Премијера, 29. април 2009. / Велика сцена

ИНТЕРВАЛ
Музика Лајко Феликс  
Кореографи Зоран Марковић, Маша Колар  

Сценограф Борис Максимовић 
Костимограф Катарина Грчић  

Премијерна подела:
Сања Нинковић, Тамара Ивановић, Олга Олћан, Милица Јевић, Јовица Бегојев, Никица Крлуч, Милош Кецман, Игор Чупковић, Тамаш Чижмадија

SONGS

Балет за три играча
Кореограф Мауро Бигонцети 
Асистент кореографа Маша Додел 
Музика Хенри Парсел 
Дизајн светла Карло Чери 
Асистент дизајнера светла Ђулија Пасторе
Реализација костима Олга Мрђеновић
Светска премијера: Ређо Емилија, Arena dei Teatri 1997.

Премијерна подела:

АШХЕН АТАЉАНЦ, к.г.
МИЛАН РУС, ДЕЈАН КОЛАРОВ

VIVA LA VIDA!

Mузика Компилација, Различити Аутори 
Кореограф Александар Илић 
Асистент кореографа Лидија Павловић 
Сценограф Борис Максимовић 
Костимограф Олга Мрђеновић
Музички сарадник Василије Ђоковић  
Видео Иван Ковачевић 

Премијерна подела:

Милица Безмаревић, Душанка Ђорђевић, Ана Иванчевић, Бојана Жегарац, Ивана Козомара, Сања Нинковић, Олга Олћан, Јована Несторовска, Светозар Адамовић, Игор Чупковић, Милош Кецман, Милан Рус, Чедомир Радоњић, Горан Станић, Небојша Станковић, Милош Исаиловић, Жељко Гроздановић, Тамаш Чижмадија 

Директор Балета Константин Костјуков
Помоћник директора Балета МИЛОШ ДУЈАКОВИЋ
Репетитори балета Марија Вјештица (Интервал), Марија Милановић (Songs), Паша Мусић (Viva la vida!)
Организатори Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор позорнице Невенко Радиновић
Мајстор тона Тихомир Савић
Видео Дејан Остојић
Инспицијент Бранкица Пљаскић



ИНТЕРВАЛ
Зоран Марковић је инспирацију пронашао у свом најближем окружењу; главна тема је несналажење човека у савременом свету. Овом представом, покушаће да дочара свет особе која већ деценијама није ништа променила у свом окружењу, која и не комуницира са спољашњим светом. Једини извор информација јој је ТВ пријемник и спорадичне посете људи који доносе своје верзије свакодневних догађаја. У представи је изражена релативност протока времена, пред нама се смењују слике различитих карактера, све је врло динамично, иако време уствари стоји.

ЗОРАН МАРКОВИЋ
Школовао се у Балетској школи „Лујо Давичо” у Београду. Добитник је Нагрaде „Benetton” која му обезбеђује стипендију и наставља школовање у Хамбургу код Нојмајера и у Монте Карлу код Безобразове. У дрезденском Балету ангажован је 1993, а солиста постаје 1997. Тамо наступа у балетима Џона Нојмајера, Штефана Тоса, Маца Ека итд. У балетској компанији „Thoss TanzKompanie" у Килу и Хановеру ради као солиста и репетитор. Са лионским Балетом гостује у Азији са представом Кармен, Маца Ека у улози Дон Хозеа. Члан хашког NDT-a  постаје 2006. где сарађује са Килијаном, Еком, Форсајтом, Лајтфутом. У Бризбејну, Есену и Визбадену поставља балете Штефана Тоса. Радионице и балетске вежбе држи у Немачкој, Аустралији, Хрватској и Србији и  наставља каријеру као слободан уметник, кореограф и педагог.


SONGS
У сензуалној и рафинираној игри троје играча у балету Songs, Мауро Бигонцети се окреће једном од својих омиљених композитора, тако блиском његовом сопственом сензибилитету, Хенрију Парселу. Јединствени геније и мајстор изражавања људских страсти, Парсел савременим језиком и темама ванвременског карактера компонује Песме (Songs), по којима је названа и ова кореографија.


