Вести

Опера Гаетана Доницетија „Лучија од Ламермура“, под диригентском управом Дејана Савића, са гостујућим оперским звездама - канадским сопраном Клер Кулен у насловној и италијанским баритоном Албертом Газалеом у улози Енрика, изведена је 12. јуна на Великој сцени поводом Националног дана Сувереног Малтешког Реда, који је и ове године имао хуманитарни карактер.

У тој трагичној опери у три чина, ролу Лучијиног тајног љубавника Едгарда од Ревенсвуда, који је истовремено дугогодишњи непријатељ њеног брата Енрика, певао је тенор Дејан Максимовић, а свештеника Рајмонда бас Иван Томашев.

Улоге су остварили и Дарко Ђорђевић (Артуро), Ивана Живадиновић (Алиса) и Игор Матвејев (Нормано).
У представи је учествовао Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

Пре почетка опере, присутне је пригодним говором поздравио амбасадор Малтешког Реда у Београду Алберто ди Лука.

Део прихода од продатих улазница биће издвојен за хуманитарну акцију "Make a Wish to the Sovereign Order of Malta“, намењену деци и одраслима са физичким и менталним инвалидитетом.

„Лучија од Ламермура“ премијерно је изведена 29. маја 2010. године у режији госта из Енглеске Џона Рамстера.

Сценографију је урадио Борис Максимовић, костиме Марина Вукасовић Меденица, а видео продукцију Петар Антоновић.

Радња опере, која се према либрету догађа око 1700. године, у овој поставци смештена је у 1930. годину, у време великих промена у Шкотској, нарочито по питању положаја жена.
М.Б.

Клер Кулен
Рођена је у Новој Шкотској, Канада. Студирала је певање у Музичкој школи на Менхетну у Њујорку.

Сарађивала је, између осталих, са Ренатом Ското, Мартином Аројо, Пласидом Домингом и Ричардом Бонингом.

Своје улоге тренутно припрема уз помоћ Антонија Манолија. Недавно је певала улогу Ђилде у Вердијевом „Риголету“ у Опери у Тампи, Флорида.

Њене остале запажене улоге су: Сестра Констанца у „Разговорима кармелићанки“, Мизета у „Боемима“, Мејбел у „Гусарима из Пензанса“, Памина у „Чаробној фрули“...

Тумачила је и Хану у новој опери Мартина Бресника „Прича мојих пријатеља“ и г-ђу Винемилер на првом снимку Лето и дим (који је проглашен компакт диском године за 2011, према магазину „Оперске вести“).

Учествовала је у радио емисијама у САД (WQXR) и у Италији (РАИ 3), а снимила је и улогу Мизете за филм „Боеми“, модерну адаптацију Пучинијевих „Боема“.

Алберто Газале

Сма­тра се јед­ним од нај­ве­ћих умет­ни­ка сво­је ге­не­ра­ци­је, са ви­ше од се­дам­де­сет глав­них уло­га на нај­ве­ћим по­зо­ри­шним сце­на­ма све­та и  ши­ро­ким ре­пер­то­а­ром, од Мон­те­вер­ди­ја до Да­ла­пи­ко­ле. За­вр­шио је Му­зич­ки кон­зер­ва­то­ри­јум у Ве­ро­ни, а ди­пло­ми­рао је и књи­жев­ност. Уса­вр­ша­вао се код јед­ног од нај­ве­ћих те­но­ра XX ве­ка, Кар­ла Бер­гон­ци­ја. Ње­гов ме­ђу­на­род­ни де­би – Ре­на­то у опе­ри Бал под ма­ска­ма на отва­ра­њу се­зо­не 1998. у Аре­ни у Ве­ро­ни, отво­рио му је пут ка но­вим ан­га­жма­ни­ма. Ви­ше пу­та је на­сту­пао под ди­ри­гент­ском па­ли­цом Ри­кар­да Му­ти­ја, на сце­ни ми­лан­ске Ска­ле: Мак­бет, Ри­го­ле­то, Тру­ба­дур (отва­ра­ње се­зо­не у го­ди­шњи­ци ро­ђе­ња Вер­ди­ја), Оте­ло. На ис­тој по­зор­ни­ци је три се­зо­не на­сту­пао у Ма­дам Ба­тер­флај и у Да­ла­пи­ко­ле­о­вом Оди­се­ју, по­том у опе­ри Ан­дре Ше­ни­је, а на тур­не­ји у То­ки­ју на­сту­па као члан Ска­ле у опе­ра­ма Ри­го­ле­то, Маг­бет, Оте­ло. Ре­дов­ни је гост Беч­ке др­жав­не опе­ре где на­сту­па у опе­ра­ма Тра­ви­ја­та, На­бу­ко, Моћ суд­би­не, То­ска.

