Дејан Миладиновић

Редитељ
Ансамбл: Опера
Представе на актуелном репертоару Народног позоришта:
• „Атила“
• „Табаро“
• „Мадам Батерфлај“
• “In hoc signo”

Дејан Миладиновић

Рођен у Београду, у породици оперских уметника (мајка Милица, мецосопран, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, отац Душан, први диригент и директор Београдске опере). После завршене београдске Класичне гимназије, дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у Београду, на одсеку за позоришну режију у класи Вјекослава Афрића (дипломска представа "Јелисаветини љубавни јади" у Атељеу 212). Титулу магистра театролошких наука стекао је на ФДУ у Београду (магистарска теза "Развој оперске режије у Београду и Новом Саду од 1919. до 1975. године").

Био је први редитељ Опере и Драме и два пута уметнички директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Био је и уметнички саветник за велике сценске пројекте Центра "Сава" у Београду. Из Новог Сада прелази у Београд где је постављен за редитеља Опере Народног позоришта у Београду, а на предлог и позив целокупног београдског оперског ансамбла постаје уметнички директор. На тој функцији остаје и током НАТО бомбардовања упркос бројним позивима које је имао из иностранства. После неколико година постаје, опет по позиву, уметнички директор Опере&Театра Мадленианум у Београду.

Миладиновић је био и професор и уметнички директор оперског позоришта Медоуз школе уметности на Јужно-методистичком Универзитету (SMU), Далас (Тексас, САД). Био је ванредни професор глуме и оперског студија на ФМУ у Београду, а био је и ванредни професор глуме и режије на Торнтон школи за музику на Универзитету Јужне Калифорније (USC) у Лос Анђелесу (Калифорнија, САД). Дејан Миладиновић потом, на позив Народног позоришта у Београду, постаје редитељ и професор глуме у оперском студију "Борислав Поповић" где веома успешно режијски поставља оперу ПЛАШТ Пучинија са полазницима Студија. Међутим, због Миладиновићевог јавног неслагања са уметничком и организационом политиком тадашњег руководства Опере и Народног позоришта, а после само нешто мање од пет месеци рада (фебруар-јун 2011.), одлуком управе Народног позоришта та сарадња бива нагло прекинута.

До данас Дејан Миладиновић је редитељски поставио укупно 158 представа, углавном оперских (од Монтевердија до савремених домаћих и иностраних композитора), у професионалним позориштима бивше СФРЈ (Београд, Нови Сад, Скопје, Загреб, Сплит, Осијек, Сарајево) и у иностранству. Само у САД и Канади поставио је више од 60 оперских премијера (Њујорк, Далас, Балтимор, Хонолулу, Атланта, Милвоки, Сан Дијего, Сијетл, Колумбус, Остин, Њу Џерси, Лос Анђелес, Детроит, Винипег, Њу Орлеанс, Ванкувер, Едмонтон...).

Дејан Миладиновић сарађује са бројним славним именима светске оперске сцене:
• Сопрани: Рене Флеминг, Гена Димитрова, Суми Џо, Ерика Сунегард, Мери Данливи, Стевка Евстатијева, Алесандра Марк, Францес Гинзер, Цветилина Васиљева, Жан-Мишел Шарбоне, Стела Замбалис, Мишел Крајдер, Индра Томас, Бренда Харис...
• Мецосопрани: Флоренс Квивар, Ева Подлес, Ирина Мишура, Маријана Корнети, Џојс Кастл, Нина Терентјева...
• Тенори: Ричард Марџисон, Антони Дин Грифи, Џон Фредерик Вест, Фабио Армилијато, Вислав Охман, Винсент Кол, Владимир Гришко, Мајкл Силвестер, Гари Лејкс, Хју Смит, Ландо Бартолини, Едуардо Виља...
• Баритони: Сергеј Лејферкус, Хустино Дијаз, Тимоти Нобл, Двејн Крофт, Марк Делаван, Луј Отеј, Марк Ракер, Дони Реј Алберт, Владимир Алексејев...
• Басови: Хау Жанг Тијан, Паул Плишка, Јан-Хенрик Рутеринг, Ерик Халфарсон, Џон Чик, Виктор фон Халем, Александар Анисимов, Ричард Бернштајн...

Дејан Миладиновић сарађује са бројним славним диригентима:
• Џулијус Рудел, Никола Решињо, Јури Симонов, Џон Маучери, Томас Фултон, Микеланђело Велтри, Антон Гвадањо, Кристијан Бадеа, Роберт Лајл, Кристофер Кин, Ђулијано Карела, Андреас Делфс, Џонатан Дарлингтон, Грахам Џенкинс, Стивен Меркурио, Фред Скот, Џон Демејн, Луис Салемно, Стивен Лорд, Гвидо Ајмоне-Марсан, Урош Лајовиц...

Дејан Миладиновић је редитељ који је, у поређењу са осталим југословенским колегама, реализовао највећи број праизвођења музичко-сценских дела домаћих композитора.
Поред режије бави се и писањем либрета (Куљерић - МОЋ ВРЛИНЕ, Бручи – ПРОМЕТЕЈ, Јевтић – МАНДРАГОЛА, Деспић – ВЕСЕЛИ ПОПОВИ БАНАТСКИ, Фрисина – IN HOC SIGNO...), компоновањем музике за драмске представе и креирањем сценографија.

Добитник је и већег броја значајних професионалних признања и награда за своја редитељска остварења (једини је троструки лауреат првих награда за режију Жирија југословенске музичке критике на Фестивалу камерне опере и балета "Анале" у Осијеку; две награде Народног позоришта за режије опера: Коњовић - ОТАЏБИНА, Верди - АТИЛА).
Године 2014. добио је Плакету Народног позоришта у Београду поводом значајних активности у раду Народног позоришта у Београду.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МУЗИКЕ (Загреб) окарактерисала је Дејана Миладиновића као: "... уметника маштовитих, храбрих и неконвенционалних решења. Режирао је бројне опере са великим успехом. Публика и критика увек одушевљено прихватају његове представе због евидентних театарских квалитета и модерног редитељског приступа..."

У књизи УМЕТНОСТ РЕДИТЕЉСТВА (Нови Сад), аутор др. Радослав Лазић је написао:"... Јосип Кулунџић, др Бранко Гавелла, др Ерих Хецел, све до Младена Сабљића, Јована Путника и Дејана Миладиновића, утемељили су модерни српски оперски театар. Они су поуздано творци музичког српског оперског театра 20. века и његове естетике ..."Недавно, крајем октобра 2012, у канадском граду Едмонтону одржана је изузетно успешна  премијера Вердијеве „Аиде“ у његовој режији.

Дејан Миладиновић је преминуо 1. августа 2017. године.