Вести

Угледни италијански маестро и културни радник Алберто Веронези, дириговао је 1. новембра извођењем Пучинијеве опере „Боеми“ у којој је, у улози Мими, дебитовала сопран Невена Бриџин.

У том ремек-делу оперске уметности, чији су либрето према роману „Слике из живота боема" Анрија Миржеа написали Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза, страственог песника Родолфа тумачио је тенор Дејан Максимовић, улогу сликара Марсела певао је баритон Владимир Андрић, музичара Шонара баритон Љубодраг Беговић, филозофа Колина бас Вук Матић, док је певачицу Мизету дочарала сопран Иванка Раковић Крстоношић.

У овој опери у четири чина, у којој је реч о сиромашним уметницима и студентима, о обичним људима и њиховим љубавима и страстима, љубомори, али и свакодневном тешком животу у једном боемском кварту, улоге су остварили и Михаило Шљивић (Беноа), Ђорђе Томић (Алсиндор), Слободан Живковић (Парпињол) и Предраг Глигорић (Цариник).

У представи је учествовао Оркестар и Хор Народног позоришта и Дечији хор „Хориславци".

Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

„Боеми“ су премијерно изведени 21. јуна 2000. године под диригентском управом Бојана Суђића, у режији Предрага Протића.
Његов асистент била је Ивана Драгутиновић Маричић, а маестра Суђића - Ана Зорана Брајовић.

Сценографију је урадио Борис Максимовић, а костиме Љиљана Драговић.

„Боеме“, праизведене 1. фебруара 1896. године у Театру „Ређо“ у Торину, Пучини је написао на врхунцу веризма у италијанској опери
М.Б.

Алберто Веронези (Alberto Veronesi)
Рођен је у Милану, где је и дипломирао клавир, компоновање и дириговање на Конзерваторијуму „Верди“. Током студија је основао Оркестар „Гвидо Кантели“, који и сада ради при Конзерваторијуму.

Био је уметнички и музички директор Фестивала „Пучини“ у Торе дел Лагу (1998), стални уметнички и музички директор Сицилијанског симфонијског оркестра Палерма (2001–11), уметнички директор Филхармонијског оркестра Театра у Болоњи (2008), стални музички директор Фондације „Петрућели“ у Барију (од 2011), музички директор Оперског оркестра Њујорка (2011–16), први „западњак“ на месту уметничког директора и музичког директора Опере Великог театра Тианјина у Кини (2012–16).

Дириговао је познатим оркестрима, као што су: Бечка филхармонија, „Мађо музикале“ у Фиренци, Оркестар Театра ла Фениче у Венецији, Немачки оперски оркестар у Берлину, Оркестар Театра „Моне“ у Бриселу, Оркестар Академије „Санта Ћећилија“ у Риму, Филхармонијски оркестар Театра у Болоњи и Оркестар Театра „Сан Карло“ у Напуљу.

Значајни наступи (избор): Ускршњи фестивал у Салцбургу и прослава Дана Свете Ћећилије на Фестивалу „Фирентински музички мај“ (са Оркестром „Гвидо Кантели“); Кавалерија рустикана и La Navarraise у Карнеги холу (2010);  светска премијера опере Фабија Вакија Lo Stesso Mare у Барију (2011); концерт са Оркестром Фондације „Петрућели“ у Линколновом центру (2011, поводом прославе 150 година постојања италијанске заједнице и прославе Колумбовог дана); светска премијера Мамели, Леонкавала, у Театру „Виторио Емануеле II“ (2011); Андре Шеније у Њујорку, у Дворани „Ејвери Фишер“, са Робертом Алањом у насловној улози и са више од 3000 извођача (2013); Тоска на Фестивалу „Пучини“ (2013)...

Званични је диригент немачке издавачке куће „Грамофон“, у оквиру које негује репертоар XIX и почетка XX века. У оквиру пројекта „Веризам“, од  2006. је снимио: продужену верзију Пучинијеве опере Едгар са Пласидом Домингом, албум Повратак Пучинија са Бечком филхармонијом (Доминго и Виолета Урман), „живо“ извођење Пријатеља Фрица у Опери у Берлину (Ангела Георгију и Роберт Алања), La Nuit de Ma са Оркестром болоњског театра (Доминго и Ланг Ланг), оперу Медичи (Данијела Деси и Доминго), Федору са Оркестром ла Монеа (Доминго и Ангела Георгију).

Добитник је Награде „Абиати“ италијанског Удружења музичких критичара, за продукцију Боема (2003).