Вести

Испраћај за кремацију првакa Драме Народног позоришта у Београду и некадашњег управника Предрага Ејдуса биће обављен у суботу 6. октобра у 16 часова на Новом гробљу у Београду.

Породица ће примати саучешће од 15,30 у капели за кремцију.

Један од најбољих српских глумаца, кога су колеге обожавале, а публика и критика веома ценили, рођен је 24. јула 1947 године у Београду.

Завршио је 14. Београдску гимназију, а глуму на Академији за позориште, филм и телевизију уписао је у класи професорке Огњенке Милићевић код које је студирао прве две године. На трећој години професор му је био Предраг Бајчетић, а дипломирао је 1972. године у класи професора Миленка Маричића.

Током дуге и веома успешне каријере одиграо је око 200 позоришних улога.

Своје упечатљиве креације остваривао је на сценама широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској...

У његова антологијска позоришна остварења убрајају се ликови Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Алексеја Фјодоровича Карамазова, Салијерија, Игњаца Глембаја, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Лазе Дунђерског, Фауста, Шајлока, Дагија, Гавриловића, Шабељског...

У сећању бројних љубитеља позоришта свакако ће остати упамћен и по маестралном тумачењу Кир Јање, насловног лика истоимене Стеријине комедије кога је непрекидно играо од премијере 25. децембра 1992. године. Последњи, 237. пут, одиграо је Кир Јању 21. априла ове године.

Као куриозитет, остаће забележено и да је ролу Бернарда Драха, у представи "Шовинистичка фарса", по тексту Радослава Павловића, у режији Егона Савина, одиграо чак 1800 пута.

Такође, био је успешан и у другим медијима - снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија.

У периоду од 1962. до 1968. године био је члан аматерског позоришта „Дадов“.

Одмах после дипломирања, постао је члан Народног позоришта у Београду. Ту је провео пуне две деценије, а потом је током 1993. године одлучио да пређе у Југословенско драмско позориште.

Међутим, после 13 година, поново се враћа у Национални театар у којем је, у периоду од 23. децембра 2007. до 11. марта 2009. обављао и функцију управника.

Кратко време, почетком деведесетих, био је и вршилац дужности директора Драме Народног позоришта.

Ејдус је пре десет година, 2008, добио "Добричин прстен" - највеће признање које се у Србији додељује позоришним глумцима и глумицама за животно дело, односно целокупно позоришно глумачко остварење.

Ове године добио је још две награде за животно дело - Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе и Награду за животно дело „Златни ћуран“.

Тим поводом, у Музеју Народног позоришта у Београду, 28. марта била је отворена изложба „Предраг Ејдус – чаробњак сцене“, ауторке Мирјане Одавић.

До 19. маја, бројни посетиоци, осим фотографија из разних позоришних представа, могли су да виде и Ејдусов портрет (рад академског сликара и професора Чедомира Васића), монографију коју је објавило Удружење драмских уметника Србије, као и неке од укупно 46. награда које је добио током блиставе каријере попут Добричиног прстена, Нушићеве награде за животно дело, Награде „Раша Плаовић“, „Златног ћурана“, Награде „Миливоје Живановић“, Статуете „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији...

У периоду од 1985. до 1989. године био је председник Удружења драмских уметника Србије.

Паралелно са глумом, више од деценију и по бавиo се успешно и педагошким радом на Академији уметности у Београду.

Предраг Ејдус је преминуо у Београду 28. септембра у 71. години, после дуге и тешке болести.
М.Б.