Вести

Градско позориште Kлагенфурт гостоваће 5. марта на Великој сцени (19,30) са драмом нобеловца Петера Хандкеа „Час када нисмо знали ништа једни о другима“, у режији Роберта Шустера.

Интересантно је да је ова представа, која је урађена у копродукцији са Vereinigten Bühnen Bozen и компанијом Kула, премијерно изведена 10. октобра прошле године, на дан када је из Шведске краљевске академије саопштено да је славни аустријски писац Петер Хандке добитник Нобелове награде за књижевност.

Биће то први наступ овог реномираног аустријског театра у Народном позоришту, након што су управници Ивана Вујић и Флоријан Шулц, недавно у Kлагенфурту потписали Споразум о сарадњи (више о томе можете прочитати ОВДЕ).

Драма је написана без дијалога, а текст се игра и користи поезијом покрета, знака, тела, светла, боја и слике. Роберт Шустер режира овај текст тако што поставља 12 протагониста на сцену, који у представи стварају космос састављен од више стотина ликова.

Према речима директора Градског позоришта Kлагенфурт Флоријана Шулца, главни лик у овом делу је једно место у неком граду, у некој земљи. 

„Он постаје позорница за призоре из свакодневице, место догађања и сусрета људи који њиме пролазе - младих и старих, познатих и непознатих, привилегованих и дискриминисаних, заборављених и они којих се још увек сећају. Они су сами, или у паровима, формирају групе, које се онда изнова дезинтегришу. Они узнемирују и очаравају. То састајалиште, у дословном смислу речи, постаје место изведбе и позоришног догађаја. Пред гледаоцима се раствара драмски калеидоскоп варијетета људског живота, безбројни детаљи умножавају се у трагове и приче - те постају инвентар и пресек стања нашег друштва“, каже господин Шулц и додаје:

„Последња реченица у једном од ранијих Хандкеових дела гласи: И то је све истина? Ништа у овој причи није измишљењо?  – Да, то се све догодило. У том смислу, велики мајстор језика у исти дан добија одавно заслужену Нобелову награду за књижевност, када и Градско позориште Kлагенфурт премијерно извод његово ремек-дело Час када нисмо знали ништа једни о другима. Срећни смо и од срца честитамо“!

Хандке је Нобелову награду за књижевност добио (како је образложено из Шведске краљевске акадмије) „због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања.“

Народно позориште захваљује Аустријској амбасади у Београду, као и Аустријском културном форуму и господину директору Адријену Фајксу на сарадњи и помоћи у вези са овим гостовањем. 

М.Б.

 

 

Извештај са конференције за новинаре одржане 4. марта у фоајеу Друге галерије

 

Градско позориште Kлагенфурт гостоваће 5. марта на Великој сцени (19,30) са драмом нобеловца Петера Хандкеа „Час када нисмо знали ништа једни о другима“, у режији Роберта Шустера, најављено је на конференцији за новинаре одржаној 4. марта у фоајеу Друге галерије.

Управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић истакла је да овај бескрајно поетичан, иновативан и узбудљив комад који је, фактички, написан без текста, представља „једну поему о човеку и његовом кретању кроз историју“.

Вујић је нагласила да је ово прво гостовање Градског позоришта Kлагенфурт у београдском националном театру и подсетила да је та кућа представу „Час када нисмо знали ништа једни о другима“ урадила у копродукцији са немачким позориштем „Vereinigten Bühnen Bozen” из Болцана у Италији и берлинском трупом „Kула“.

„Идеја о овом гостовању је била наша, али морам да напоменем да смо у реализацији имали велику помоћ од Аустријског културног форума и господина Адријена Фајкса. Такође, желела бих да нагласим да је Хандке, када је чуо да представа гостује у Народном позоришту у Београду, одустао од ауторских права“, казала је Ивана Вујић и напоменула да је ово гостовање  одличан увод у пројекат којим Народно позоришта планира да изведе последњи Хандкеов комад „Још увек олуја“ у преводу Жарка Радаковића, који је превео и „Час кад нисмо знали ништа једни о другима“

Управница је истакла да је бескрајно срећна што Народно позориште сваког месеца успева да доведе представе које су релевантне и значајне за нашу публику.

Такође, додала је да јој је веома драго што ће дан након извођења ове представе, у петак 6. марта, у Народном позоришту, у оквиру програма „Платформа“ који води Ана Kонстантиновић, бити одржана радионица „Луцидно тело", у сарадњи са трупом „Kула“.

Адријен Фајкс је казао да се изузетно радује овом гостовању јер ће на сцени националног театра бити изведен, како је оценио, сјајан комад Петера Хандкеа.

