Вести

Комеморативни скуп поводом смрти првакиње Народног позоришта у пензији Ксеније Јовановић одржан је у среду 5. децембра на Сцени "Раша Плаовић".

Присутнима у публици, међу којом су били  министар културе Републике Србије Братислав Петковић, в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић, председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница и друге јавне личности, првa се обратила директорка Драме Молина Удовички Фотез која је подсетила да је Ксенија Јовановић управо на овој сцени 6. новембра одиграла своју последњу улогу - Мајку Пинторовића у комаду Љубомира Симовића "Хасанагиница" у режији Јагоша Марковића.
- У дугој историји Народног позоришта, која траје готово век и по, Ксенија Јовановић је сигурно била једна од најзначајнијих глумица. Госпођа глумица Ксенија Јовановић, за мене лично, а верујем и за многе колеге, била је уметнички и етички стуб Драме Народног позоришта - рекла је она и позвала све присутне да минутом ћутања одају последњу пошту Ксенији Јовановић која је преминула 1. децембра у Београду, у 84. години.
Редитељ Јагош Марковић је истакао да ће нам после Ксенијиног одласка остати сећања "стварна као живот сам, а остаће и њена уметност".
- Ксенија је у свему била другачија од наше свакодневице. Узвишена и праведна, отмена и драгоцена, вечна а људски топла и пуна саосећања, нежна а јака, рањива, а стамена - оценио је Марковић и додао да верује да ће Ксенија отићи "у лепши и бољи свет, јер она то заслужује".
Првакиња Народног позоришта у Београду Радмила Живковић, која је са Ксенијом играла у бројним представама, рекла је да је са њом била не само колегиница, него и другарица.
- Она је и девојчица, и велика уметница, и госпођа... За мене је страшан осећај да Ксеније више нема. Волела ме је и поштовала исто онолико колико сам ја њу волела и поштовала. Надам се да ће будуће генерације све оно велико и лепо што је Ксенија имала у себи, негде сачувати. То је обавеза наше професије. Хвала јој за све што је учинила за позориште и за људскост у позоришту и међу људима уопште - рекла је госпођа Живковић.
Глумац Ненад Стојменовић прочитао је песму позоришног критичара Буце Мирковића посвећену Ксенији Јовановић, као и писмо драмске списатељице и редитељке Виде Огњеновић у којем је, између осталог, написала да са њеним одласком "одлази и огромна поворка одлично одиграних великих улога".
- Свака представа у којој је она играла, била је за њен уметнички удео у њој озбиљнија. Стаменом дамском појавом увеличавала је карактере трагичних краљица и хероина наше и светске класике. А, опет, умела је да се смањи и стањи до промашених губитница и слаботиња, као и да љупко танцује и шармира као луцкаста фарсична комичарска фигура. Никад, ни у чему, није бирала лакши начин игре. Свака је њена одиграна улога била промишљено и супериорно саздано уметничко дело - написала је Вида Огњеновић.
Глумица Ружица Сокић је подсетила да је Ксенија, њој и бројним њеним колегиницама на почетку каријере, као и касније, увек била "узор у свему - увек дама, и на позорници и у животу".
Према њеним речима, Ксенија је поседовала квалитете који су у овом данашњем времену веома ретки.
- Била је топао човек. Нема особе коме није пружила руку. Била је увек спремна да помогне у тешким тренуцима - присетила се Сокићева и нагласила да је и њој једном приликом "помогла као да смо рођене сестре, а биле смо само колегинице".
Позоришна и радио редитељка Нађа Јањетовић рекла је да је за Ксенију везује "више од три деценије искреног, дубоког и правог пријатељства које је трајало до њеног последњег дана".
- Својом дивном личношћу и својом уметношћу, обогатила је моје стваралаштво, а што је много важније и мој живот - истакла је Нађа Јањетовић и прочитала свој текст "О уметности радиофоније Ксеније Јовановић" који је објављен у монографији објављеној поводом доделе Награде "Добричин прстен" Ксенији Јовановић 23. децембра 2007. године.
Глумац Иван Николић је казао да га за Ксенију везују године пријатељства "правог и дубоког" и нагласио да на основу тога може одговорно да тврди колико је Ксенија била велики човек.
- Колика је била глумица и дама, то сви знамо. Али, човек је била, заиста, велики. Ваљда, без тога не може ни прво, ни друго. Гајила је дубоки осећај емпатије према свима који су били у невољи. Тај дубоки осећај емпатије и алтруизма, водио ју је кроз живот. Ксенија није имала ни трунку малограђанштине. Била је прави космополита - оценио је Николић.
Глумица Вања Ејдус казала је да је са Ксенијом играла само у једној представи, а та сарадња - у "Хасанагиници", трајала је пуних 11 година.
- У последњих неколико представа, иако је већ била јако лоше, држала се као краљица. Глумила је као краљица. Осећала сам њену слабост у телу, али је у гласу и глави била веома моћна. Увек смо делиле гардеробу. Иза снажне и строге Ксеније, крила се емотивна и пажљива Ксенија, топла, увек дотерана и достојанствена, до последњег дана - рекла је Вања Ејдус.
Испраћај за кремацију првакиње београдског Народног позоришта у пензији Ксеније Јовановић, обављен je истог дана на Новом гробљу у Београду.
М.Б.