Пе­вао је и на дру­гим зна­чај­ним сце­на­ма, ме­ђу ко­ји­ма су: Кар­не­ги Хол у Њу­јор­ку (Оте­ло, са Кар­лом Бер­гон­ци­јем), Ма­дрид­ској кра­љев­ској опе­ри, опер­ским ку­ћа­ма у Ри­му, Ци­ри­ху, Бер­ли­ну, Бар­се­ло­ни, Тел Ави­ву, Мон­те Кар­лу, Пар­ми, а уче­ство­вао је на пре­сти­жној му­зич­кој ма­ни­фе­ста­ци­ји „Фи­рен­тин­ски му­зич­ки мај“ (Mag­gio Mu­si­ca­le Fi­o­ren­ti­no).

Са­ра­ђи­вао је са зна­чај­ним ди­ри­ген­ти­ма: Ри­кар­дом Ша­и­јем, Џеј­мсом Кон­ло­ном, Зу­би­ном Мех­том, Ри­кар­дом Му­ти­јем, Да­ни­је­лом Оре­ном, Кар­лом Ри­ци­јем, Га­ри­јем Бер­ти­ни­јем, Ро­бер­том Ри­ци­јем Бри­њо­ли­јем...

Ско­ри­ји на­сту­пи: Ка­ва­ле­ри­ја ру­сти­ка­на и Па­ја­ци у Бо­ло­њи, Де­вој­ка са За­па­да у Опе­ри у Мон­те Кар­лу, Гу­сар у Те­а­тру „Вер­ди“ у Тр­сту, Ри­го­ле­то у Ђе­но­ви, Тру­ба­дур у Сао Па­у­лу, Па­ја­ци у Те­а­тру „Пе­тру­це­ли“ у Ба­ри­ју, Аида (у ре­жи­ји Зе­фи­ре­ли­ја) у Аста­ни у Ка­зах­ста­ну, Ати­ла на сце­ни Ба­стиљ­ске опе­ре, На­бу­ко у Тел Ави­ву (ди­ри­гент Да­ни­јел Орен), Аида и На­бу­ко у Ка­ља­ри­ју, Ри­го­ле­то у Те­а­тру „Бе­ли­ни“, Си­мон Бо­ка­не­гра са Кра­љев­ским по­зо­ри­штем из То­ри­на у Хонг Кон­гу; за­тим Ка­ва­ле­ри­ја ру­сти­ка­на у По­зо­ри­шту „Кар­ло Фе­ли­че“ у Ђе­но­ви, на Фе­сти­ва­лу у Ма­че­ра­ти (у ре­жи­ји Алек­сан­дра Та­ле­ви­ја), у По­зо­ри­шту „Му­ха­и­лов­ски“ у Санкт Пе­тер­бур­гу и на Фе­сти­ва­лу „Пу­чи­ни“ у ме­сту То­ре дел Ла­го; Ан­дре Ше­ни­је у Швед­ској кра­љев­ској опе­ри у Сток­хол­му, у По­зо­ри­шту „Кар­ло Фе­ли­че“ у Ђе­но­ви и у Пе­кин­гу...

На­гра­де: Спе­ци­јал­на на­гра­да „Ето­ре Ба­сти­ја­ни­ни“ у Си­је­ни (2012), Оскар у све­ту опе­ре – на Ме­ђу­на­род­ној ма­ни­фе­ста­ци­ји In­ter­na­ti­o­nal  Ope­ra Awards, у ам­фи­те­а­тру у До­хи, Ка­тар (2014).