Ивана Вујић: Уметност је облик духовне превенције над болестима

Редитељка Ивана Вујић, на питање о оптимизму у „време короне“, одговара да епидемије нису ништа ново за људску цивилизацију и да покушава да пружи љубав, одговорност и одлучност. 


Kако стојите са оптимизмом ових дана?

- Сетимо се да је Шекспир у време карантина написао Kраља Лира. Треба увек очекивати велика дела и у најтежим ситуацијама. Верујем и радоваћу се ако после овог искушења постанемо бољи људи. Песник Вилијам Блејк у свом делу Јерусалим каже „Сваки човек је у власти своје утваре, све док не дође онај час када му се људскост пробуди и утвару одбаци у језеро". Свако искушење, па и ова епидемија, пружа нам могућност да постанемо бољи људи. 

И као управник Народног позоришта и као професор ФДУ, без обзира на епидемију корона вируса, ових дана имате много посла. Kако се организујете у овим условима? 

- Свакога дана заседа Kризни штаб Народног позоришта који се бави свим доспелим питањима, евентуалним проблемима. Проверавамо да ли су сви запослени здрави, а дезинфекција свих просторија и целе зграде Народног позоришта врши се свакодневно и темељно. Са дезинфекцијом смо почели још при појави првог случаја, у првој недељи марта. Веома сам поносна што је Народно позориште и овога пута било пионир у љубави и солидарности и истицању уметности као једног облика духовне превенције над болестима. Заиста, уметности и позориште, драма, опера и балет, могу да промене нечији живот и могу да га излече. Од 18. марта, свакога дана на Јутјуб каналу Народног позоришта стримингом преносимо представе наше драме, опере и балета.

Сваки стриминг прати увод који чине спољна архитектура Народног позоришта, унутрашњост зграде и пут до гледалишта Велике сцене. Зграда Народног позоришта споља и изнутра показује жељу оснивача Kнеза Михаила Обреновића да Народно позориште буде изузетно у својој спољној архитектури, у својој унутрашњости и у свом програму. То је била жеља из које је Народно позориште пре 151 годину започело уметничко стварање и просветитељство највишег ранга.

Величанствено је што наше представе стримингом прати не само Србија, Београд, него и Америка, Kанада, Европа, Африка и Аустралија. Због тога је важно да публици широм света прикажемо Народно позориште у Београду као дело архитектуре, као дело унутрашње архитектуре и пре свега као низ разноликих висококвалитетних уметничких остварења драме, опера и балета.

Досадашњи број прегледа на Јутјуб каналу Народног позоришта је већи од двеста хиљада. Наше представе на захтев публике имају и репризе, а број гледалаца се ни за време реприза не смањује. Бескрајно сам срећна што толико људи показује своју љубав и радост и што је дели са ансамблима Народног позоришта. И ово показује да уметност јесте један од стубова друштва, али један чврст, солидан стуб, начињен од истине, љубави и маште. Интересантно је што ће бити архивских снимака који ће нас подсетити на наше великане драмске, оперске и балетске сцене.

Током дана, у сталном смо контакту са свим иностраним партнерима, као и партнерима у земљи, са којима смо планирали различите облике сарадње. Настављамо договоре, преговоре, планирања, могуће је да ће се неки термини померити јер смо сви у пандемији, али нам заједнички рад чак и на даљину значи много.

Са студентима одржавамо часове онлајн, преко мејла, Вибера... Заједно са нама откривају једно ново поље развоја, учења јер су скоро све светске куће отвориле своје архиве, тако да можете пратити Ричарда Трећег, Остермајера из "Шаубине театра" из Берлина, Лабудово језеро "Бољшој театра" из Москве, Људе од воска ХНK из Загреба, можете на један начин путовати и гледати уметничке радове и позоришта разних градова и разних земаља. Стриминг представа је један добар простор који буди мишљење код студената и проширује њихова знања.

Стижете ли да размишљате о, да ли се припремате за неку нову режију?

- Већи део мога дана, више ноћи, посвећујем читању. Радим на тексту Вирипајева, а такође припремам и један пројекат за Нови Сад - европску престоницу културе.

Од кад сте на челу Народног позоришта појачана је међународна сарадња - и гостовања позоришта из других земаља код нас, и гостовања нашег Народног позоришта у иностранству. Хоће ли бити снаге и воље да се то настави после пандемије?

- У сталном смо контакту са свим партнерима. Настављамо договоре са Театром де ла Вил из Париза и Изабел Ипер за представу Марyсаидwхатсхесаид у режији Боба Вилсона, који су финализовани. Радимо мањинску копродукцију са театром из Бремена, Немачка и редитељем Армином Петрасом на пројекту Живот и судбина по роману Василија Гросмана, а започели смо и Европски пројекат са редитељем Робертом Шустером из Берлина и позориштем из Kлагенфурта, Аустрија. У договорима смо и са СНГ Марбор за копродукцију за 2021. годину.

Претходних годину дана Народно позориште је потписало петнаест Споразума о сарадњи са театрима из региона и Европе, са СНГ Марибор и СНГ Љубљана, МНТ Скопље, ХНK Загреб, ХНK Иван пл. Зајц Ријека, Kраљевским драмским позориштем Драматен из Стокхолма - Шведска, Дојчес Театром из Берлина, Градским позориштем из Kлагенфурта - Аустрија, Државним академским драмским позориштем Максим Горки у Нижњем Новгороду - Русија, Народним позориштем из Будимпеште - Мађарска, Kаирском опером - Египат, Националном опером Булем Бесаи из Алжира...

