Извођењем „Кавалерије рустикане“ дириговао гост из Италије Алберто Веронеси, мецосопран Жељка Здјелар дебитовала у улози Сантуце

Једночином опером Пјетра Маскањија „Кавалерија рустикана“, изведеној 20. априла на Великој сцени, дириговао је гост из Италије Алберто Веронеси, који је у последње време чест и радо виђен гост Опере Народног позоришта. 

У улози Сантуце дебитовала је мецосопран Жељка Здјелар, ролу младог сељака Туридуа певао је тенор Душан Плазинић, а кочијаша Алфија - баритон Александар Стаматовић. 

Улоге су оставрили и Дубравка Филиповић (Мама Лучија) и Ивана Живадиновић (Лола). 

У представи је учествовао Оркестар и Хор Опере Народног позоришта.

Концертмајстор је била Едит Македонска, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

„Кавалерија рустикана“, за коју су либрето према Вергију написали Тађони-Тоцети и Менаски, премијерно је изведена 21. јануара 2006. године, а режију Ивана Стефанутија пренео је Матео Мацони.

Ова опере праизведена 1895. године, а чија се радња одвија у селу на Сицилији, крајем 19. века, донела је „праву” и ”уверљиву“ -  истиниту причу из народа, о сицилијанским сељацима и тако утрла пут новом правцу у оперском стваралаштву под називом веризам. 

Маестро Веронеси био је гост Опере Народног позоришта и 24. априла, када је дириговао извођењем Вердијевог "Трубадура".
М.Б. 

Алберто Веронеси (Alberto Veronesi)
Рођен је у Милану, где је и дипломирао клавир, компоновање и дириговање на Конзерваторијуму „Верди“. Током студија је основао Оркестар „Гвидо Кантели“, који и сада ради при Конзерваторијуму.

Био је уметнички и музички директор Фестивала „Пучини“ у Торе дел Лагу (1998), стални уметнички и музички директор Сицилијанског симфонијског оркестра Палерма (2001–11), уметнички директор Филхармонијског оркестра Театра у Болоњи (2008), стални музички директор Фондације „Петрућели“ у Барију (од 2011), музички директор Оперског оркестра Њујорка (2011–16), први „западњак“ на месту уметничког директора и музичког директора Опере Великог театра Тианјина у Кини (2012–16).

Дириговао је познатим оркестрима, као што су: Бечка филхармонија, „Мађо музикале“ у Фиренци, Оркестар Театра Ла Фениче у Венецији, Немачки оперски оркестар у Берлину, Оркестар Театра „Моне“ у Бриселу, Оркестар Академије „Санта Ћећилија“ у Риму, Филхармонијски оркестар Театра у Болоњи и Оркестар Театра „Сан Карло“ у Напуљу.

Значајни наступи (избор): Ускршњи фестивал у Салцбургу и прослава Дана Свете Ћећилије на Фестивалу „Фирентински музички мај“ (са Оркестром „Гвидо Кантели“); Кавалерија рустикана и La Navarraise у Карнеги холу (2010);  светска премијера опере Фабија Вакија Lo Stesso Mare у Барију (2011); концерт са Оркестром Фондације „Петрућели“ у Линколновом центру (2011, поводом прославе 150 година постојања италијанске заједнице и прославе Колумбовог дана); светска премијера Мамели, Леонкавала, у Театру „Виторио Емануеле II“ (2011); Андре Шеније у Њујорку, у Дворани „Ејвери Фишер“, са Робертом Алањом у насловној улози и са више од 3000 извођача (2013); Тоска на Фестивалу „Пучини“ (2013)...

Званични је диригент немачке издавачке куће „Грамофон“, у оквиру које негује репертоар XIX и почетка XX века. У оквиру пројекта „Веризам“, од  2006. је снимио: продужену верзију Пучинијеве опере Едгар са Пласидом Домингом, албум Повратак Пучинија са Бечком филхармонијом (Доминго и Виолета Урман), „живо“ извођење Пријатеља Фрица у Опери у Берлину (Ангела Георгију и Роберт Алања), La Nuit de Ma са Оркестром болоњског театра (Доминго и Ланг Ланг), оперу Медичи (Данијела Деси и Доминго), Федору са Оркестром ла Монеа (Доминго и Ангела Георгију).

Добитник је Награде „Абиати“ италијанског Удружења музичких критичара, за продукцију Боема (2003).

Прочитајте још вести