ДОДЕЛА НАГРАДЕ ДИМИТРИЈЕ ПАРЛИЋ И НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО 23. ОКТОБРА

Додела престижних награда у области уметничке игре Награде “Димитрије Парлић” Награде за животно дело, чији су овогодишњи лауреати Едвард Клуг и Соња Вукићевић, биће одржана у недељу 23. октобра у 14 часова у фоајеу друге галерије Народног позоришта у Београду.

Жири у саставу Милена Јауковић (балетски критичар), председник жирија, Владимир Логунов (балетски играч и кореограф), Петар Пјер Рајковић (балетски играч и кореограф), Паша Мусић-Поповић (балерина и педагог) и Анђелија Тодоровић (играч и кореограф), доделио је Награду “Димитрије Парлић” за 2011. годину кореографу Едварду Клугу за кореографију плесне представе „Божанствена комедија“ у копродукцији Битеф театра и Будва град театра.
- „Божанствена комедија“ у кореографији Едварда Клуга је конзистентношћу ауторове замисли и структурно необично чврстим и надахнутим кореографским концептом тренутно оставила снажан утисак на све чланове овогодишњег жирија и потрла сваки вид евентуалне дилеме о избору добитника овогодишње Награде. Беспрекорно вођен кореографски поступак, испуњен у потпуности аутохтоном кореографском лексиком која пулсира сопственим ритмом најразличитијих промера потврдио је, сада већ коначно, да је Едвард Клуг нашао пут ка изградњи јасно препознатљивог, сувереног и самосвојног кореографског стила. Успешном остваривању ове, кореографски и играчки врло сложене представе, свакако да су пресудно допринели и играчи Битеф денс компаније чији је  интерпретативни и играчки потенцијал супериорно, и у целости, подржао кореографову визију – наведено је у образложењу жирија.
Награда „Димитрије Парлић“ једна је од најпрестижнијих награда у области балетске уметности у нашој земљи, коју Удружење балетских уметника Србије додељује сваке године ствараоцима у области уметничке игре. Награда се додељује за оригиналне целовечерње балетске и плесне представе  премијерно постављене и изведене на територији Републике Србије. У жељи да се трајно сачува успомена на врхунска остварења нашег најистакнутијег, светски признатог кореографа Димитрија Парлића, УБУС додељује ову награду оним ствараоцима који својим кореографским стваралаштвом битно обогаћују и унапређују уметничку игру нашег доба.
Награду за животно дело додељује Председништво Удружења балетских уметника Србије уметницима и ствараоцима који су дали трајан допринос уметничкој игри у најширем смислу. Награда је успостављена 1997. године. Досадашњи добитници су врхунски кореографи, играчи, критичари и балетски педагози. Награда се састоји од статуете (рад вајара Риста В. Михића) и дипломе са амблемом УБУС-а.
Овогодишња добитница Награде за животно дело Соња Вукићевић рођена је 1951. године у Ваљеву.
„Историја се понавља - географија се мења“, једна је од Соњиних реченица којом нас подсећа ко смо, где смо и како живимо! Истина је, и у њеном примеру-историја се понавља, и то само потврђује њу и њен квалитет. Добила је још једну награду, овог пута за животно дело! Географија нам се мења и то је опет једна неоспорна чињеница, из ког год угла гледано. На личном примеру Соња Вукићевић нам то доказује својим неуморним радом, сада већ прожетим кроз готово све видове уметности. Соњино биће и енергија нам показују да сами правимо и померамо границе, а њен стваралачки опус који се и даље шири, увек и изнова проналази начине да дође до публике. Она се винула из света балета, прошавши степеницама од класичне балерине националног театра (од 1970/71 до 1994), преко запажених улоге драмско-карактерног опуса. Њена Мирта („Жизела“), Даринка  („Даринкин дар“), Дебора („Голем“), Афродита („Тријумф Афродите“), Капетан Кука („Петар Пан“), балетски дивертисман у опери „Кармен“, као и улоге у балетима „Поподне једног фауна“ и „Охридска легенда“- све до једне су биле награђиване. Соња Вукићевић је пионир савременог плесног театра у Србији. Са кореографом Вером Костић остварила је успехе са представама „Помрачење“ (награда Златна колајна на Фестивалу монодраме и пантомоме у Земуну и награда публике на Битефу), затим “Индира Ганди“ и “Мали снови Волтера М.“ Незабораван је и њен драматични солисткички  наступ на последњем слету, прославе Дана младости.
