Вести

Концерт поводом прославе 50 година уметничког и 25 година педагошког рада професорке Радмиле Смиљанић, некадашње првакиње Опере Народног позоришта у Београду, биће одржан у суботу 3. марта (20,00) на Великој сцени.

У оквиру програма, уз Оркестар Опере Народног позоришта, под диригентском управом Дејана Савића, наступиће некадашњи ученици професорке Смиљанић - Снежана Савичић Секулић, Милијана Николић, Дејан Максимовић, Никола Мијаиловић, Александра Стаменковић, Сава Вемић, Михаило Шљивић, Маријана Шовран, Бранислава Подрумац, Дуња Симић, Ива Мрвош и Алекса Васић.  

Примадона Смиљанић, сопран, рођена је у Бањалуци. Нижу музичку школу завршила је у родном граду, а затим уписује и средњу музичку школу коју ће касније завршити у Београду, у класи професорке Бисерке Цвејић. Музичку академију у Љубљани, уписала је 1959. у класи професора Јулија Бетета. После његове смрти, одлучила је да студије настави у Сарајеву, где је касније, 1965. и дипломирала у класи професорке Бруне Шпилер. 

Дипломирала је с представом Јакова Готовца „Еро с онога свијета“, а захваљујући изванредном тумачењу Ђуле, добила је трогодишњи ангажман у Сарајевској опери.

Та улога „уводи“ је у први сопрански фах, а потом следе још захтевније роле – Леонора у Вердијевом Трубадуру, Тоска у истоименој опери Ђакома Пучинија и свакако Катарина Измајлова у истоименој опери Дмитрија Шостаковича.

О тој улози, критичар словеначког „Дела“ Данило Швара је написао да је Смиљанићева „ својим лепим, пуним висинама, сигурно постављеним гласом који ће се временом развијати, своју улогу певачки донела тако да је можемо лако убројити међу наше најбоље певачице”.

Већ 1967. године, диригент Оскар Данон позвао је Радмилу Смиљанић да са екипом београдских солиста на гостовању у Барселони тумачи партију Фатаморгане у опери Сергеја Прокофјева „Заљубљен у три наранџе“ и улогу Лизе у „Пиковој дами“.

После овог гостовања уследио је позив из Народног позоришта у Београду и деби 3. марта 1968. године у улози Леоноре, у Вердијевом „Трубадуру“. Недуго после тога, 1. септембра, исте године, уследио је и стални ангажман у Народном позоришту у Београду. 

Према њеном мишљењу, указану шансу је искористила „на најбољи могући начин”, али је и истакла да је имала одређену дозу среће да пева велике улоге, јер су тадашње велике звезде Опере Народног позоришта у Београду, пре свих Милка Стојановић и Радмила Бакочевић, веома често наступале у иностранству.

Поред гласовних могућности и беспрекорне технике, њену каријеру обележиле су и врхунске глумачке креације. Главне улоге тумачила је и у „Аиди“ (Аида), „Отелу“ (Дездемона), „Балу под маскама“ (Амелија), „Боемима“ (Мими), „Турандот“ (Лиу), „Мадам Батерфлај“ (Ћо Ћо Сан), „Дон Ђованију“ (Дона Ана), „Фигаровој женидби“ (Грофица), „Евгенију Оњегину“ (Татјана), „Проданој невести“ (Маренка), „Летећем Холанђанину“ (Сента), „Отаџбини“ (Анђа)...

 Наступала је са  великанима оперске сцене као што су Марио  дел Монако, Пласидо Доминго, Мирослав Чангаловић, Хозе Карерас, Ђузепе ди Стефано, Бисерка Цвејић, Марта Медл..

Радила је и као професор, најпре на Музичкој академији у Сарајеву, а потом, у статусу доцента, на Факултету музичке уметности у Београду.
М.Б.