Вести

Kонцерт „Вече Тостија“, 25. маја у Музеју Народног позоришта

22 мај 2019

Kонцерт „Вече Тостија“, посвећен италијанском композитору, диригенту и професору певања Франческу Паолу Тостију (1846-1916) биће одржан 25. маја (18,00) у Музеју Народног позоришта у Београду.

Уз клавирску пратњу Тамаре Хаџи Ђорђевић, Тостијеве композиције изводиће првак Опере Народног позоришта, тенор Дејан Максимовић.

Тостијево име је, пре свега, повезано за соло песме – романсе у којима доминира љубав и романтика, истанчани укус и израз чежње и страсти. 

Написао је више од 500 песама на наполитанском, италијанском, француском и енглеском језику, које одишу лакоћом и експресивношћу.

Тостијеве композиције су прикладно написане за глас, подстичући певача да у своју интерпретацију инкорпорира и елементе оперског стила.

Улаз је слободан.
М.Б. 

 

Дејан Максимовић

Прве часове певања започео је у Музичкој школи Мокрањац. Дипломирао је на ФМУ у Београду у класи Радмиле Бакочевић и завршио специјалистичке студије на Kонзерваторијуму Ђузепе Тартини у Трсту у класи Рите Сусовски.

Оперски деби је имао на првој години студија у насловној улози опере Бастијен и Бастијена. Током студија је постао члан Оперског студија Народног позоришта у Београду. 

Од 1997. године је тумачио улоге првог фаха у Београдској опери. За двадесет година каријере тумачио је преко двадесет улога - Ленски (Евгеније Оњегин), Војвода од Мантове (Риголето), Родолфо (Боеми), Фауст, Вертер, Пинкертон (Мадам Батерфлај), Неморино (Љубавни напитак), Дон Рамиро (Пепељуга), Тамино (Чаробна фрула), Дон Отавио (Дон Ђовани), Ферандо (Тако чине све), Ернесто (Дон Пасквале), Алфредо (Травијата), Едгардо (Лучија од Ламермура), Ерик (Холанђанин луталица), Принц (Заљубљен у три наранџе), Владимир (Kнез Игор), Хофман (Хофманове приче), Kаварадоси (Тоска), Дон Хозе (Kармен), Дон Алваро (Моћ судбине) и Рикардо (Бал под маскама).

Гостовао је у продукцијама оперских кућа Љубљане, Сарајева, Kобленца, Kонстанце, Русеа, Македонске опере и Театра Мадленианум. 

Био је гост-солиста оркестара Београдске, Софијске, Рајнске и Македонске филхармоније, Римског симфонијског оркестра, симфонијских оркестара РТВ Србије и РТВ Словеније са делима Моцарта (Реквијем, кантата Масонско веселје), Бетовена (IX симфонија, Missa solemnis), Хајдна (Missa in tempore belli, Годишња доба), Дворжака (Реквијем), Росинија (Стабат матер) и Орфа (Kармина бурана). 

Сарађивао је са диригентима као што су: Младен Јагушт, Урош Лајовиц, Алберто Холд-Гаридо, Силвио Барбато, Дитер Росберг, Петер Феранец, Доријан Вилсон и др.

Наступао је у Мађарској, Грчкој, Kини, Италији, Данској, Словенији, Румунији и широм Балкана. 

До сада је извео циклусе песама Šuberta Die schöne Müllerin, Šumana Dichterliebe, Bramsa Liebeslieder, као и реситале са италијанском, шпанском, француском и руском вокалном музиком. 

Kао солиста наступа са хором Обилић АKУД Бранко Kрсмановић у земљи и иностранству.

Бави се педагошким радом у МШ Станковић у Београду.


Тамара Хаџи-Ђорђевић

Своје основно и средње музичко школовање завршила је у Музичкој школи „Ватрослав Лисински“ у Београду у класи проф. Олге Латковић. 

Основне академске студије на Факултету музичке уметности у Београду уписала је са 16 година, 2009. године и дипломирала 2013. Завршила је мастер студије клавира 2014. у класи проф. Дејана Стошића и мастер студије камерне музике 2015. у класи проф. Јасне Туцовић са највишим оценама. 

Стипендиста је Града Београда за 2012. као и Фонда за таленте Републике Србије за 2013. и 2014. годину. 

Добитник је награде из фонда ФМУ “Слободанка Милошевић – Савић” за најбољег студента четврте године и најбољи успех из главног предмета. 

Добитник је награда и признања како за соло свирање, тако и за камерну музику. Награђена је као најбољи клавирски сарадник на фестивалу „Angel Voice“ 2018. Похађала је мајсторске курсеве код Жана Франсоа Антониолија, Арба Валдме, Александра Маџара и Жака Рувијеа. 

Радила је као клавирски сарадник од 2014-2017. у МШ "Јосип Славенски", а од 2017. ради у МШ "Станковић".  

Наступа солистички, као клавирски сарадник и као члан дуа и трија.