анина), Свето Кастратовић (Доктор Гренвил), Мирослав Марковски (Барон Дуфол), Игор Матвејев (Гастон), Михаило Шљивић (Маркиз), Стеван Каранац (Ђузепе) и Слободан Живковић (Комисионарио).
У представи учествују Оркестар и Хор Народног позоришта у Београду.
Режију Борислава Поповића из 1991. године обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.
Сценографију је урадио Борис Максимовић, костиме Божана Јовановић, а кореографију Владимир Логунов.
Либрето по роману Диме-Сина написао је Франческо Пијаве.
Омиљена код публике широм света, део "гвозденог" репертоара великих и озбиљних светских оперских кућа, "Травијата" је светску премијеру имала 6. марта 1853. године у Театру Ла Фениче у Венецији, а у Народном позоришту први пут је изведена 1921. године.
М.Б.

КАТАРИНА КЛЕМЕНТИЈЕВА
Катарина је лирски сопран. Потиче из породице музичара, њен отац је оперски и симфонијски диригент, мајка је професор виолине, а деда јој је био славни руски тенор – Лав Клементијев, солиста царских театара Бољшој и Марински.
Катарина је учествовала на симфонијским концертима и наступала од своје 10. године. Њена извођења вокалних дела су запажена по изражајној интонацији, необичном таленту за глуму и способношћу да освоји публику, а вокални наступи се могу окарактерисати као дирљиви, деликатни и дубоко емотивни. Као певач, она може да наступа у разним жанровима вокалне музике, попут опере, камерне музике, па чак и џеза.
Образовање:
2000 – 2005 Државна академија културе и уметности у Самари
Катедра: Вокална академска уметност
Квалификације: оперски певач, извођач камерне музике
Значајнији наступи:
2005-2010 – наступала у улози Виолете у Травијати Ђ. Вердија у Државном оперском и балетском театру у Самари.
2006 – наступала у улози Марфе у Царевој невести Римски-Корсакова у Државном оперском и балетском театру у Самари.
2008 – наступала у улози Микаеле у Кармен Ж. Бизеа у Државном оперском и балетском театру у Самари.
2009-2012 – La Voix Humane, Ф. Пуленц, Новосибирски театар
2009-2012 – Служавка господарица, Ђ. Перголези, Новосибирски театар
2012  - Риголето, Ђ. Верди, Иркутск (Фестивал)
2012  - Импресарио, В. А. Моцарт, Иркутск (фестивал)
2014  – Служавка господарица, Ђ. Перголези, Иркутск
2015 – Травијата, Ђ. Верди (Виолета), Иркутск
Награде:
- Добитница награде на Регионалном оперском такмичењу „М. Глинка“, Самара (1. награда, фебруар 2004)
- Добитница награде на Међународном оперском такмичењу „Bella Voce“ у Москви (3. награда, јун 2005)
- април 2006. – учествовала је на III међународном фестивалу „С. Рахмањинов“ (Москва)
- Добитница награде на Међународном такмичарском фестивалу „Савремена уметност“ у Москви (2. награда, април 2006)
- Добитница награде на Међународном такмичењу „Vox Artis“ у Сибињу, Румунија (1. награда, септембар 2011)

Репертоар
Њен репертоар укључује велики број савремених европских и камерних вокалних дела Баха, Боита, Гуноа, Моцарта, Белинија, Доницетија, Вердија, Маснеа, Рахмањинова, Чајковског, Штрауса, Дворжака; као и улоге попут Виолете (Травијата, Ђ. Верди), Ђилде (Риголето), Микаеле (Кармен, Ж. Бизе), Доња Ане (Дон Ђовани, Моцарт), Мими (Боеми, Ђ. Пучини), Марфе (Царева невеста, Н. Римски-Корсаков).

Њен глас се одликује великим опсегом са прелепим и нежним вибратом и деликатним пианом. Тренутно је ангажована у Државном филхармонијском друштву у Москви као певач и у Московском државном конзерваторијуму као илустратор
Сарађује са Камерним оркестром Државног малог театра у Москви и Државним симфонијским оркестром у Самари.

ИЛМАР ЛАПИНШ

Рођен је 1949 у Риги. Студирао је виолу у Музичкој школи „Емил-Дарзинш“ у Летонији. Потом је студирао на Лењинградском музичком Конзерваторијуму код маестра Мусина, а усавршавао се и на семинарима Херберта фон Карајана. Његов први професионални ангажман био је у Државној филхармонији у Јарославу 1970, као асистент шефа диригента. Од 1975–78. Лапинш је постављен за директора Татарске Државне Опере. У својој богатој каријери Лапинш је дириговао у оперским кућама највећих светских метропола, међу којима је и Опера Народног позоришта у Београду. Дириговао је и бројне концерте у Русији, Белорусији, Узбекистану, Киргистану, Јерменији, Грузији, Литванији, Летонији, Естонији, Бугарској, Чешкој, Мађарској, Југославији, Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Македонији, Аустрији, Немачкој, Шпанији, Италији, Шведској, Кини, Украјини, Монголији, Словачкој и Швајцарској. Од 2009. је генерални директор и шеф-диригент Симфонијског оркестра губерније Иркутск.