Вести

Славни француски драмски писац Ерик Емануел Шмит, који борави у Београду у оквиру културне манифестације „Молијерови дани“, посетио је у четвртак 26. маја Народно позориште.

У име Куће, добродошлицу угледном госту пожелео је управник Народног позоришта Божидар Ђуровић који је на Сцени “Раша Плаовић” пре 13 година поставио његове “Загонетне варијације” које су и даље на репертоару.
Подсетивши да је Шмит 2. маја 1998. године присуствовао премијери „Загонетних варијација“, које су, у међувремену, изведене више од 250 пута, Ђуровић је указао да је то било време када “Београд и Србија нису била омиљена дестинација у културној мрежи европских писаца“.
Он је истакао да је Шмит тада био „непознат писац у Србији, али познат у свету“ и додао да је данас ситуација потпуно другачија, јер је, уз Роналда Харвуда, „један од најгледанијих иностраних драмских писаца у Србији“.
Ђуровић је у знак, како је рекао, захвалности и оданости, уручио Шмиту Печат Народног позоришта који се додељује поводом посебног доприноса животу и раду Националног театра у Београду, а на којем пише: “Ово позориште је ваш дом”. 
Захваљујући на указаном поштовању, Шмит је рекао да му је веома драго кад прими неко театарско признање зато што је “позориште моја кичма”.
- Позориште за мене представља место поновног живљења. Сваки пут кад уђем у њега, имам утисак да сам ослобођен килограма брига и одједном... све је могуће – рекао је славни писац који је потом бројним новинарима, глумцима и редитељима испричао детаље када је као десетогодишњак први пут отишао у позориште.
- Гледао сам „Сирана де Бержерака“ Едмонда Ростана, а насловну улогу играо је Жан Маре, велики француски глумац. Био је то први пут да сам се заинтересовао за неког другог, а не за себе. На сцени сам гледао човека, Сирана, који је мислио да не може да буде боље. Ја сам био дечак кога су сви много волели и због тога сам био сав узбуђен судбином човека који је мислио да није вољен – присетио се Шмит који је казао да је, током представе, све време плакао.
- Било ме је срамота, јер сам био једини који је плакао. Али, то су биле добре сузе. Оне су биле филантропске. Пре тога, моје сузе су биле себичне, а ове су биле алтруистичке сузе, сузе сажаљења. И то је за мене позориште, место где човек може да осети да постоје неки други људи који су различити од вас, а према којима, упркос томе, осећате неку блискост. За мене је позориште и место братства хуманизма. Када смо изашли напоље, рекао сам мајци: „Хоћу тиме да се бавим“. Она ме је упитала: „Желиш да будеш глумац као Жан Маре“? Одговорио сам: „Не, не, не“! Погледао сам према плакату и рекао да желим да будем Едмонд Ростан. Казао сам: „Хоћу да будем онај чика који је учинио да сви плачу“ – испричао је Шмит који је додао да не зна да ли је у својим делима „учинио да људи плачу“, али и нагласио да, ако је негде урадио, онда је то свакако било у комаду „Оскар и мама Роз“.
- Бавити се позориштем, значи страствено волети и живот и друге. Желео бих поново да се захвалим режисерима који су се ухватили у коштац са мојим комадима, али и глумцима, јер кад пишем, ја перманентно мислим на њих. Пишем као композитор који, док припрема концерт за виолину и оркестар, све време мисли на извођача – открио је Шмит.
Он је додао да се и данас веома радо сећа премијерног извођења „Загонетних варијација“ на Сцени „Раша Плаовић“.
- Имам јако лепу успомену на ту представу. У међувремену, све време сам добијао вести о њој, преко интернета. То су све добре вести. Знам много тога о вама. Хвала вам за ту представу што је још увек на репертоару – истакао је Шмит
Он је увече погледао представу „Мали брачни злочини“ која је, по његовом тексту, премијерно изведена 16. априла, такође, на Сцени "Раша Плаовић".
Шмит је рођен у Француској 1960. године, а последње деценије 20. века почео је да ниже успехе, као драмски писац, на француским и светским сценама.
Серију успеха почео је комадом „Суђење Дон Жуану“, а 1993. године доживљава тријумф са комадом „Посетилац“, који аутор сматра „комедијом филозофског карактера“.
Шмит је добитник низа угледних награда, међу којима је и најпрестижнија француска награда за позоришни комад „Молијер“, а такође је постигао и значајне успехе на међународним сценама.
Шмит је свој комад „Загонетне варијације“ уступио Народном позоришту у Београду, без надокнаде.
Поред „Загонетних варијација“ и „Малих брачних злочина“, у београдским позориштима изводе се и комади „Посетилац“ (Атеље 212) и „Фредерик или Булевар злочина“ и „Оскар и мама Роз“ (Београдско драмско позориште).
М.Б.