Веома запажен је и њен допринос у Југословенском драмском позоришту где је за кореографски рад у представама „Дозивање птица“ (режисер Харис Пашовић), “Лакрдијаш“ (Ирфан Менсур), “Последњи дани човечанства“ (Горчин Стојановић), “Плава птица“ (И.Менсур), “Нижински“ (И.Менсур), “Мајн Камф“ (Г.Стојановић), “Салома“ (Роман Виктјук) добила више годишњих награда ове позоришне куће.
Средином деведесетих у Центру за културну деконтаминацију Соња Вукићевић реализује четири ауторска пројекта: „Макбет/Оно“ (1996), “Алцхајмер“ и „Процес“ (1998), “Мрак летње ноћи“ (1999). Занимљиво је да се овде њен сценографски рад за представу „Процес“ издвојио, па је представљен на манифестацији Футур Схоw у Болоњи и постао је стални део овог програма. Неизоставно је поменути да је Вукићевићева и први добитник најпрестижније награде балетског еснафа, „Димитрије Парлић“ за кореографију представе „Макбет/Оно“, коју додељује Удружење балетских уметника Србије. Такође је и добитница две Стеријине награде за „Горски вијенац“ (Црногорско народно позориште, 1998) и „Кандид или оптимизам“ (Југословенско драмско позориште, 2009). Соња  је ушла и у свет филма играјући у делима „Танго је тужна мисао која се плеше“ (Пуриша Ђорђевић), “Вуковар“ (Боро Драшковић), “Лавиринт“ (Мирослав Лекић), “Одбачен“ (Миша Радивојевић), као и у италијанској копродукцији “Qуо вадис“.
С доласком новог миленијума стиже нам и нова Соњина фаза, тако да од 2001. она више пута  излаже своја вајарска дела (Атеље 212, Битеф, Пула, Панчево).      
Незаобилазно је поменути и остварења „Хазарски речник“ и „Сто минута“ које реализује у сарадњи са редитељем Томажом Пандуром. Прву самосталну продукцију Битефа, на предлог Виде Огњеновић, урадила је управо Вукићевићева. Овај избор је вишеструко оправдан јер је представа „Циркус историја“ добила награду града Београда за позоришно стваралаштво 2006, као и награде „Авазов змај“ за најбољу представу на фестивалу МЕСС у Сарајеву и „Облак“ на фестивалу Пуф у Пули. Соња активно сарађује са Српским народним позориштем у Новом Саду, па су “Кармина бурана“, Карла Орфа у њеној режији и кореографији за хор (2010) и „Родољупци“ Ј. Ст. Поповића (2011) одушевили тамошњу публику и критику.
Соња Вукићевић и њене представе могу се назвати и амбасадорима српске културе. На гостовањима и фестивалима Соњине представе могла је видети публика широм региона и планете: Скопље, Будва, Подгорица, Цетиње, Копар, Пула, Ријека, Птуј, Сарајево, Москва, Одеса, Солун, Сегедин, Лозана, Амстердам, Барселона, Мадрид, Ерфурт, Милхајм, Стокхолм, Лондон, Болоња, Чивидале, Њујорк, Мексико Сити... Соњина позамашна биографија и чудесна харизма плене и привлаче, па су о њеном раду већ објављени бројни радови као и ТВ емисије у земљи и иностранству.
Сваки нови подухват Соњи Вукићевић је донео још нових признања и награда. Делима и умећем она доказује своју величину, своју машту и свеуметничку душу, неисцрпну енергију једне несвакидашње појаве на нашем културном небу! Зато, овогодишња Награда за животно дело више него оправдано иде баш њој.