„Морам признати да је у вези са овом сарадњом ишло све веома брзо и ефикасно. Драго ми је што ћемо имати прилику да представимо стваралаштво Петера Хандкеа, али са уметничког, књижевног аспекта, а не само са политичког. Мислим да је то управо један аспект који, када је реч о њему, није овде био довољно заступљен или барем не онолико колико завређује. Представа је веома интересантна, иако се у њој не проговоара ниједна једина реч“, рекао је Фајкс.

Редитељ Роберт Шустер, такође, је изразио задовољство што ће и публика у Србији бити у прилици да погледа овај јединствен комад.

„Малочас сам сазнао да ће ово бити први пут да се на сцени овог предивног позоришта први пут изводити неки комад Петера Хандкеа. Kад сам то чуо, био сам још поноснији, него што сам био. Захваљујем се на топлом пријему и радујемо се нашем наступу пред београдском публиком“, казао је Шустер.

Узбуђење због наступа у Београду није крио ни кореограф Мартин Грубер који је, између осталог, напоменуо да је управници Ивани Вујић, у једној од преписки, скренуо пажњу на ову представу .

„Писао сам Ивани да имамо одличак комад за који верујем да би био изузетно примљен у Београду. Oна је, као што је то њен обичај, веома брзо реаговала, веома брзо добила подршку за ово гостовање и ево нас овде. Радујем се због тога“, истакао је Грубер.

У име управе Градског позоришта Kлагенфурт, новинарима се обратила Петра Пешиген која је захвалила Ивани Вујић на позиву за гостовање у Београду и напоменула да је одлука, да се један овакав комад постави на сцену, од првог тренутка била исправна.

Пешинген је као куриозитет навела податак да је премијера одржана 10. октобра прошле године, на дан када је Петер Хандке добио Нобелову награду за књижевност.

„То је једна сјајна коинциденција, јер ми, наравно, унапред, нисмо могли знати да ће то бити тако. Били смо веома изненађени и срећни због тога“, казала је Петра Пешиген.

Према њеном мишљењу, овај комад, с обзиром на то да се изводи без речи, изузетно је погодан за међународну размену, а то је нешто, како је истакла, што Градско позориште Kлагенфурт, у свом раду, свакако жели да подстиче.

„Ова дивна представа одговара самој природи позоришта, јер сматрам да је позориште место сусрета, а управо су међуљудски сусрети њена централна тема. Мислим да нема бољег текста од овог који успешније, боље и верније одсликава људски живот који се састоји у сусретима. Представа је универзална, има универзални карактер и надам се да ћемо пред београдском публиком успети да покажемо колико човек, као и људи, генерално, могу да постигну када имају храбрости за отворене међусобне сусрете“, указала је Петра Пешиген.

Новинарима су се обратили и сви глумци који су, такође, истакли да им је веома драго што ће наступити у Народном позоришту и да с великим нестрпљењем ишчекују сусрет са београдском публиком.
М.Б.

Инсерт из представе можете погледати ОВДЕ

 

                                                                                        Изводи из критика

 

Хипнотизирајуће вече у позоришту

(…) Иако са сцене пуна два сата не чујемо нити једну једину реч, ова представа је упречатљив пример моћи дидаскалије. Редитељ Роберт Шустер води уз кореографа Мартина Грубера по шест извођачица и извођача са маштовитом реквизитом по празној сцени, омеђеном једном лелујајућов завесом у позадини, тако што даље развија метод Мосхé Фелденкраиса. Ту је Хандкеова изјава из 1992. године пре саме праизведбе схваћена дословно: “Што се дуже гледа, то постаје све више халуцинаторно”. Халуцинаторни утисак се појачава и редоследом секвенци и слика које се смењују у овом калеидоскопу света.

- Michael Cerha 12.10.2019 (Der Standard)

 

Грандиозна премијера Хандкеовог комада поводом Нобелове награде за књижевност– „Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима”:

Ова представа, као моћни визуелни пролаз кроз простор-време, приказује вечни човеков пролазак кроз ток историје и без речи проналази језик који обухвата све оно од егзистенцијалног значаја. (…) У црној минималистички-амбијенталној сцени (Sascha Gross) и испред беле лелујајуће завесе, која измиче сваком приписивању било ког реалног топонима, дванаесточлани ансамбл, поптуно посвећено и средствима физичког театра, у два густа сата без даха (и паузе), игра безбројне слике из људског искуства и живота - затрчано, залутано, завозано – засмејано, заплакано, завриштано и задихано. Глума се у најдословнијем смислу претвара у стихове. (…) Шустерова сензитивна режија као да прати ритам људског пулса, понекад је чврста и гласна, а онда из ње проговара упечатљива тишина, која надопуњује па и нађачава компоновану вишегласну музику и звучну кулису Макса Бауерса; Гросови конгенијални костими обухватају неколико векова и епоха, те подижу Хандкеову визију на још финији ниво. Грандиозно!

- Irina Lino 12.10.2019 (Kronen Zeitung)

(превод са немачког језика :Тања Шљивар