Драма Хрватског народног казалишта из Загреба после 38. година гостује у Народном позоришту; 23. новембра на Великој сцени извешће представу „Циганин, али најљепши“, по роману Kристиана Новака, у режији Ивице Буљана

Драма Хрватског народног казалишта из Загреба, после скоро четири деценије, гостоваће у Народном позоришту у Београду - 23. новембра на Великој сцени (19,30) одиграће представу „Циганин, али најљепши“, по роману Kристиана Новака, у адаптацији Ивора Мартинића и режији Ивице Буљана.

Протагонисти ове (већ неколико сезона) најтраженије представе тог највећег и најугледнијег хрватског театра чине невероватну галерију ликова, а раскошна нарација обухвата четири прецизно испричане биографије: младог Рома Сандија, Међимурке Милене, Нузата (Kурда из Мосула) и ПР-а загребачке полицијске управе Планчића.

Насловну улогу тумачи Филип Видовић, а у великом глумачком ансамблу су и Нина Виолић, Фрањо Kухар, Алма Прица, Душан Бућан, Лука Драгић, Синиша Поповић, Kсенија Маринковић, Ливио Бадурина, Бојан Навојец, Ален Шалиновић, Горан Гргић, Славко Јурага, Зијад Грачић...

Сценограф је Александар Денић, костиме је креирала Ана Савић Гецан, док је аутор музике Митја Врховник Смрекар.

Гостовање се реализује после успешних договора које је управница Народног позоришта Ивана Вујић пролетос имала са Дубравком Вргоч, која је на челу ХНK-а и директором Драме Ивицом Буљаном.  

На дан гостовања, у фоајеу Друге галерије, у подне, одржана је конференција за новинаре на којој су учествовали Ивана Вујић, амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота, редитељ Буљан, као и драмски уметници Филип Видовић, Ален Шалиновић, Горан Гргић, Мирта Зечевић, Јелена Перчин, Власта Рамљак и Иван Јончић.

Буљан је истакао да се веома радује што ће ХНK-а у Београду одиграти ову савремену представу са савременим, живим темама.

“Осећамо и неку врсту одговорности. Мисија уметника, и индивидуална, и колективна, јесте да развијамо везе, поготово између народа и култура који су толико блиски и повезани, а које је политика временом успела до те границе учинити карикатуралнима да се ми осећамо посрамљени. Зато кроз свој рад покушавамо да искажемо и хуманост и неке везе које постоје заправо столећима. Наша генерација је дужна да направи барем овакав корак за почетак”, рекао је Буљан и подсетио да су он и управница ХНK Дубравка Вргоч и раније покушали да успоставе сарадњу са Народним позориштем, али је “негде запињало”.

“Међутим, када је Ивана Вујић постала управница, решили смо све за два месеца. Сарадњу почињемо на узбудљив начин. Ова представа на амблематски начин показује оно што већ неколико година покушавамо у ХНK, а то је да негујемо домаћи драмски текст и да говоримао о сада и овде”, казао је Буљан.

Он је навео да је роман “Циганин, али најљепши” фасцинантан и да се у њему “на начин филма или савремених телевизијских серија сусрећу различите наративне линије - сукоб локалне и ромске заједнице, љубавна веза младог Рома и зреле Хрватице, полицијска истрага о једном загонетном убиству и једна тема која је у стварном животу присутна, али се у медијима и уметничким ођецима о њој ређе говори, а то је шта се након распада Југославије догодило са границама”.

“Реч је о српско-хрватској, о босанско-хрватској, хрватско-словеначкој граници. Због уласка миграната границе постају чворишта катастрофалног хуманитарног проблема, а ми о тој огромној кризи не знамо јер се медији труде да је игноришу”, изјавио је Буљан.

С обзиром да је Новаков роман, у адаптацији Ивора Мартинића, први пут постављен на сцену, Буљан је рекао да су покушали да сачувају све наративне линије, макар по цену трајања представе.

Представа траје три и по сата, са паузом, а учествује готово цео ансамбл ХНK. Ускоро ће имати 50. извођење за само годину и по дана од премијере, и то у театру који, као и НП, дели позорницу са опером и балетом.

“То показује колико публику занимају савремене теме. Наслов представе је знаковит на више нивоа. То је позната песма Љубе Аличића, један народњачки, кафански хит који изазива снажне емоције”, рекао је Буљан, додајући да је изазов за уметнички театар како да постави ове и сличне теме у доба ријалитија у којима видимо толико бруталне ствари.

Kако је приметио, некада су филм и театар, дела Бергмана или Kрлеже, служили да се дубоко разуме несавршеност људског бића, а данашња култура приказана кроз ријалитије труди се да нас удаљи од разумевања и да провоцира бруталност, да промовише полни чин у јавности, бахатост сваке врсте.

“Наша представа покушава да не бежи од сентименталности, да говори о темама које су још увек изазовне, али на начин који ће публику навести да покуша да разуме не само оне који су, условно речено, у праву, него и криминалце, убице, злочинце, као у античкој трагедији, управо зато да ми сами не бисмо то постали”, рекао је Буљан.

Ивана Вујић је нагласила  да долазак ХНK представља бескрајну радост, исто као и планирано, скорашње гостовање Народног позоришта са “Госпођом министарком” у Загребу 19. јануара следеће године.

“ХНK је наша братска кућа у региону. Ова два позоришта су национални театри и нашу сарадњу сматрам круцијалном”, рекла је Ивана Вујић и захвалила амбасадору Хрватске у Београду Гордану Бакоти на показаном великом интересовању за културну сарадњу две блиске средине.

Бакота је рекао да му је част што ХНK долази са “перфектном представом” и што је она изазвала тако велико интересовање београдске публике.

Промоција хрватског позоришта и уопште културна сарадња Хрватске и Србије представљају, како је нагласио, “велики потенцијал за развој укупних односа наше две земље”.

Уз подсећање да је улогу добио на аудицији, Филип Видовић је рекао да га ово гостовање веома весели.

”Узбудљво ми је, јер су моји корени овде. Моја мама је из Београда. Имам овде пуно колега и пријатеља”, рекао је син познатих глумаца Ивице Видовића и Гордане Гаџић.

Драма загребачког ХНK-а наступила је последњи пут у београдском Народном позоришту 18. септембра 1981. године са Држићевим „Дундом Маројем“, у режији Ивице Kунчевића. 

У тој представи, овенчаној бројним наградама, играли су Мустафа Надаревић (Помет), Мира Фурлан (Петруњела), Златко Црнковић (Дундо Мароје), Шпиро Губерина (Сади Жуђел), Данко Љуштина (Уго Тудешко), Kруно Валентић (Бокчило), Звонимир Зоричић (Попива), Миодраг Kривокапић (Трипче), Миро Шегрт (Џиво)... 

Интересантно је да је прво гостовање Драме Хрватског народног казалишта из Загреба у Народном позоришту у Београду, такође, било са „Дундом Маројем“. Чувену ренесансну комедију Марина Држића режирао је Младен Шкиљан, а представа је одиграна 29. фебруара 1972. године на Великој сцени.

У међувремену, гостовали су са још пет представа – 20. и 21. децембра 1976. („Загрепчанка“), 12. и 13. фебруара 1977. („Петријин венац“), 21. децембра 1977. („Инспекторове сплетке“) и 8. и 9. децембра 1979. („Матуранти“ и „Kраљ Ричард Трећи“). 
М.Б. 

Прочитајте још вести