МАУРО БИГОНЦЕТИ
Мауро Бигонцети је рођен у Риму. Одмах по завршетку балетског школовања при Опери у Риму, добија професионални ангажман у истој кући. После 10 година рада у римској Опери, 1982/83. се прикључује компанији Атербалето под уметничким руководством Амадеа Амодија, где учествује у целокупном репертоару играјући у бројним балетима Жоржа Баланшина и Леонида Мјасина. Као најзначајнија, истиче се његова сарадња са кореографима као што су Алвин Ејли, Глен Тетли, Вилијам Форсајт и Џенифер Милер. Свој први балет, Sei in movimento, поставља 1990. године, на музику Ј.С. Баха, чиме дебитује у Teatro Sociale у Грасини. По одласку из Атербалета постаје слободни уметник, па у том својству ради кореографије за Балет из Тоскане, Енглески национални балет (Лондон), Национални балет из Марсеја, Штутгартски балет, Немачку оперу из Берлина, Државну оперу у Дрездену, Аргентински балет, Градски балет Сао Паола (Бразил), Балет „Гулбенкијан“ из Лисабона, Државни балет Анкаре, Балет „Капитол“ из Тулуза. Креирао је балете и за бројне италијанске компаније, међу којима су балети миланске Скале, римске Опере, Арене у Верони, Театра „Сан Карло“ у Напуљу. У периоду 1997. до 2007. ангажован је као уметнички директор Атербалета, и током тог периода је оформио потпуно нову трупу, са новим репертоаром. По одласку са места директора остаје и даље главни кореограф Атербалета, гостујући као free lance кореограф у иностранству. Међу његовим најзначајнијим делима за Атербалето су: Songs, Cantata, Rossini Cards, Vespro, Les Noces, WAM, Romeo and Juliet и InCanto. Поред тога, преноси своје балете али и креира нове поставке за Alvin Ailey Dance Theatre (Festa Barocca), New York City Ballet (In Vento, Oltremare и Luce Nascosta), Les Grands Ballets Canadiens (Le Quattro Stagioni), Ballets Jazz de Montreal, те за Државну оперу Хановера, Државну оперу Берлина (Caravaggio), Балет из Базела и друге.


VIVA LA VIDA!
Балет Viva la Vida је плесни омаж људској снази и истрајности, патњи и радости, сузама и смеху.  Иницијалну капислу за представу је дао лични манир и стил мексичке сликарке Фриде Кало која симболизује, односно овековечује све емоције које доживљавамо и испољавамо.  Александар Илић се захваљује Амбасади Мексика, за несебичну подршку коју је пружила у реализацији пројекта.

АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ
Александар Илић се опредељује за уметнички позив већ после основне школе када уписује средњу Mузичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Неколико година касније уписује средњу Bалетску школу „Лујо Давичо“ у Београду. Током балетског школовања започиње балетску каријеру у Народном позоришту у Београду 1997. године. Одмах потом бива ангажован као члан ансамбла. Као играч, интерпретира целокупни репертоар од класичног и неокласичног до савременог балета и 2003. године добија признање Народног позоришта у Београду. После низа солистичких улога, промовисан је у првог солисту 2005. године. За његово уметничко формирање значајан је рад са следећим кореографима: Лидија Пилипенко, Мари-Клод Пјетрагала, Дитмар Сајферт, Сташа Зуровац, Ренато Занела и други. На Фестивалу кореографских минијатура дебитовао је као кореограф, 1999. године, и од тада наставља да истражује поменуту врсту креативног стваралаштва. Године 2008. креира кореографију за представу Чаробни пасуљ у Позоришту „Пинокио” као и појединачне комаде у оквиру маркетиншког програма Народног позоришта у Београду. Његове кореографије су биле приказиване и награђиване у Србији и региону. Дипломирао је на Факултету за медије и комуникације.