КЛАСИЧНИ БАЛЕТ БАЈАДЕРА ПРЕМИЈЕРНО ИЗВЕДЕН НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Класични балет у три чина “Бајадера” на музику Лудвига Минкуса, по либрету Маријуса Петипа и у кореографској поставци Габријеле Комлеве, премијерно је изведен 19. маја на Великој сцени.

Премијера је, уједно, била и прво извођење овог класичног балетског дела у целини, од оснивања нашег Балета. Наиме, пре две деценије, 1991. године, под насловом "Снови" играна је сцена из “Бајадере”, у кореографској поставци Ларисе Шатилове. Балет "Бајадера" је дело које на свом репертоару негује свака респектабилна балетска компанија у свету тако да његова поставка на сцени Нараодног позоришта, по први пут у интегралној верзији, представља велики и значајан подухват. Праизвођење овог балета било је далеке 1877. године у Маријинском Театру у Санкт Петерсбургу. Чувени кореограф Мариус Петипа је градио своју кореографију под јаким утицајима романтизма, користећи естетику класике.
То се посебно огледа у томе што је своју поставку засновао на класичној индијској литератури, односно радњу је сместио у потпуно егзотично окружење што је једна од карактеристика доба романтизма. Претпоставка је да је инспирацију за "Краљевство Сенки" (чувени "бели" чин балета "Бајадера") пронашао у илустрацијама француског уметника Густава Дореа које је радио за Дантеов "Рај". "Краљевство Сенки" је посебно значајно јер у њему до изражаја долази класична играчка техника, тако да представља велики изазов за играче, а и сматра се претечом "белих" чинова "Лабудовог језера" и Фокинових Силфида.
Раскошна орјентална бајка о слободној, лепој девојци Никији, дворској плесачици, бајадери, која своју лепоту не мора да сакрива пред погледима мушкараца из богатих индијских касти, несрећно заљубљена у ратника Солора, коме је намењена Гамзати, кћи моћног раџе, атрактивни плес, костими, моћна сценографија стилизованих орјенталних грађевина и  изванредно добро изведена музика, одушевили су у препуној сали љубитеље класичног балета.
Комлева, некадашња примабалерина светски признатог Киров балета, а данас истакнути балет мајстор и балетски педагог, окупила је целокупни ансамбл Балета на челу са истакнутим солистима које је у улози Никије предводила првакиња Балета Народног позоришту у Београду Мила Драгичевић.
У подели су били и Јовица Бегојев (Солор, ратник краљевске касте), Тамара Ивановић (Гамзати, кћи раџе Дугманте), Денис Касаткин (Велики Браман, свештеник), Милош Кецман (Магдавеја, главни факир), Стеван Хаџи – Славковић (Раџа Дугманта, владар), Божин Павловски (Толорагва, Солоров пријатељ, ратник), Тамара Антонијевић (Аја, Гамзатина слушкиња), Игор Пастор (Златни бог)...
Оркестром је дириговао Ђорђе Павловић, сценографију је урадио Борис Максимовић, а костиме је креирала Олга Мрђеновић.
М.Б.