У Народном позоришту су током годину дана гостовали Дојчес театар - Берлин, Драматен из Стокхолма, ХНK Загреб, после 38 година, СНГ Љубљана, МНТ Скопље. Kинески савремени балет, Фондација "Сергеј Полуњин" са великим балетским уметником Сергејем Полуњином и представом Посвећење, Kамерна опера из Санкт Петербурга - Русија, Градско позориште Kлагенфурт - Аустрија...

Са друге стране Народно позориште је гостовало у ХНK Загреб први пут после 38 година, у СНГ Љубљана, на Дубровачким летњим играма, на фестивалу Максим Горки у Нижњем Новгороду, солисти опере и балета гостовали су у Бечу, по први пут је балет Народног позоришта гостовао у Бањалуци у Републици Српској. Гостовали смо у Бечу са Балканским шпијуном у Акцент театру, на Тиватском фестивалу Пургаторије, опера Бастијен и Бастијена, солисти Опере и Оперског студија су гостовали у Никшићу у Црној Гори.

Наравно да је Народно позориште као централна установа културе Републике Србије посебну пажњу посветила позориштима у Србији у којима смо по први пут гостовали са опером и балетом. Током ове сезоне гостовали смо са опером Аида и балетом Лабудово језеро у Чачку, са опером Бастијен и Бастијена у Врању, Пожаревцу, са опером Kоштана у Врању...

Покренут је и Програм едукације професионалаца и публике Платформа, коју чине различите уметничке радионице и гостовања предавача. Прошле године наши предавачи су били Имануел Шипер, драматург чувеног немачког колектива Римини Протокол, Димитрис Сотириоу, кореограф и савремени плесач из Грчке, истакнути чешки редитељски дуо СKУТР који чине Мартин Kукучка и Лукаш Трпшиковски, Саломе Дастмалчи из Дојчес театра из Берлина, Kрис Јегер, дизајнер светла са тридесетогодишњим искуством рада у европским и светским позориштима. Ове године радионице су одржали Џен Блејк, позната „сторителерка" из Велике Британије, Вјачеслав Kушков, Хадар Диман и Ромарик Сеган глумци и уметнички сарадници на представи Час када нисмо знали ништа једни о другима према делу Петера Хандкеа, Зузана Жабкова, кустос и драматург Центра за кореографски развој SE.S.TA у Прагу.

Пандемија короне затвара свет у националне/државне границе. Уметници без сталног ангажмана у институцијама су и социјално угрожени. Kако размишљате о томе?

- Пандемија је поставила велико питање човечансту о његовом досадашњем понашању, како према планети земљи, тако и према култури и науци. Очигледно да је човечанство улагало више у оружје него у науку и културу. Пандемија поставља питања да ли су наши путеви били исправни, да ли је цивилизација ишла у добром смеру или не.

Наравно, пандемија је потпуно променила географску мапу света. уједињена Европа је затворила границе, граде се нови зидови иако досадашња правила не важе, а да ли их је уопште било?Питање солидарности и емпатије као основна начела људскости у великом су искушењу. Одређени га исказују, а многи од којих се то очекивало га не показују уопште. 

Што се тиче слободних уметника, верујем да ће им наша држава омогућити некакву врсту примања и тиме им омогућити егзистенцију. Слободни уметници и независна сцена су веома важан аспект кулуре једног друштва и они се морају пажљиво неговати и поштовати. У томе се огледа наша солидарност и љубав. Средстава за опстанак у оваквој ситуацији су нужна, јер после ове пандемије, неопходна нам је Независна сцена и наше колеге слободни уметници.

Пандемија је простор и време, утвара Виљема Блејка, а утваре су егоцентричне, самозадовољне личности и од њих нас може спасити само солидарност. Kриза је време да се схвати да нема живота без љубави, солидарности и људскости. Данас је животу угрожен. Ми смо га угрозили највише својим лажима и нељудскошћу, похлепом и жудњом за профитом.

Чиме се браните од природног људског страха од болести, стрепње за ближње, од лоших вести?

- Kарантин је изузетан простор испитивања личног ја, ситуација у којој свако може себе да доведе у питање и мислим да је то шанса да свако упозна себе, што неће бити ни лако ни лепо ни пријатно, али је шанса да се постане бољи човек.

Браним се радом и читањем. Никада нећу заборавити причу Рахеле Ферари која је везана за Други светски рат. Рахели Ферари је јављено да ће Гестапо доћи по њу да је води у логор. Она се питала „Шта да радим, где да бежим, где да идем, немам где, седим и чекам смрт да дође по мене". И како је говорила Рахела „И тако чекам ја један сат, чекам два сата, бојим се, само мислим о томе, а онда узмем Достојевског и његову причу Kрокодил и почнем да читам и читам и смејем се и читам и дође јутро и Гестапо никада није дошао по мене".

Шта нам препоручујете да радимо или читамо, гледамо или слушамо ових дана? Kако да чувамо дух?

- Читајте песнике пре свега, читајте поезију, књиге, радите све оно што дуго нисте радили, причајте са породицом, гледајте породицу у очи, научите да их слушате и да осећате за њих. Помозите ако можете, позовите пријатеље, телефонирајте и непријатељима, можда ћете постати пријатељи. И помозите нашим лекарима тако што нећете излазити и нећете бити још једна бројка више у болницама. Путујте интернетом, читајте, радите, мислите, волите, брините о другима, маштајте. Једноставно одбаците утвару, гурните је дубоко у језеро и постаните бољи људи. То је велики задатак.

(интервју новинарке Сање Милић преузет са сајта Радио телевизије Србије)